четвртак, 23.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:15

Каква имена данас дајемо нашој деци?

Доминација имена хришћанског порекла у савременом српском именослову може се објаснити двема супротним тенденцијама
Аутор: Др Владимир Поломац*среда, 18.01.2017. у 12:05
Дарко Новаковић

Давање личног имена новорођенчету представља чин у коме се огледају и укрштају различити социолошки, психолошки и културолошки фактори карактеристични како за појединца тако и за целокупну заједницу. За илустрацију ове тврдње добро могу нам послужита само два примера из Вуковог Српског рјечника. Уз одредницу вук Караџић наводи следеће речи: Кад се каквој жени не даду дјеца, онда надјене детету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука да неће смјети ударити (зато су и мени овако име надјели). Заштитни (профилактички) карактер имала су у прошлости и имена са придевом жив у основи: Дабижив (да буде жив), Живан, Живана, Живко и сл. Тако се у Вуковом рјечнику име Живко тумачи на следећи начин: Многи ово име дјеци зато надјевају да би дјеца живљела. Гдекоје жене кад питају кога за здравље мушког дјетета, макар му какво име било, кажу: Како ти је Живко? Веровање у магијску моћ речи и у способност личног имена да човека заштити од злих сила и нежељених догађаја огледала се и у личним именима изведеним од глагола стати.

Лична имена Станимир, Станислав, Станоје, Стана и сл. у прошлости су имала функцију да зауставе даље рађање деце, у околностима у којима је несрећу доносила не само смртност деце, већ и немогућност да се велики број деце прехрани у тешким животним условима. Велика фреквенција личних имена са основом рад- (Радослав, Радомир, Радоје, Радојица и сл.) и мил- (Милош, Милан, Милица) у прошлости упућивала је на пожељне позитивне особине које су се у заједници високо вредновале. С друге стране, насупрот овим личним именима словенског порекла, избор неког библијског или календарског имена (Никола, Лука, Јован, Петар) указивао је на припадност хришћанском цивилизацијском кругу.

Да се вратимо у садашњост. Постављамо два питања. Каква имена данас дајемо нашој деци? Шта нам избор личног имена данас говори о човеку и заједници у којој живимо?

У савременом српском именослову однос словенских и хришћанских имена знатно је промењен. Данашњи родитељи деци најчешће дају хришћанска имена. Истраживање које смо провели у Крагујевцу показује да су током прве деценије 21. века мушкој деци најчешће давана следећа имена (према фреквенцији): Никола, Лука, Лазар, Стефан, Александар, Марко, Алекса, Немања, Јован, Филип, Вељко, Милош, Ђорђе, Урош, Петар, Михајло, Огњен, Матија, Душан, Богдан, Давид, Павле, Милан, Јанко, Страхиња. Од словенских имена на овоме списку налазе се само Немања, Вељко, Милош, Душан, Богдан, Милан и Страхиња. На сличан однос упућује и листа најфреквентнијих женских имена: Милица, Анђела, Јована, Марија, Кристина, Анастасија, Катарина, Александра, Теодора, Сара, Невена, Тијана, Јелена, Ана, Јана, Софија, Тамара, Мина, Нина, Емилија, Ивана, Николина, Наталија, Ива, Нађа. Изузев најфреквентнијег женског имена Милица, словенског порекла су још само Невена и Тијана. Поред имена хришћанског порекла, у категорији женских имена чешће долазе имена посредством руског (Тамара, Нађа) или  западноевропских језика (Емилија).

Слабљење присуства словенских имена посебно се огледа у двема категоријама. Међу најфреквентнијим именима данас нема словенских имена сложених од две основе (нпр. Владимир, Мирослав, и сл.), као ни имена са основом рад- (нпр. Радослав, Радомир, Радоје и сл.).

Доминација имена хришћанског порекла у савременом српском именослову може се објаснити двема супротним тенденцијама. С једне стране, обнављањем интересовања за православну традицију након пада комунистичког поретка почев од краја осамдесетих година прошлог века, а с друге стране, чињеницом да су хришћанска имена, за разлику од словенских, интернационална, те да као таква њиховим носиоцима омогућавају бољу прилагодљивост у савременом глобализованом друштву. Обнављање интересовања за православну традицију, и шире, српску прошлост, мотивише не само избор хришћанских, већ и фреквентних словенских имена. Тако се у савременом српском именослову, поред библијских и календарских имена, често налазе и имена српских средњовековних и нововековних владара и владарки (Стефан, Немања, Сава, Урош, Душан, Лазар, Вук, Александар, Петар, Михаило, Милан, Милица, Јелена, Теодора, Марија), као и историјских и епских личности (Вељко, Јанко, Вукашин, Марко, Страхиња, Милош).         ¶

*Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу


Коментари29
37b45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Flavije Galerije
некада су се људи млади женили а поготово удавали и имали много дјеце, па су могли правити низове и маневрисати. сада је мало дјеце, тако да се узимају или дедино име, бабино никад!!! или у граду неко "традиционално звучеће" име које подсјећа на владаре, неријетко и дупло типа Вук-Урош, Ана-Јефимија... док на селу се људи по default-u стиде поријекла и онога што јесу и желе бити "модерни" па дјецу поготово женску називају Саманта, Долорес... али чињеница је да су Раденко и Милојка прошлост!
hvala na odgovorima
Molim postovane komentatore za slijedece: jeli u historiji srpskih imenoslova postojao obicaj davanja djetetu 2 imena? Npr Vuk Stefan, Ana Marija, Sofija Vera, Vuk Stojan itd. navedeni primjeri su moja kombinacija. I dali srpsko-pravoslaxvna crkva danas zabranjuje davanje 2 imena bilo po rodjenju bilo na krstenju? Takodje, jesu li se nekada davno neka srpska prezimena pisala fonetski?
Tomislav K
Nisam baš neki veleznalac pravoslavlja, a ni srpskih prezimena, no čitao sam Maretićevu studiju o hrvatskim i srpskim prezimenima, objavljenu u jednoj od publikacija ondašnje JAZU/HAZU. Maretić spominje prezimena kao Ratković, Vlatković, Drašković,.. a tu je očito da je u primjeni fonetski način pisanja, budući da prezimena potječu od Rad-ko, Vlad-ko, Draž-ko..
Препоручујем 6
Обрен Марковић
Свако време има буквално своју моду што се тиче имена. Тако смо у комунистичком периоду имали поплаву имена као што су: Ивица, Горан, Ненад, Дејан, Бранислав, Гордана, Радмила, Светлана, док сада имамо својеврсну ренесансу старосрпских, средњевековних имена, као символ враћања коренима и својој историји. Тако су веома заступљена: Немања, Вукан, Стефан, Милутин, Урош, Милица, Оливера, Анастасија, што је дивно и за сваку похвалу. Треба се ухватити прикључак са покиданим и заборављеним коренима, треба да се вратимо себи, својим прецима, свом језику, писму, вери и нашим дивним обичајима. Под све то подводим и наша дивна, стара имена. Пуно поздрава и живели.
Ивана
Мислим да превише очекујете од просечног света. Просечност никада није аутентичност, не постоји ни интелектуални капацитет за свест о томе.
jasmina nešković
Zaista mi je žao što svaki lep tekst, ma koliko bio kratak, koji podstiče na razmišljanje, po pravilu izaziva kod pojedinih "komentatora" potrebu da se, zaklonjeni iza anonimnosti, međusobno nadigravaju, razračunavaju, pa čak i vređaju. Time potpuno obesmišljavaju smisao ovakvog dijaloga, a i pocenjuju stručnost autora. Zato se , za razliku od većine, potpisujem svojim imenom i prezimenom, koje nisam birala, a ko će koje ime dati svom detetu, ili kućnom ljubimcu, široko mu polje. Umesto korisnih informacija o imenima iz različitih delova Srbije, čitamo zamerke o tome ko piše ćirilicom ili latinicom. Što govorio jedan veliki naš naučnik, akademik Svetozar Radojčić, "više volim nekoga ko pametno muca, nego onoga ko tečno govori gluposti." A ako bismo iz srpskog jezika izbacili sve tuđice, i sva imena stranog porekla, svi bismo se zvali "Niko", što reče mudri i prefrigani Odisej.
штетник
@Брано Србе, не љутитите се на мене. Област која проучава прапорекло речи се зове палеолингвистика. Ни једног тренутка нисам оспоравао стручност писца чланка у његовој главној области, већ што је попут осталих наших језичара потпуно занемарио палеолингвистику на очигледним примерима. Као и ви. Кашика води порекло од каше, боја није случајно слична са бојем, бркови бркају, везати је глагол из српског језика. Као и кап (воде) и капак - направа која заклапа од капи. Знам да ћете опет ово прегледати као и до сад. Молим, упитајте се ко Вас је убедио да су ови примери пореклом турски, на основу чега, и да ли имамо права да кудимо оне који нам то раде систематски и ученике вежбају да наставе на исти начин. Део научника се нимало не слаже са водећом (против)језичком струјом.
Препоручујем 7
Ситнице и крупнице
@jasmina nešković Ситнице и крупнице, а не "трице и кучине", немојте се самопројектовати. Нико никога нити вређа, нити прогања, не знам откуд вам то. Али, знате, неко од професора у Црној Гори изгуби посао због ћирилице, а Ви овде пишете некакве, да извинете, глупости о псеудонимима и "обележјима личности". Упорно не капирате, а и не смирујете се. Полако, размислите, ако не схватате, прочитајте више пута шта вам неко пише. Знате оно, "Repetitio mater..."
Препоручујем 13
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља