Пет дана после враћања воза који је из Београда кренуо за Косовску Митровицу, судбина ове железничке линије још је неизвесна. По свему судећи Зорана Михајловић, министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре оштро се противи увођењу ове редовне железничке линије и то не само из безбедоносних разлога, већ и због чињенице да је реч о неисплативом правцу. Она је упозорила да не може да се уводи још једна економски неисплатива линија у тренутку када је угашено 430 километара пругa.

Насупрот томе, пре него што је ова композиција кренула ка Косовској Митровици, тачније 14. јануара, Југослав Јовић, в. д. генералног директора „Србија воза” изјавио је да „прорачун каже да ће, уз учешће општине Косовска Митровица и прихода од карата, овај воз бити исплатив”.

Колико је нека линија исплатива нико не може унапред прецизно да прорачуна, а управо због тога је министарка Михајловић пристала да се линија Београд – Косовска Митровица уведе као пробна до 26. јануара. Још није познато када ће железнички саобраћај између ова два града поново бити успостављен, али возови између Краљева и Косовске Митровице од недеље саобраћају без икаквих проблема, објашњавају за „Политику” у предузећу „Србија воз”.

Сасвим је извесно да се у правцу наше јужне покрајине неће поново отиснути композиција у бојама српске тробојке чију унутрашњост красе слике фрески из српских манастира на Косову и Метохији.

Ова композиција данас би требало да вози путнике од Краљева до Пожеге и тако ће бити наредних десет дана, подаци су „Србија воза”.

У овом предузећу су потврдили за наш лист да линија Краљево – Косовска Митровица није рентабилна, већ се финансира из републичког буџета, преко такозване Обавезе јавног превоза (ОЈП) који утврђује Влада Републике Србије. Овим новцем покрива се разлика између прихода и трошкова саобраћаја воза. Од Краљева до Косовске Митровице свакога дана у просеку путују 64 путника, који попуњавају 53 одсто укупног капацитета.

Подаци о исплативости постојећих железничких линија постоје у „Србија возу”, али, како кажу у овом предузећу, за њихову обраду неопходно им је неколико дана.

У финансирању железничког саобраћаја, у складу са Законом о железници, могу да учествују Република Србија, Аутономна Покрајина Војводина и локалне самоуправе.

Баш због тога су Министарство саобраћаја грађевинарства и инфраструктуре и „Србија воз” летос позвали представнике градова и општина да помогну одржање појединих железничких линија.

Међутим, како кажу за „Политику” у „Србија возу”, на њихов захтев ниједна локална самоуправа није одговорила. Због тога најављују могуће укидање још неких линија.

„Уколико не буде постојала заинтересованост локалних самоуправа да финансирају саобраћај возова, у наредном периоду може се очекивати да уследи рационализација, јер „Србија воз”, због великих трошкова, не може одржати постојећи саобраћај са расположивим средствима”, наведено је у одговорима овог предузећа на наша питања.

Летос је угашено 430 километара пруге, а за још 390 тражио се начин финансирања. У Србији има 3.600 километара пруга, а министарка Зорана Михајловић још тада је упозоравала да су рентабилне само на Коридору 10.

Александар Цветановић, професор Грађевинског факултета у пензији наглашава да је ситуација још драматичнија јер, како каже, ниједна наша пруга није исплатива.

– Све железничке линије у Србији су нерентабилне, али право питање је колико. У целом свету државе субвенционишу железницу, поготово брзе пруге. То је одраз њиховог богатства и моћи, али наша држава нема новца за додатне субвенције и привреда то не може да поднесе. Наш највећи проблем је недостатак путника и слабо развијена привреда. У возовима можете пребројати више чланова особља него путника. То је сасвим разумљиво јер коме одговара путовање од 13 сати од Београда до Косовске Митровице. Брже би се стигло запрежним колима – наглашава наш саговорник.

И у „Србија возу” кажу да превоз путника железницом субвенционишу све железничке управе у окружењу, обезбеђујући између 30 и 65 одсто новца неопходног за одржавање појединих линија. Ове године за субвенционисање „Железница” издвојено је око 16 милијарди динара.

Ко је стварно платио осликавање воза

У Канцеларији за Косово и Метохији јуче су изјавили да ова установа није платила украшавање воза који је из Београда кренуо ка Косовској Митровици у суботу 14. јануара, већ је „брендирање реализовала Општина Звечан”. Пре два дана незванично нам је потврђено да је Канцеларија за КиМ финансирала украшавање воза и то преко јавне набавке. Али на њиховом порталу није објављен ниједан позив за достављање понуда тако да је немогуће сазнати колико је овај посао коштао. Пре два дана, трагајући за одговором на питање ко је платио украшавање воза, обратили смо се „Железницама Србије”, „Србија возу” и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Сви они су нас упутили на Канцеларију за Косово и Метохију. Украшавање воза осмислио је дизајнер Андреј Васиљевић који свој рад, како кажу у Канцеларији за КиМ, није желео да наплати.