четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:11

Несташица пелета због мањка сировина

Зима, велики снег, а однедавно и блато у шумама успорили су сечу и транспорт огрева до стоваришта. – Залихе на минимуму и код произвођача
Аутор: Марија Бракочевићуторак, 17.01.2017. у 15:30
Пелет (Фото Пиксабеј)
Фото Л. Адровић
Фото Д. Јевремовић

Телефони стоваришта чврстог огрева у Београду усијани су већ данима. Купци се углавном распитују да ли је стигла нова тура пелета којег тренутно нема на лагеру малтене ни на једном градском стоваришту, а залихе су минималне чак и у фабрикама. Разлог – мањак сировина за производњу биогорива израђеног од компресованог дрвета. Несташици кумује и повећана потражња на тржишту, али и оштра зима. Има и оних потрошача који рачунају како да прођу што јевтиније, па купују робу „на црно”, ако налете на препродавце. Проблем је што су нелегални продавци у међувремену постали прилично немилосрдни па су повећали цене, највише због несташице робе. Тако је ових дана кубик дрва, како сведоче суграђани, понегде скупљи и до хиљаду и по динара у односу на период од пре месец, два. У стовариштима тврде да се цене кубика дрва месецима нису мењале и да се крећу од 5.700 до 6.100 динара по кубном метру.

– У претходним седмицама имали смо више купаца него робе. Највећи проблем је несташица пелета. Потешкоће имају и фабрике овог биогорива па су обуставиле његову даљу продају. Тако ће изгледа бити до даљег, све док се не устали производња. Што се тиче осталог огрева, највише дрва и угља, стање је задовољавајуће – објашњава Саша Петровић, из „Иверка”, где кубик дрва стаје 5.700 динара, док је најтраженији угаљ „бановићи” чија је цена 14.200 динара по тони.

– Цича зима, велики снег, а однедавно и блато у шумама успорили су сечу, самим тим и транспорт ове врсте огрева до стоваришта. То све не иде наруку ни фабрикама за производњу пелета које се ове године сусрећу са великим проблемом – све мањом производњом еколошког горива. Једна од њих је и фабрика пелета „Биоенерџи поинт” у Бољевцу, чији  руководилац Момчило Радоњић истиче да постројење надомак Зајечара до сада никада није остало без пелета у залихама.

– На лагеру имамо још горива израђеног од компресованог дрвета, али су количине минималне, па стовариштима испоручујемо само оно што је плаћено пре Нове године. Више је разлога за несташицу, али је главни то што је цела прошла година била веома неповољна за обезбеђење дрва, као сировине која се користи за производњу пелета. Зато га сада и нема довољно – открива Радоњић, додајући да се с тим потешкоћама сада сусрећу све фабрике пелета у земљи.

– Као највећи произвођачи, тренутно на лагеру имамо сировина за производњу око 3.000 тона пелета. То ће бити довољно за 140 шлепера. Имаћемо, дакле, сировина за производњу за наредне две и по недеље. Ако после тога шумари не буду били у могућности да извуку дрва из шуме, по оваквим отежаним, снежним условима за рад, то ће бити велики проблем за све. На то упозоравају и метеоролози који поново најављују снег – истиче Радоњић, додајући да је фабрика „Биоенерџи поинт” прошле године произвела 54.000 тона пелета, а у овој години процењује се да ће се производња повећати за 6.000 тона.

Због несташице пелета најдебљи крај поново ће изгледа извући крајњи потрошачи, које је недавно обрадовала вест о смањењу стопа пореза на пелет, са 20 на 10 одсто. Купци су очекивали олакшице и уштеду, али због оштре зиме и несташице сировина сада пелета нема на тржишту.

– Највеће интересовање људи је управо за ову врсту биогорива, имамо га још на лагеру. Цена је 23.500 динара по тони, а та количина је довољна за месечно загревање куће од 120 квадрата – објашњава Тања Апрцовић, шеф стоваришта „Копаоник” у Дунавској улици у Београду.


Коментари5
3978f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Самерхил
Пелет је почео да се користи и као посип за мачке, за вршење нужде. Много дрвеног отпада сигурно има на депонијама, свакодневно поред контејнера има старог намештаја, столарије, грана од орезаног дрвећа ...
biće veselo
Privilegovani korisnici centralnog grejanja!??Pa ko je Jovanko,Vama kriv što ste bili uskraćeni za rasudjivanje prilikom kupovine stana.Bog nepravedno rasporedjuje pamet...Kako li Vam je krivo što mnogi imaju i besplatno solarno grejanje ili toplotne pumpe.Centralno grejanje koriste pametni kupci,a Vi kupili Moskvič, a hoćete da plaćate gorivo kao oni sa Toyotom.Uvek Vam je neko kriv!!??
zemlja
Убисмо шуме сечом за огрев, а онда се жалимо на Костићеве вертењаче. шуме су живот. То није еколошко гориво, управо напротив. За огрев користим ситно исецкано грање које остаје након резидбе воћа. То јесте еколошко гориво јер се рециклира, а представља допунски производни продукт у пољопривреди. У воћарским крајевима то је значајан ресурс за пелет али не верујем да би ико инвестирао у такву прераду. Како се ко снађе.
Jovanka Voždovčanka
Pa neka mi neko kaže da ne "bode oči", nedostatak komentara na ovu temu, za razliku od članaka o centr. grejanju. A zna se i razlog. Privilegovani iz zgrada sa centr. grejanjem uđu u stan u kome je toplo u svakom ćošku, i pošto nemaju šta drugo da rade, sednu za kompjuter i krenu da kukaju o skupooom centr. grejanju. Niti šta popravljaju na zgradi, niti čiste oko ulaza u svoju zgradu, retko čiste i sneg ispred svojih zgrada, nemaju brige oko vodomera. Dok ljudi iz kuća, posle povratka sa posla, obave sve što treba oko kuće, dok iscepaju drva, podlože peći, istresu pepeo, nemaju vremena, niti im je do toga da sednu za kompjuter i pišu o tome, kako se greju. Ali, pre neki dan u tv vestima, a sada i u Politici, napokon, jedan, pošten članak, o tome koliko košta, samo, ogrev za grejanje kuća. Radnu snagu niko ni ne spominje, kao da to rade roboti, a ne ljudi. Pa, da napravimo kalkulaciju?
Cornholio
Razumemo vašu frustraciju.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља