петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.01.2017. у 09:30 Катарина Ђорђевић

Јануарска недеља депресије

Када сећање на новогодишње и божићне празнике почне да бледи, долазимо до депримирајућег закључка да смо у „дебелом” минусу у банци и осетном „плусу” на кућној ваги, а резултат је пад расположења на нулу
(Фото CNN.com)

Да ли се у последње време осећате исцрљено, тужно и меланхолично? Имате ли повећану потребу за слаткишима и дугим сном? Уколико је одговор на ова питања потврдан, постоји велика вероватноћа да у вашој души царује зимска депресија – сезонска бољка која напада сваког десетог Европљанина и од које болује чак 40 одсто становника Скандинавског полуострва. Циници ће рећи да зимској депресији у великој мери кумује и чињеница да су нас новогодишњи празници оставили испражњених џепова, али стручњаци за душу објашњавају да је кратак дан и смањена изложеност светлу у најхладнијем годишњем добу заправо та која код осетљивијих особа изазива сезонски поремећај расположења. Зимска депресија се дијагностикује код особа које су депресивне свакодневно, најмање две недеље и код којих се меланхолично расположење понавља две године узастопно...

Професорка психијатрије др Мирослава Јашовић Гашић, која је више од четири деценије радила са најтежим менталним болесницима, каже да нам је сунчева светлост потребна за живот, али и за добро расположење.

– Код особа са биполарним поремећајем, зими се много чешће јављају депресивне него маничне епизоде, баш као што су у пролеће и лето код ових психијатријских пацијената много чешће маничне фазе. Разлог због којег и ментално здраве особе пате од зимске меланхолије је једноставан – хладноћа нас нас чини мање покретним. Зими се мање крећемо, мање излазимо у шетњу, ређе се виђамо са пријатељима, мање боравимо на свежем ваздуху и због тога се укупно лошије осећамо. Чак и становници скандинавских држава пате због дефицита светлости – зато је у овим земљама висока стопа алкохолизма, самоубиства, саобраћајних несрећа и насиља у породици – објашњава наша саговорница.

Др Мирослава Јашовић Гашић напомиње да ствари не треба ствари генерализовати – страствени скијаши и особе које се баве зимским спортовима једва чекају снег и мраз. Међутим, већина особа средином јануара пати од неке врсте зимске меланхолије.

„Празнично расположење је остало иза нас, време даривања и новогодишње еуфорије се завршило, па са скидањем новогодишње декорације, често скидамо и осмех са лица“, закључује ова професорка психијатрије.

Управо су то разлози због којих је др Клиф Арнал, истраживач са  Кардиф универзитета, 2005. године закључио да је трећи понедељак у јануару – најдепресивнији дан у години. Тада на „наплату” долазе сва неиспуњена обећања које смо дали себи и Деда Мразу, на наплату долазе чекови које смо исписивали крајем децембра, као да је последњи дан живота а не старе године.

„Крај јануара је доба када смо иза себе оставили празнике, слике са новогодишњег дочека почеле су да бледе, напољу је љута зима, а пролеће и ведри дани нису ни у најави. То је дан када већина особа долази до депримирајућег закључка да је у „дебелом” минусу у банци и „плусу” на кућној ваги, што резултира расположењем на – нули”, поентира др Клиф Арнал.

Особама које „напада“ зимска меланхолија наши стручњаци саветују свакодневне физичке активности.

– С обзиром на то да зимску депресију изазива дефицит сунчеве светлости, особе склоне меланхолији треба да проводе што више времена на дневном светлу и у шетњи. Бављење спортом или физичке вежбе такође је важна препорука, јер свака физичка активност подиже ниво тзв. неуротранмитера задовољства. Правилна исхрана може бити савезник у лечењу сезонске депресије, а нутриционисти препоручују смањење уноса угљених хидрата и узимање хране богате протеинима и витаминима, саветује психолог Маја Антончић.

Коментари4
0cd3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danijela
Nikad nisam imala problema s depresijom,svako godišnje doba je lepo na svoj način.Proleće buđenje.Leto sunčanje.Jesen smiraj oni divni sivi kišni dani po baricama šljap šljlap i na kraju zima bela hladna s pahuljicama.Uvek treba imati na Umu da smo svi za tri dana hrana crvima,Smrt je udarac iz okreta pa prema tome ova nametnuta stanja kroz medije su verovatno delo Sila podnebesja.Stalno neke krize i problemi,Iskušenja imam i ja,ali plan pravim kad nozdrvana osetim dan,a i to je pitanje koliko će da traje.
Божић Бата
Коме је извор животне среће еуфорија, опијање, преједање и потрошачка грозница од 01. децембра до 01. јануара, преузета са Запада и треба да је депресиван дебелог стомака у дебелом минусу на рачуну..
Иван
На све ове природне узроке треба додати, егзистенцијалне проблеме грађанина, безперспективнот породице, губитак наде у боље сутра а резултанта збира свих нелагодности доводи до тешких и дугих депресивних стања, која узрокују море конфликтних и хроничних проблема. Скандинавци су овај други део нелагодности давно решили. Јер да нису давно би нестали. Ми о таоме и не размишљамо.
Саша
Ако би смо тај притисак третирали као благослов да би се пројавила светлост у нашем бићу били би далеко оптимистичнији .Схватили би да свако стање има своју сврху.Схватили би сврху живота и одједном читав хоризнот би био нова земља.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља