среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Комплетира се дворски комплекс кнеза Милоша

За израду пројекта изградње Шареног конака кнегиње Љубице у Крагујевцу намењено 1,2 милиона динара
Аутор: Бране Карталовићпонедељак, 16.01.2017. у 22:05
Шарени конак (Фото: архивска фотографија)

Крагујевац – Град је од Министарства културе, у оквиру пројекта „Градови у фокусу”, добио 18 милиона динара за неколико важних послова у области културе који треба да се ураде у овој години. За реконструкцију сале биоскопа „Шумадија” опредељено је највише средстава, санираће се оба позоришта – Дечије позориште „Крагујевац” и Књажевско-српски театар, музеји такође, прошириће се депо Историјског архива Шумадије, а око 1,2 милиона динара је намењено изради пројекта на основу кога ће поново бити изграђен Шарени конак кнегиње Љубице, који је изгорео у пожару 1884. године.

Израда овог пројекта је, према речима директора Народног музеја у Крагујевцу, историчара Ненада Ђорђевића, први је корак ка комплетирању дворског комплекса кнеза Милоша Обреновића, од којег данас постоји само Амиџин конак. Ђорђевић напомиње да је овај посао немогуће спровести до краја, будући да је Милошев конак уништен у бомбардовању 1941. године. На месту где се налазио изграђен је велики објекат у коме је донедавно била смештена војска, а сада је ту седиште крагујевачких тужилаштава.

– Располажемо свом потребном документацијом у вези са Шареним конаком, а град треба да распише конкурс за израду пројекта на основу кога ће овај објекат поново бити саграђен. Тешко је, међутим, рећи колико ће времена протећи до почетка изградње, али ако је држава препознала значај овог објекта, као важног репера наше културе и историје, очекујемо да помогне и око самих грађевинских радова – каже Ђорђевић.

Изградњу дворског комплекса на левој обали Лепенице, на Господаревом брду, кнез Милош је започео 1818, када је Крагујевац прогласио првим престоним градом устаничке Србије која је тек почињала да формира своје институције, покушавајући да се ишчупа из руку турских завојевача. Српски кнез је прво подигао конак за себе и своју свиту, а потом је започео изградњу „још једног конака за своју жену, децу и свиту женског рода”, пише Бојана Топаловић, виши кустос Народног музеја у Крагујевцу.

„У време када је конак грађен, кнез Милош је себе сматрао више турским вазалом, него европским кнезом. Отуда и раздвајање конака. Ако је Кнежев конак представљао државу са владаром и државном управом, Конак кнегиње Љубице је представљао породицу. У конаку је 1823. рођен кнез Михаило, док је кнез Милан (старији брат кнеза Михаила, први престолонаследник династије Обреновић, умро 1839 – прим. Аут.) рођен 1819. у Кнежевом конаку, те се и на основу тога претпоставља да је Конак кнегиње Љубице саграђен након рођења кнеза Милана”, наводи историчарка Топаловић.

Љубичин конак је, као и друге грађевине из Милошевог доба, изграђен у духу балканске архитектуре која је била под јаким утицајем културе ислама. Основни грађевински материјал био је дрво, а зидови са спољне стране нису малтерисани. Конак се састојао од подрума, приземља и спрата. У приземљу је било пет соба и две оџаклије, а спрат су чиниле четири собе и, такође, две оџаклије. Све просторије су биле опремљене у оријенталном стилу. Унутрашњи зидови на спрату били су украшени сликама и декорацијама које су подсећале на Азију. Отуда и назив Шарени конак.

„По пресељењу престонице из Крагујевца у Београд (1841) у конаку су биле војне канцеларије. Конак је из године у годину све више пропадао и представљао је само бледу сенку онога што је некад био. Дана 30. 11. 1884. Конак кнегиње Љубице је изгорео”, пише Топаловић.

– Изградњом Љубичиног конака, Народни музеј у Крагујевцу би добио један савремени депо и нови простор за рад, а конак кнеза Михаила Обреновића из 1860, у коме се данас налазе канцеларије, био би растерећен и у потпуности претворен у галеријски простор – наводи директор Ђорђевић.

На делу простору дворског комплекса кнеза Милоша током 2003. извршена су сондажна археолошка ископавања која су показала тачну локацију Шареног конака који, баш као и Карађорђев конак-двор у Тополи, има изузетан значај за историју српског народа с почетка 19. века.


Коментари7
4569a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

RADOVAN MIRKOVIC
sramota kako propada knezev arsenal, takav kompleh ne postoji nigde u ovom delu evrope, to je prosto raritet, sve su razbili i unistili.Sram da bude prosle i ove gradonacelnike, dok su bili komusnisti to je sve bilo ocuvano.
острво глупости
Хвала Богу! Али, кад сам био у Крагујевцу прошле године, случајно сам налетео на Музеј Стара ливница, с околним фабричким комплексом потпуно неискоришћена и веома драгоцена, потенцијално сјајна целина. Штета је не направити нешто од свега тога. Музеј је сјајан, а посета бесплатна!?! Не умете да узмете паре ни тамо где вам се саме нуде. Са 50 и 100 динара би се покривала бар плата запосленима, струја и још по нешто. Овако, чист трошак и пропадање. И комплекс пропада, оштећени су ретки преостали споменици, старе машине, прозори полупани, хале пуне ђубрета ... А могли би ту да буду факултети, академије, галерије, кафићи, продавнице, занати, лепи тргови ... Најлепши део Крагујевца!
Vidoje
U prvoj polovini devetnaestog veka na prostoru dvora postojale su tri velike zgrade: Milosev dvor, Amidzin konak i Konak knjeginje Ljubice-Sareni konak. Tri decenije kasnije, knez Mihailo je dodao svoj Konak sa zapadne strane i zaokruzio kompleks. Od dvora je prema centru grada vodila do krsta i nacelstva Ljubicina ulica, koja vise ne postoji. Na njenom pocetku su sada smrdljivi pijacni kontejneri i divlji parking na kojem pijacari bez naknade ostavljaju kombije od kojih ne moze da se prodje. Dalje je presecena velikom raskrsnicom kod Zastavinog solitera i sada postoji samo stotinak metara te ulice kod rimokatolicke crkve Sv. Josipa. Danas bi sareni konak bio svojom zadnjom stranom okrenut ulivi Vuka Karadzica koja obilazi plac. Ocigledno je da bi morale da se rade velike urbanisticke promene ovog dela grada kako ovaj dvorski objekat ne bi bio "cardak ni na nebu ni na zemlji".
Jovan Petrovic
Bravo za onog ko se setio da ovo uredi Tako treba da se odnosimo pema svom prosloscu To je i postovanje velikom knezu Milosu Ako se njegovim potomcima nismo dobro poneli bar da se ovo uredi Bravo i puno uspeha
dr Slobodan Devic
Jedini srpski drzavnik za poslednja dva veka ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља