понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:11

На продају и „Маракана”

Многи олимпијски објекти у Рио де Жанеиру могли би да доживе тужну судбину олимпијских борилишта саграђених за Игре у Атини 2004. године. – Затворен Олимпијски центар Деодоро, олимпијски голф терени нерентабилни
Аутор: Ж. Буторак, 17.01.2017. у 22:10
Отварање Олимпијских игара на „Маракани” (Фото Ненад Неговановић)

Планом 2020. Међународни олимпијски комитет ублажио је услове за организовање олимпијских игара и будући организатори неће морати да граде нова, велелепна борилишта за сваки спорт, већ ће многа такмичења моћи да одрже у старим и реновираним објектима, а за она која им недостају моћи ће да користе привремене, монтажне објекте.

Доста таквих објеката било је у Лондону 2012. а неки од њих се изнајмљују и шаљу широм света, слично је било и у Рију у којем је било доста привремених објеката, али доста оних који је требало да служе грађанима Рија и њиховим гостима у наредним годинама могли би веома брзо да доживе судбину спортских објеката који су изграђени за Игре у Атини 2004.

Од 24 олимпијска објекта саграђених, или реновираних попут пливачког комплекса, не користи се више од деценије, ако не рачунамо то да су игралишта стадиона за софтбол и безбол прекривена шаторима УНЦХР-а у којима избеглице из Африке и Азије могу да предахну док не наставе свој пут ка земљама Западне Европе.

Атина је од 15 милијарди долара утрошених за организацију Олимпијских игара 2004. око 10 милијарди потрошила на изградњу модерних спортских објеката по тадашњим олимпијским стандардима. Домаћини игара нису имали јасан план како одржавати објекте за спортове који нису популарни у Грчкој (кајакашки слалом, софтбол, безбол, хокеј на трави…), али и одржавање осталих објеката било је прескупо за државу коју је погодила тешка економска криза, па су тужну судбину доживели и центар за водене спортове, иако Грчка има и ватерполо и пливање и скокове у воду, па чак и Олимпијски стадион „Спиридон Луис” на којем фудбал још само играју избеглице…

Одржавање објеката је изузетно скупо, а економску цену коришћења не могу да плате све сиромашнији грчки клубови од којих већина има сопствене, скромније стадионе, дворане и базене, а то важи и за државу.

И пре, али и после Атине, многи олимпијски објекти престали су да се користе у сврху за коју су изграђени пошто су са њих отишли олимпијци. Међу њима је и тениски центар у Атланти (1996), који закључан пропада већ две деценије, као и „Водена коцка”, спектакуларни пливачки објекат саграђен за Игре у Пекингу (2008), али он је претворен у „аква парк” и препун је посетилаца.

Сада је актуелно питање шта ће бити с олимпијским објектима које су најбољи спортисти света користили прошлог лета у Рио де Жанеиру. Ни многи од њих неће, изгледа, имати бољу судбину.

Први је затворен Олимпијски центар Деодоро, други највећи од укупно четири, које су користили олимпијци у Рију. У њему су одржана такмичења у 11 спортова, међу којима су били и кајак на дивљим водама (слалом), бициклизам (Бе-Ем-Икс), стрељаштво, коњички спорт, модерни петобој, хокеј на трави, рагби 7…

Градске власти Рија сада покушавају да сада нађу компанију која ће овај Олимпијски центар Деодоро претворити у јавни спортско-рекреативни центар и управљати њиме на економској основи, али то неће бити нимало лако јер становници Рија и посетиоци ове метрополе све своје жеље за спортом и рекреацијом испуњавају на некој од лепих плажа и то потпуно бесплатно.

Нада да ће олимпијски голф терен привући нове госте у Рио је прва пропала. Олимпијском голф центру прети затварање јер број гостију који су га користили после Олимпијских игара само кап у мору неопходном за његово успешно пословање.

Најновија невоља која је погодила олимпијски Рио је проблем с „Мараканом”, најчувенијим фудбалским стадионом света, дакако уз „Вембли”.

Конзорцијум који чине компаније „Одербрехт СА” и „АЕГ” и који управља стадионом од 2013. године (изузев у време Светског фудбалског првенства 2014. и Олимпијских игара 2016) до сада је забележио губитак од 430 милиона евра тврди бразилски „Глобо”. На стадиону изграђеном 1950. за светско првенство у фудбалу и обновљеном за нови светски фудбалски шампионат и Олимпијске игре због тога се већ виде трагови пропадања, а „Глобо” тврди да је у „стању напуштања”.

Сам терен на којем су Нејмар и другови најзад успели да освоје олимпијско злато је добрим делом спаљен слављеничким ватрометом, а остатак прекрива одавно некошена трава и коров, седишта и добар део намештаја је уништен, из зидова су извучене инсталације коришћене за телевизијске преносе и остале су рупе с „откривеним жицама за струју”, због чега често долази до нестанка струје. Цео објекат, тврди „Глобо” мирише на буђ…

Због тога је, пише сајт „inside the games” Државни суд наложио конзорцијуму који управља „Мараканом” да је хитно доведе у ред и да настави да је одржава, а уколико то не учини плаћаће папрене пенале – 58.000 евра дневно.

„Одербрехт СА” и „АЕГ”, који су биле и предмет истраге поводом корупционашке афере и давања мита неким бразилским политичарима да би добиле високо исплативе послове, према „Глобу” одлучили су да продају управљање „Мараканом” и та тренутно преговарају с два могућа купца – француско-бразилским конзорцијумом који чине „Лагардер” и „БВА” тријумвиратом који чине британски „ЦСМ”, бразилски „ГЛ евентос” и холандска „Амстердам арена”…


Коментари2
aaa12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Маторац
Није била лоша ни она стара идеја да се Олимпијске игре одржавају увек на истом месту - у Грчкој. Не би се, за само неколико недеља такмичења, сваки пут у другом месту градила скупоцена борилишта која после не могу да се исплате.
straja
Objektivno,najbolje bi bilo ZA NAS SRBE da se sve olimpijade ,sva svetska i evropska prvenstva odrzavaju u Srbiji....tako ne bi morali uopste nista da radimo......naravno da drugi podignu objekte(samo one koje nemamo a ima ih),da placaju troskove organizacije.... I tako to samo ako moze 'leba bez motike!!!
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља