недеља, 20.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:11

Странци запошљавају још 2.500 људи

У овој години страни инвеститори ће завршити најмање шест започетих улагања. – Од априла 2014. до краја 2016. године држава се обавезала да са 156,72 милиона евра помогне 40 пројеката за 24.924 радна места
Аутор: Александар Микавицанедеља, 15.01.2017. у 22:05

За подстицање директних инвестиција у буџету за 2017. годину као бесповратна помоћ планирано је 11 милијарди динара и још 400 милиона динара за снимање филмова, што је за 900 милиона динара мање него у 2016. Према подацима Министарства привреде, од 1. априла 2014. до 31. децембра 2016. године, држава je потписала да ће са 156,72 милиона евра помоћи 40 пројеката, а инвеститори су се обавезали да ће у њихову изградњу и опремање уложити 637 милиона евра.

Ако све буде ишло по плану, нови послови, које уз помоћ државе готово по правилу покрећу страни инвеститори – више од 98 одсто од укупног броја, створиће још 24.924 радна места. До сада је потписано 37 уговора, а у 2017. се очекује завршетак најмање шест пројеката који ће запослити 2.570 људи. Према подацима званичне статистике, у Србији послују 2.624 стране фирме које запошљавају 198.797 људи.

Започето ће завршити пиротски „Тигар тајерс”, НЦР Београд ће завршити два пројекта, затим „Бања комерц бекамент” Аранђеловац, „Астер текстил” Ниш и „Срејт нова” Стара Пазова.

Укупна вредност улагања у ових седам пројеката је 236,54 милиона, а за подршку њихове реализације одобрена су подстицајна средства у вредности од 43,52 милиона евра.

У Министарству привреде напомињу да такозвани период мониторинга за већину уговорених пројеката траје до 2022. године. У том периоду држава ће надгледати да ли предузећа одржавају предвиђени број запослених радника, исплаћују уговорену висину зарада и поштују уговорену вредност улагања.

Од укупно 37 потписаних уговора, само три су потписана са домаћим инвеститорима, кажу у Министарству привреде. Укупна вредност планираних улагања домаћих је 10,73 милиона евра, што је 1,68 одсто укупних улагања која држава дотира. Они планирају да запосле 395 особа, што је само 1,58 од укупног броја. Држава ће им помоћи са 2,57 милиона евра, што је 1,64 одсто од укупно одобрених подстицаја.

Подстицаје за реализацију нових инвестиционих пројеката и отварање нових радних места Србија додељује од 2006. године по више пута мењаној уредби. Само у 2014. није било нових уговора, тако да су у тој години само исплаћивани подстицаји по раније уговореним пројектима.

Компаније које добијају ову државну подршку обавезују се да запосле уговорени број радника у року од три године од потписивања уговора, а последња рата им се исплаћује кад се достигне пуна запосленост. У случају непоштовања уговорених рокова уговор се раскида, а исплаћени подстицаји се повлаче активирањем банкарских гаранција.

Овим моделом привлачења инвеститора, који је Млађан Динкић прекопирао од Ирске и Словачке, у Србију су дошле неке од најпрестижнијих светских компанија, као што су „Бош”, НЦР, „Грамер систем”, „Горење”, „Бенетон”, „Панасоник”, „Џонсон електрик”, „Јура”, „Леони” и друге.

С намером да подстакне домаће и стране улагача и повећа конкурентност Србије у односу на земље у окружењу, у 2015. је донет нови Закон о улагањима, који је изједначио домаће и стране улагаче, и основана Развојна агенција Србије (РАС). Минимални број радних места који се мора отворити да би пројекат могао да конкурише за доделу подстицаја новом уредбом смањен је на 30 у најнеразвијенијим општинама, а на 70 у најразвијенијим. Минимална вредност инвестиције је 250.000 евра у најнеразвијенијим, до милион евра у развијеним општинама.

Закон о контроли државне помоћи и Уредба о правилима за доделу државне помоћи прописују да велика фирма може да добије подстицај и друге законом предвиђене олакшице до 50 одсто оправданих трошкова улагања, средња предузећа до 60, а мала до 70 одсто. Контрола испуњавања уговора постоји приликом одобравања подстицаја и током праћења остваривања уговора. О додељивању подстицаја одлучује најпре Савет за економски развој, уговоре одобрава Влада Србије, а Комисија за контролу државне помоћи одобрава подстицаје.

Посебан сектор у Министарству привреде прати извршење обавеза корисника исплаћених подстицаја. У уговору је одређен период у којем радници не смеју бити отпуштени, у складу са Законом о контроли државне помоћи и Уредбом о правилима за доделу државне помоћи, што је преузето из правног система Европске уније. Тај период је најмање три године за мала и средња предузећа и пет за велика. Он почиње да тече онда када корисник средстава запосли укупан број радника из уговора.

У организацији Научног друштва економиста угледна имена од струке су средином октобра прошле године расправљали на тему „Стране директне инвестиције и привредни раст у Србији”. Иако му није била намера, Љубомир Маџар је у свом раду целу расправу изразио у четири реченице. Прво, СДИ су изузетно важна допуна домаћој акумулацији, које готово да и нема. Друго, светска привредна историја не познаје случајеве ефикасног економског развитка без ослонца на сопствену акумулацију. Треће, требало би се оканути наде да ће СДИ најзад послужити као инструмент за коначно решавање тзв. предузећа у реструктурирању. И четврто, нема основе нити могућности да се подржи оно што је централно у актуелној политици усмеравања СДИ, а то су субвенције.

 

Биланс 2006–2013.

Према последњим званичним подацима достављеним „Политици”, од 2006. до 2013. године са инвеститорима уговорено издвајање подстицаја за 274 пројекта, у висини од четири до 10.000 евра по радном месту. Инвеститори су се обавезали да ће уложити 1,49 милијарди евра, а држава да ће на име подстицаја издвојити 299,86 милиона. За укупно запослених 55.766 радника у реализованим пројектима исплаћено је 239,64 милиона евра.

Раскинуто је 98 пројеката – поравнања и споразумни раскиди, од којих је 16 утужених, било што су узели подстицаје, а нису извршили обавезе, или за камате.

Држава је наплатила кроз банкарске гаранције, окончане судске процесе, споразумне раскиде и на друге начине 25,37 милиона евра, а у прошлој години у току су били процеси пред судовима са 16 фирми „тешки” нешто више од 2,65 милиона евра.

Од свих уговора који су раскинути, највише је оних који су закључени током 2012. и 2013. године.


Коментари6
16c74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kupujmo nase
Kod prve manje krize strani investitori ce prvi preko grane a ovi "nasi drugovi" ce se cudu cuditi ili ce mozda i oni sa njima ?
au mile
Квантитивна анализа страних инвестиција без улажења у структуру тих инвестицијас даје непотпуну представу о улози директних страних инвестиција у привреди Србије. Већина "директних страних инвестиција" су уствари аквизиције, односно куповине српских од стране фирми које су и пре приватизације биле успешне. Следеће, те фирме које су приватизоване су углавном из сектора услуга, пре свега финансијске услуге (банке, осигуравајућа друштва) и телекомуникационе (мобтел). ФИАТ је један од ретких примера куповине домаћих фирми из реалног сектора уз НИС НАФТАГАС али је то више политичка прича. Да не спомињемо многобројне фабрике аутомобилских каблова где радници раде у робовским условима. И поред свих тих инвестиција животни стандард је најнижи у Европи, а то је због тога што ниједна од тих инвестиција у Србију није трансферовала знање и омогућила развој унутар Србије. Развој и заштита домаћег произвођача од нелојалне конкуренције и дампинг цена са запада су једини пут развоја.
Bojan
Statistika je cudo... narocito ako znas na koji nacin da je "napumpas". Svake godine, inostrane kompanije koje posluju u Srbiji, zapošljavanju veliki broj radnika na period koji je definisan programom, iskoriste subvencije koje nudi država i iste nakon isteka otpuste ili ranije ako "nisu dovoljno efikasni". Na taj način jedna ista kompanija redovna uzima subvencije i redovno otpusta radnike nakon isteka ugovora. Vladajuca koalicija (sve jedno koja) dobija "napumpanu" statistiku a radnici minimalac koji je drazava platila, (čitaj: isti ti radnici putem poreza i ostalih nameta). Sav novac koji se baca na ovakve "investicije", trebao je biti i treba biti uložen u mala i srednja preduzeca i samozaposljavanje. Do danas bi sigurno imali bar 30% kompanija koje su opstale i zdravo posluju i naravno koje svoj kapital zadržavaju i ovoj državi. Neverovatno je da se ovo i dalje radi... da se i dalje novac baca u bunar radi postizanja statističkog paravana za široke narodne mase.
ljubimac
Rado bih bila svoja na svome. Ali ne umem da se "snađem". Protiv svemoći Srpskog Privatnika. Protiv saplitanja okoline. Radije ću probati preko. Bar da probam.
Pomoravac
Mislite da na zapadu vlada drzavni sektor? Yugu je upravo unistio taj neradnicki drzavni sektor ,tada privatnici nisu ni postojali .Ako vam se ne svidja da radite kod privatnika budite vi privatnik ali u Svrbiji je to sizifovska prica na zalost posto taj privatni sektor napadaju sa svih strana dok je u drzavnom solidno zivi a nista ne zaradi ,zato smo tu i gde jesmo kao drustvo .99% drzavnih firmi su monopolisti i gubitasi dok Srbiju 99% finansira privatni sektor.Primera radi u gradicu gde zivim JP komunalno ima 80 zaposlenih i skoro sve preko politike a putevi neocisceni od snega
Препоручујем 1
Јован Скерлић
Минимална цена рада у Србији је најнижа на свету. Зато би уз ове статистике било добро рећи коју просечну плату дају ти "странци" за сваког запосленог радника?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља