уторак, 18.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:06
ПОГЛЕДИ

Аналитичари

Конвертити који држе да су увек били доследни и даље се врте у зачараном кругу
Аутор: Тодор Куљићпетак, 20.01.2017. у 08:15

Трамп изненађује све осим аналитичара. У минулој години било је више политичких изненађења: „брегзит”, победа Трампа, терористички напади у Европи. Домаћи аналитичари су прогнозирали, лутали, нешто погађали, али грешке нису признавали. Напротив: „То за мене није било изненађење, увек сам говорио да је ЕУ нестабилна”, или „Знао сам да ће Трамп победити”. Слично је било и деведесетих година 20. века, кад је већина домаћих интелектуалаца тврдила да им је још од пада А. Ранковића било јасно да ће се Југославија распасти. У реалности, пак, само су ретки слутили слом, већина није, иако прича да јесте. Накнадна памет је постојана основа реторике и савремених политичких аналитичара. За ову врсту произвођача знања нема изненађења ни самосумње.

Од политичара се то и не очекује, али би интелектуалци морали бити саморефлексивни. Истини за вољу, потребно је доста нелагоде да се призна да су ме разна дешавања изненадила. Није лако признати погрешну процену. Треба снаге да се ствари гледају извана, а не изнутра. То је оно кад неко ко живи у капитализму процењује политику и економију мерилима профитабилности. Спонтано прихвата критеријуме успеха које му намеће хегемони говор: нова страна улагања, профитабилност, ЕУ као стратешки циљ.

Провладини аналитичари самозаваравају се када капитализам процењују степеном остварења капиталистичких вредности. Треба га процењивати критеријумима који су изван система, социјалном сигурношћу. У нешто повољнијој прогностичкој ситуацији јесу они који су некада гледали капитализам извана и процењивали га некапиталистичким мерилима: степеном отуђења, несолидарности и експлоатације. Да исти ови интелектуалци данас нису заменили минули поглед на капитализам извана савременим конформистичким погледом на капитализам изнутра, стајали би изван зачараног круга. Али није тако, конвертити који држе да су увек били доследни и даље се врте у зачараном кругу. То су они интелектуалци који најчешће тврде да су углавном све знали: ако су и били у СК, да нису били истински комунисти него унутрашњи емигранти, ако су касније били демократе, данас кажу да су увек знали да је ЕУ несигурна, ако су били радикали, данас кажу да су и тада видели да се не може мимо света. Да ли је ово искривљено аутобиографско памћење одвећ људско, део нормалног самопоштовања и поноса без којег не би преживели или би пали у депресију кад би признали раније заблуде? Није. Ово је мишљење налик партијском, али је овде партија властити ауторитарни его. Свуда где је его господар, самопоштовање гуши самокритичност и ту нема интелектуалности. Нема је код оних који никакву властиту илузију не признају.

Аналитичари су тешки људи који гњаве околину. То је лакше него бити тежак себи. Кад полемишу, хвале истомишљенике. Стара је опомена да, кад хвалите истомишљеника, хвалите заправо себе, што, наравно, вређа добар укус. Нема самообуздавања, нити бар стидљиве похвале неистомишљеника. Осим тога, домаћа култура респектује духовну охолост човека који је био политичка жртва и његову увереност да због страдања зна више. Заборавља се да се жртва лако претвара у џелата.

Изван овог зачараног круга стоје ретки сумњичавци који се труде да реалност процењују извана, суво и с висине. За њих се капитализам није много изменио, упркос томе што никад нису били сигурни и што су зазирали од прогноза. У социјализму јесу били антикапиталисти, али нережимски, а у капитализму левичари препуни самосумње. Увек помало несигурни и увек свесни властитих ранијих погрешних прогноза. Стрепели су од сваког топлог хора истомишљеника који је тражио хомогеност. Одавно је уочено да је интелектуалац лишен усамљености неслободан. А ако из ње и излази, свако општење је лоше, упозоравао је филозоф, сем онога са себи равним. Ни дружење са собом није лоше, али ту су властите грешке, а не понос, боље друштво. Не може понос бити основа плодне несигурности. Где нема самосумње, царује самозаваравање. Зато не другима, него себи треба стати на црту. Изаћи са собом на крај. И чувати се интелектуалаца које разни „брегзити” и „Трампови” нису изненађивали, него су их спремно дочекивали све новијим непризнатим конверзијама.

Професор на Филозофском факултету у Београду


Коментари13
63c9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pravoslavna većina i druge manjine
Da će Tramp pobediti verovali su svi oni koji su znali da je američka bela rasa (pogotovo manje bogati građani) previše osiromašila za vreme afroamerikanca Obame (koji je previše pomagao siromašne zemljake) ! Slično se desilo i u Jugoslaviji posle Tita , kada su svi nacionalno opredeljeni građani (pogotovo pravoslavci) bili u neravnopravnom položaju u odnosu na "nacioanlne manjne", "jugoslovene", "ateiste",... koji su imali previše privilegija za vreme komunizma i socijalizma.
gandra
biti analiticar je lukrativna delatnost - pogotovu u srbiji - a sve ima svoju cenu - kad ti tresnu 4000 evra mesecno - zaboravis na obraz
Student istorije i prava
Zato su iskreniji analitičari-amateri, ali su manje obrazovani :(
Препоручујем 1
Nebojša
Није случајно што се додаје оно К па испадну каналитичари. Рецимо, како Лутовац може да се назове аналитичарем, када је високо рангиран у једној странци, посебно у жутој. Најнејасније ми је ко гура опскурног Душана Јањића и његов фантомски форум за међунационалне односе. Штавише био је гост у ноћи УСА избора, какве ли везе имају ти избори са његовом љубављу према шиптарима и Харадинају, са којим се усликао у пријатељском ћаскању.
Trgovina sa Jevrejima
Janjić je sam rekao da se on usavršio u Izraelu i da su Balkan i Bliski istok povezani kao povezane posude: Ako napadnu muslimane na Bliskom istoku, onda im daju privilegije na Balkanu ?!
Препоручујем 1
Dragan Trkulja
Analitičarima je njihova analiza samo sezonska moda, promijene ogrtač jer mu je boja postala demode. Uvijek se ima šta naučiti od prof. Kuljića
АМ
Не сећам се да је Куљић раније критиковао ЕУ. Уопштене критике на рачун капитализма се не рачунају, неозбиљно је.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља