петак, 20.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Трговци не примају картице због високих провизија

„Пластични” новац због високих намета још није стигао у мале трговине, занатске радње и трафике па без кеша нема ни допуне за „бусплус”, новине, цигарете…
Аутор: Ивана Албуновић и Јелица Антељнедеља, 15.01.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Српско тржиште заостаје у безготовинском плаћању јер грађани и даље најчешће плаћају готовином.

Платне картице код нас се у просеку користе мање од 20 пута годишње док Европљани, рецимо Французи, на овај начин плаћају више од 150 пута.

Норвежани и више од 400 пута у току године, објавила је недавно консултантска кућа А. Т. Карни.

Осим неповерења па и страха од коришћења нових технологија, још један од разлога што се у Србији платна картица мање користи јесте недоступност ПОС терминала за плаћање.

Ово није само наш проблем већ и замерка многих страних туриста. Платном картицом, уместо кешом, могуће је платити намирнице у већим супермаркетима, оброк у ресторану, карте за биоскоп, гардеробу, бензин, чак и путарину..

Али ако вам понестане кеш, тешко ћете, чак и усред Београда, моћи да нађете пекару или бакалницу која омогућава овај вид плаћања. У мањим градовима у Србији ситуација је још гора, а у некима од њих и даље кубуре са бројем расположивих банкомата.

„Пластични” новац још није стигао ни у занатске радње и трафике па без кеша нема ни допуне за „бусплус”, новине, цигарете… Тек поједине такси службе омогућавају клијентима тај комфор.

Све више трговаца избегава увођење овог начина плаћања и избацује из употребе ПОС терминале за плаћање картицама.  Поједини трговци тако истовремено крше и Закон о фискалним касама тиме што забрањују или отежавају употребу платне картице јер члан 6 овог закона прописује да у неспецијализованим радњама које се баве малопродајом хране, пића, дувана, трговци горивом, деловима за аутомобиле, ресторани... морају да омогуће потрошачима плаћање картицом.

Они су на овакав потез, тврде, натерани због огромних провизија које банке наплаћују за коришћење њихових терминала. Уз накнаду за месечно изнајмљивање апарата, неки од њих се жале да су уговорима принуђени да плаћају и пенале од 20 евра ако им је месечни промет картицама мањи од 100.000. динара.

– А ту је и право банкара да новац задрже два до три дана од тренутка трансакције (због могућности жалбе купца), што нас  оставља без обртних средстава за рад – каже један од београдских трговаца.

На ово су више пута упозоравала домаћа удружења малих трговаца, а Драгољуб Рајић, привредни аналитичар Мреже за пословну подршку, истиче да су све те провизије укалкулисане у крајњу цену коју плаћају потрошачи јер је то за трговце трошак пословања.

– Провизијe којe се на те трансакције плаћаjу у Србији су од 1,9 до 2,8 одсто и за неколико пута су веће него у остатку Европе, где је прoписан лимит докле та накнада може да иде. Због тога је сва роба коју купујемо, поготово у великим трговинским ланцима, најмање за два одсто скупља него што би иначе била ? каже Рајић. Наш саговорник истиче да су у државама ЕУ, рецимo у Немачкој, оне износиле од 0,35 до 0,7 одсто. Како преносе европски медији, средином 2015. године Европски парламент је због неуједначених провизија које су се плаћале у земљама одлучио да их ограничи на 0,3 одсто за вредност трансакција на кредитним картицама, односно на 0,2 за плаћања дебитним картицама у иностранству.

– Грађани плаћају цех због тога што НБС није боље уредила висину банкарских провизија. Питамо се како је то могуће да је нека роба код нас скупља него у далеко богатијим државама ЕУ. Ово је још један од разлога. Не постоје правила игре ни максималне марже. Ако сте пустили банке и остале картичаре на тржиште, а сви имају свој удео у том колачу, као и НБС, онда морате да заштитите и грађане – сматра Рајић. Он каже да су посебно угрожени власници трафика због ових намета и плаћање путем картица им се апсолутно не исплати.

– Трафике, рецимо, на продаји цигарета имају маржу од само четири одсто, а та роба им заузима трећину простора у радњи. Ако имају апарат и плате два одсто за провизију, шта им остаје ? каже наш саговорник.

Трговци са којима смо разговарали кажу да те провизије нису укалкулисане баш у све цене јер су неке фиксиране па је маржа мања од провизије коју узимају банке.


Коментари15
ca5d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миле Мирков
Па, ваљда је сада јасно која "политика културе" је у овој држави владајућа: плати иностраним тајкунима да дођу, и омогући им енормну зараду, двадесет пута већу; кад је о банкама реч, не морају ни прстом да мрдну, довољно је да им капље са сваке "провучене" картице, ма где да се то догађа. Лези лебу, "умијешено, па објешено"! Боже Господе, има ли иђе још у Космосу такве планете, са таквим КАПИТАЛИЗМОМ - да богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији!?
Ljubisa
"provizije nekoliko puta vece nego u Evropi" a tek plate, koliko puta su manje ovde od evropskih. Trece, vrednost prosecne kupovine u beogradskim trgovinama je ispod svake mere - svakodnevni prizor- najcesce oni sa karticama placaju racun do 200.rsd. a oni sa iznosima preko 500. i vise placaju kesom. Tako dolazimo do zakonomernog stava iz politicke ekonomije- samo na odredjenom stepenu razvoja ' proizvodnih snaga' uspostavljaju se odredjeni standardi zivljenja.
Beogradjanin Schwabenländle
" морају да омогуће потрошачима плаћање картицом ", ништа још у Србији нисте научили. У слободној привреди само власник радње или фирме одлучује о употреби картице, НИКО други. Нико не може да га присили да прими картицу у својој радњи, тако је у правним државама. Једина изнимка је куповина авионских карата.
Milos
Post terminal nov kosta oko 250 do 350 u zavisnosti od proizvodjaca ,polovni moze da se nadje upola cene . Ako se uzima od banke u mesecni najam nije isplativo sem ukoliko nemate vece pazar u karticama . Vratite banci terminale kupite svoj i time cete smanjiti naknade i provizije , naknada za kartice koje provuku preko terminala su manje ako je vas terminal u tom slucaju sami brinete o njemu ,servisu ,kupovini rolni itd .
Ma nije samo do manjih provizija
Nego je i do toga sto su te zemlje daleko iznad nas pa nemaju 7% na ivici gladi,a 25% na ivici siromastva. Mada, gledajuci TV, mi smo bas uspesni i dobro nam ide.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља