среда, 22.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:15

Да ли је није немогуће исто што и могуће је?

Двострука негација увек модификује идеју, резултат читавог израза са двоструком негацијом јесте нешто другачији од једноставне идеје исказане позитивно
Аутор: Др Јелена Петковић*петак, 20.01.2017. у 15:00
Дарко Новаковић

Немогуће је данас отворити странице било којих дневних новина а да не прочитате како је неки политичар изјавио да није нереално очекивати побољшање ситуације, како је неки спортски коментатор рекао да победа није незаслужена, да не прочитате да није неважно мишљење бирачког тела. Значи ли то да је реално очекивати побољшање ситуације, да је победа заслужена, да је мишљење бирачког тела важно?

Као што је познато, у математици је производ два негативна броја позитиван број, слично као што у логици важи закон двоструке негације, по коме негација негације даје афирмацију, следствено томе у језику функционише множење негација, које подразумева математичко- логички принцип по коме два негатора употребљена у склопу једне изреке дају афирмативну семантичку вредност читавом исказу (није немогуће → могуће је).

Без обзира на присуство негације у свим природним језицима, ипак, језици се разликују и синхронијски и дијахронијски у односу на број, синтаксичку позицију и синтаксички статус формалних показатеља негације у реченици. Језици се понашају различито и у односу на могућност интерпретације реченица које садрже више од једног негативног елемента. У бројним језицима два негативна елемента или више негативних елемената у реченици не поништавају један другог, већ само подупиру једну семантичку негацију, што је обележено феноменом сабирања или конгруенције негација. Док ће у једном броју језика два негативна елемента, у одређеним позицијама, пак, поништавати један другог и давати афирмативну семантичку вредност исказу (феномен познат као множење негација).

Са прагматичког аспекта посматрано множење негација доводи до питања који су то разлози који у комуникативном чину условљавају да се говорник определи за двоструко негирани исказ уместо, формално и семантички, знатно једноставнијег позитивног исказа. Поједини лингвисти сматрају да говорници употребљавају двоструко негиране изразе онда када желе да заобиђу да на једноставан начин о нечему реферишу речима позитивног значења, нпр. Завршни турнир у Лакташима би требало да буде одржан од 25. до 27. априла али не би било незамисливо да Игокеа заиста откаже организацију. Двоструко негирани искази, сматрају тако они, имају знатно јаче значење од једноставних позитивних исказа, и у сваком контексту не-неX ће имати јаче значење од самог X, тј. неће бити незнатно до умерено X, него екстремно X (у том светлу је и избор двоструко негираног исказа у претходном примеру оправдан уколико новинар жели да пренесе до читаоца информацију да ће Игокеа заправо отказати организацију завршног турнира). Но, било како било, двострука негација увек модификује идеју, резултат читавог израза са двоструком негацијом јесте нешто другачији од једноставне идеје исказане позитивно.

Међутим, поставља се питање да ли је сваки двоструко негирани исказ апсолутни семантички еквивалент свом афирмативном парњаку. Размотримо у ту сврху две групе примера, једну нека чине примери типа није незанимљив, није нејасан, није непријатан, није неуобичајен, а другу групу примери типа није нереалан, није неискоришћен, није неочекиван. Ове две групе примера се разликују по томе што се у првој јављају придеви (незанимљив, нејасан, непријатан и сл.) који припадају класи степенованих антонима, док су у другој нестепеновани антоними (нереалан, неискоришћен, неочекиван и сл). Разлика између ове две класе антонима јесте у томе што се степеновани антоними могу градирати и што они не исцрпљују цели опсег родног појма, тј. између два пола могу се уметнути средње вредности (слично као у низу хладан – прохладан – млак – топао – врућ), док нестепеновани антоними исцрпљују цели опсег родног појма и између њих нема прелазних ступњева (жив – мртав, ожењен – неожењен).

Када се степеновани антоним нађе у конструкцији која подлеже множењу негација, проблем настаје у обиму семантичке еквиваленције таквих исказа и њихових формалних афирмативних семантичких еквивалената због чињенице да негацијом степенованог антонима не добијамо нужно његов афирмативни еквивалент, већ добијамо неки од прелазних ступњева између два пола (те није незанимљив не значи нужно јесте занимљив). С друге стране, уколико се у таквим конструкцијама нађе антоним који припада класи нестепенованих антонима, будући да негација једног члана таквог антонимског пара подразумева афирмацију другог члана пара, семантичка еквиваленција двоструко негираног исказа и његовог афирмативног еквивалента је потпуна (те ће тако није немогуће значити заправо могуће је).

Разлози који опредељују говорника да у таквим случајевима употреби двоструко негирани исказ уместо потврдног нису структурно- синтаксичке природе, већ су у највећој мери мотивисани контекстуалним, ванјезичким и прагматичким факторима. У основи избора између два формално различита начина изражавања, будући да се ради само о формалној, али не и о семантичкој разлици, лежи избор између две могућности – лексичке и синтаксичке антонимности – а пошто је сваки избор стилистички условљен, управо у томе и треба тражити основ стилске вредности оваквих исказа.

Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу


Коментари7
753b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

logičar u pokušaju
Interesantan tekst, mada mislim da moguće i nemoguće nisu antonimi već bih stepenovao nemoguće-moguće-verovatno-najverovatnije-sigurno!
posmatrač
Autorka hoće da primeni neke, kao, matematičke metode na dvostruku negaciju i druga čuda božija. Jezik nije matematika. Ne možete koristiti samo deo rečenice (dve reči!) da procenite šta je neko hteo da kaže i šta je zaista kazao. Celo razmatranje je puko teoretisanje radi teoretisanja i stvaranja neutemeljenih zapleta.
НИ
Занимљиво би било анализирати лингвистичке и логичко-математичке аспекте троструких негација у нашем језику: ништа није немогуће; нико није непобедив; нико (никада) ништа слично није видео и сл.
Jovam
Autorka upozorava da mnogi novinari siluju jezik zarad bolje prodaje. Vrlo je verovatno da su na to naterani, s obobzirom da zivimo u potrosackom drustvu.
Препоручујем 3
Logičar
Ne važi u svakoj logici zakon dvostruke negacije. On zapravo važi samo u klasičnoj, aristotelijanskoj logici. Ona je prevaziđena još od Njutna i Lajbnica i uvođenja predikatskog kalkulusa, u kome je dvostruka negacija ne više zakon već teorema. U većini danas široko korišćenih logika: intuističkoj logici, minimalnoj logici, kvantnoj logici, dve negacije uopšte ne daju afirmaciju: nije netačno nije ekvivalentno sa tačno je (tertium est datur :)). Ali srpski lingvisti još rade na prevazilaženju aristotelijanske logike.
Јована Гајић
Ауторка је напоменула у својој дисертацији о двострукој негацији да су за интуиционистичку математику неприхватљиви закони искључења трећег и закон двојне негације. Закон двојне негације је неприхватљив за интуиционисте јер се каже да доказ да ‘не може да не важи неко својство’ не значи да је то својство доказано, и то се математички показаје на примеру децималних развоја броја пи. У раду је примењено класично схватање математичке и логичке негације и њене везе са синтаксичком негацијом. Ауторка није само доктор филолошких наука већ је и математику завршила.
Препоручујем 7
Ива
Хвала на појашњењу, али и аутор каже (већ у поднаслову) да је значење двоструке негације нешто другачије од значења афирмативног израза. Нећемо сад прогласити све стручњаке из друштвених наука незналицама кад нпр. говоре о повлачењу паралела јер, ето, еуклидска геометрија важи само још за школарце и грађевинаре. Мени се чланак свидео - лепо написан стручни текст о језику, а разумљив и занимљив обичном читаоцу. Степеновани и нестепеновани антоними су ми интуитивно били јасни и раније, а овде су и лепо објашњени.
Препоручујем 20

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља