среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

„Млијечни пут” је другачији од живота

Мој филм је рађен по рецептима прошлости, језиком филма седамдесетих и осамдесетих година који се данас ретко користе, рекао је Емир Кустурица након пројекције свог најновијег остварења
Аутор: Ана Оташевићсреда, 18.01.2017. у 13:05
Са снимања филма „На млијечном путу”: Мики Манојловић, Моника Белучи и Слобода Мићаловић (Фото:: Ж. Јовановић)

Мећавник– Након светске премијере на филмском фестивалу у Венецији најновије остварење Емира Кустурице „На млијечном путу” приказано је трећег дана Кустендорфа, филмског фестивала на Мокрој Гори (14–19. јануара).

Ова ратна љубавна драма оживела је раскошни филмски језик српског редитеља публици у сали биоскопа Проклета авлија на Мећавнику, коју су чинили млађи редитељи, учесници такмичарског програма, гости из земље и света и они који су дошли само због овог филма.

У питању је остварење са снажном личном и политичком димензијом. Овај аспект наглашава и двострука улога Кустурице, иза и испред камере, где се појављује у лику главног јунака Косте поред италијанске филмске звезде Монике Белучи и изузетне Слободе Мићаловић у једној од водећих улога, уз Микија Манојловића као гостујуће звезде из филмске галаксије српског редитеља.

Ово остварење није само својеврсни политички тестамент редитеља, како је рекао по завршетку снимања, већ и снажан израз развијене ауторске поетике која пркоси времену.

„Овај филм је рађен по рецептима прошлости, језиком филма седамдесетих и осамдесетих година, универзалним језиком филма који се данас ретко користи. То је на неки начин старомодан, а у исти мах модеран филмски језик”, рекао је Кустурица у обраћању публици након пројекције, заједно са Слободом Мићаловић.

Редитељ је говорио о дуготрајном и неуобичајеном процесу рада на филму, чије снимање је трајало готово четири године.

„Склапан је уназад, од краја ка почетку. Неко млађи би се изгубио, не би могао да одржи тај континуитет који мора да постоји у глави редитеља”, објаснио је, указујући на значај великог искуства у кадрирању и вођењу глумаца. Редитеља је упоредио са диригентом који усклађује и организује у мизансцену различите типове и енергије учесника у стварању филма.

На специфичан рад на овом филму утицали су формални разлози, као што је изазов преобликовања кратког филма који је првобитно снимио у завршницу великог филма, али и непредвидљиве временске околности које снимање умеју да претворе у неизвесну и ризичну авантуру.

„Можете да претпоставите шта је значило четири године чекати сунце, у земљи у којој сунце није најчешћа појава. Једне године га готово и није било у Требињу, што је невероватно”, рекао је редитељ.

Филмска технологија је одабрана тако да одговара локацијама на којима је филм сниман, како би до изражаја дошла лепота херцеговачких камених пејзажа у служби ликова и радње, између сновиђења и стварног света.

Кустурица је истакао изузетну посвећеност филмске екипе која је учествовала у овом својеврсном филмском маратону који је личио на „самоубилачку акцију”.

„Овај процес је било питање бити или не бити”, рекао је редитељ, који је део рада на филму платио својим средствима.

Кустурица је говорио и о тешкоћи да се у исто време буде испред и иза камере одајући признање глумицама које су радиле на филму.

„Захвалан сам Боби што је направила дивну улогу, са Моником, са натуршчицима и са мном као главним натуршчиком, јер је највећи проблем био са мном”, рекао је, додајући да он нема глумачко искуство да одигра оно што они могу да одглуме.

Српска глумица је, видно узбуђена након пројекције, говорила о великом изазову који је за њу представљало снимање овог филма, истичући физички аспект њене улоге али и слободу коју Кустурица даје глумцима како би пронашли простор који им одговара и остварили се у потпуности у улогама. Она је позвала младе редитеље да и они буду храбри и дају глумцима такву врсту слободе у тражењу уметничког израза.

Обраћајући се публици у којој је било аутора који тек граде свој филмски језик, Кустурица је приметио да млади редитељи данас бркају појмове реалности и реализма.

„Говори се често о реалном времену (на филму), али оно то заправо није. (Паоло) Сорентино, један од најбољих млађих редитеља, рекао је овде да када год покушава да пренесе нешто из стварног живота што му се чини добро, то никад не испадне добро, већ мора да лажира. То је основно правило филма које се данас више не поштује – он је формално другачији од живота и ако вас нешто дира у овом филму то је зато што је прављен из огромног формалног искуства”, поручио је Кустурица.

Гордан Михић, који је поред Срђана Кољевића био сарадник на сценарију, обратио се публици непосредно пре пројекције филма, након што му је Кустурица уручио дуборез који симболично наговештава следећи корак у његовој стваралачкој каријери дугој пола века.

„Овај човек је некадашњи младић са којим сам почео сарадњу пре тридесет година, када се јавио из Прага као студент филмске режије. До данас смо остали сарадници. Када сам га питао како успева да све ово држи на својим плећима одговорио ми је: Још увек траје онај исти адреналин”, рекао је Михић који је поподне провео у разговору са студентима који су у великом броју присуствовали пројекцији његовог филма Вране из 1969. године, једног од остварења Црног таласа које је обележило југословенску кинематографију.


Коментари4
853eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa
Za mene je film odlican,ima divnih delova(narocito scene pod vodom i gde pijuckaju rakiju uz Silvaninu pesmu na radiju)to sto se ponavljaju guske koje predvidjaju krvoprolice,mi ne smetaju,naprotiv dozivljavam to licno kao Kustin originalni prepoznatljivi znak..Reci da su mu scene iz prethodnih filmova nabacane je obicna glupost,to bi onda znacilo da je svaki Hickokov film je bio promasaj jer se i on sam u svakom svom narednom filmu pojavljivao..Licno u ovom filmu sebe vidim vise nego u bilo kojem njegovom filmu..Svidja mi se mnogo i ekoloski momenat,zmija koja spasava zivote,soko koji igra uz njegovu muziku i deli sudbinu junaka do kraja,jedini prijatelj koji mu preostaje u najtezim trenucima,medved kojem vadi trn iz sape..Sve te sitne scene po meni samo obogacuju sustinu price ali neke gledaoce odvuku na neku drugu stranu i po tome mere celu sustinu.Sustina filma je snaga ljubavi koja ne bira ,u bilo kojim okolnostima, ljubavi prema starijoj i zrelijoj zeni u odnosu na mladju..
A ceo svet se divi
mihailov@ "Na silu i bez nove idéje".... kazete vi, i veoma jasno iskazujete svu svoju neobjektivnost, ljubomoru i zavist, prema genijalnom reziseru Kusturici.
davor milicevic
Film je dobar. Raskosna fotogtafija. Metafore na sve strane. Cudesno sadejstvo ljudi i zivotnja tako karaeekteristicno za Kusturicu...Pogotovo hrabrost da igra glavnu ulogu u 62. godini?! Koliko bi njih imalo tu petlju? Ne razumem kritike da se ponavlju motivi iz prethodnih filmova? Jel to znaci da treba pogledati svega dva - tri Bergmanova filma posto su mu SVI filmovi neka vrsta prihoanalize sa hiljdu puta ponoveljenim dugim kadrovima? Ili ne gledati Felinija? Svaki umetnik, bio filmadzija ili slikar ili pisac ima nekoliko motiva koje okrece celu karijeru. Ovo je AUTORSKI FILM. Znaci subektivan umetnicki dozivljaj sveta. Kusturica u svakom filmu slika idealizivani svet u koji upada realni zivot. Guske, klizanje junaka, svadba, sahrana, odrastanje...to su njegovi lajt motivi. Kome se ne svišđa, moze da preskoci. Kusturica nikada nece napraviti krimic. Radi ono sto voli i zna.
Mihailov
Филм је, на моју велику жалост, потпуни промашај! Претеран у сваком свом сегменту, што нам новинарка Ана Оташевић прећуткује, тј. не сме да каже: "цар је го". Набацана гомила познатих Кустиних сцена из претходних филмова: гуске, магарци, венчанице које лете, кафанско лудило, у три последња филма иста улога Микија Манојловића и новост - акциона јурњава са специјалцима!?! На силу и без нове идеје. Остаје само горак укус што Кустурица није отишао у редитељску пензију након филма "Црна мачка...", евентуално после остварења "Живот је чудо".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља