петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 24.03.2008. у 22:00 Небојша Катић

НОВО ПУТОВАЊЕ У СРЦЕ ФИНАНСИЈСКЕ ТАМЕ

Криза која потреса америчко финансијско тржиште је без преседана, бар у последња пола века. Процена је да би укупни губици финансијског сектора САД могли бити већи од хиљаду милијарди долара.

Америчка централна банка (ФЕД) данас спроводи политику која је прекорачила оквире владајуће монетарне доктрине. ФЕД штампа новац, обара каматне стопе и сатире долар, не хајући превише ни за инфлацију, ни за глобалне последице овакве политике. Није јасно да ли се на овај начин криза сузбија или подстиче, да ли ФЕД реагује снажно и правовремено, или само хистерично прикрива сопствену немоћ. Тешко је докучити да ли се монетарна правила крше у име општег добра како би се избегла рецесија или то чланови ексклузивног финансијског клуба штите сопствене интересе користећи добре изговоре и „државне” паре.

Ова криза суочава свет и са суштинским проблемима, нелогичностима и противречностима финансијског система. Узрок хаоса је само на површини у вези са кредитима који су у САД одобравани кредитно неспособним дужницама – да финансијски сектор своју грамзивост није демонстрирао на том сегменту тржишта, учинио би то на неком другом. Криза би се другачије звала, али би њене размере вероватно биле исте. У „срцу финансијске таме” скривен је још један системски проблем.

Финансијски сектор би морао бити нераскидиво повезан с привредом, реалном економијом и збивањима у њој. Традиционално, финансијска индустрија омогућава тржишним актерима ефикасно пласирање или прибављање новца и капитала, као и разумну заштиту и осигурање од бројних финансијских ризика и тржишних ћуди – каматних, курсних, ценовних итд. На таквим основама је развијено суптилно тржиште различитих вредносних папира и инструмената. Модерне финансије су тај посао обавиле веома добро и инвентивно.

Историја финансија бележи и периоде великих грешака, када се заборављају поуке прошлости и претходних криза. Не тако давно, огромне суме новца су бесмислено улагане у акције безвредних интернет компанија, у државне вредносне папире Јељцинове Русије, у латиноамеричке вредносне папире итд. Циклуси недаћа се по правилу покрећу када финансијски сектор умисли да је он кључни стваралац вредности, а привреда само његов привезак. Финансије се одвајају од реалне економије и здравог разума, почињу да живе у паралелној стварности верујући сопственим митовима и тако постају нека врста казина на броду лудака.

Финансијски актери се упуштају у шпекулације без мере, и при томе заборављају своје основне функције. Велики делови тржишта, сасвим буквално, функционишу на сличним принципима као и спортске кладионице. Опорезивање шпекулативних трансакција је стара идеја и неопходна мера, али је финансијски лоби и сувише јак да би тако нешто дозволио.

Логика шпекулација је увек краткорочна, па се и на свет гледа из таквог угла. Привреда је под притиском да се непрестано уклапа у краткорочне циљеве финансијског сектора. Најтраженији менаџери данас нису технолошки стратези, већ прагматични тркачи на кратке стазе. Они ће у најкраћем року повећати вредност акција компанија којима управљају и тако се умилити финансијском тржишту. Та врста вештине пречесто кокетира са хохштаплерајем и креће се по танкој ивици преваре.

Глобализација и тријумф неолибералне идеологије додатно подстичу ове малигне процесе. Огроман број инвестиционих фондова који оперишу на светском тржишту, регистровани су у државама у којима нема озбиљне финансијске регулативе и контроле. Неолиберална доктрина охрабрује пасивност држава и олакшава ескалацију проблема. Финансијски систем је све сложенији, а надзор над њим све слабији.

Данас су сви таоци финансијског капитала, а само је он слободан да чини што му је воља. Овакву моћ банкарски систем црпи из своје везе са централном банком од које увек може позајмити средства када дође у проблем са ликвидношћу. Механизам који је креиран за испомоћ банкама у кратким и пролазним кризама ликвидности, данас се деформише и злоупотребљава. Све чешће, централне банке пружају заштиту и оним финансијским институцијама које су несолвентне и које би морале ићи у стечај. Финансијском сектору је тако системски допуштено да прави катастрофалне грешке и да своје губитке преноси на државу. Оваквом заштитом банке и друге финансијске институције су охрабрене да своју лошу шпекулативну праксу наставе и даље, уживајући у некој врсти социјалистичке оазе. За све остале, којима најчешће нико не прискаче у помоћ, важе сурова правила тржишне џунгле.

Сви ови феномени су видљиви и у Србији. Финансијски систем је у недопустивој мери скројен према интересима финансијског сектора. Такве привилегије, међутим, не чине систем стабилнијим, већ га охрабрују и стимулишу на ризичну пословну политику и морални хазард. Банке могу бити сигурне да ће се, у случају озбиљне кризе, држава понашати слично као и ФЕД. Техника ће бити другачија, али ће логика спасавања банака бити иста. Држава ће на себе преузети потраживања која банке не буду могле да наплате од својих дужника и тако ће се губици пренети на државу. Операција ће бити финансирана ино задуживањем државе и спроведена под изговором заштите стабилности система. У том смислу „Србија је свет”.

Коментари28
f99df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Николић
Хвала још једном г-дину Катићу, што ме је утешио да није само нама тешко. Не знам, само, да ли ће ми због тога сутра бити пунији тањир? Срећно!
james bond
Kao drugi razlog ovom bloku organizovane medicine nasao se slab radnicki sindikalni pokret.Slejedeci razlozi koje ona navodi su strah od pretjerane administracije,komunizma te rasistiski i kilavo organizovana drzavna administracija.Vremenom se na strani organizovane medicine uspostavila industrija koja ukljucuje osiguravajue kompanije, farmaceute, banke,istrazivacek ustanove i sta sve ne.Model je od pocetka bio trzisno orijentisan.Politicari su kao i obicno zestoko lobirani da zakoni ne prodju ili da kasne.1935 Ruzvelt donosi Social Security Act, 1965 Johnson Medicare(osiguranje za one preko 65) i Medicaid za siromasne.Ono u kakvom je stanju industrija danas Mrs.Jill pise ogroman broj neosiguranih ima pravo na pomoc u hitnij sluzbi ali ne i na bolnicko lijecenje sto onda kao trosak(e nema u US knjizenja gubitka) bolnice prevaljuju na one koji placaju osiguranje.Po samoj logici stvari osiguravace kompanije jos na to dodaju svoje predvidjene troskove takoda sve skupa gura inflatorne troskove...Pravo na zastitu mnogi ostvare tako sto rasprodaju sve sta imaju da im osiguravajuce kompanije ne bi to uradile(3 godine unazad se prati imovno stanje).I da sad ne redam detalje.Tako je i u industriji ostalih osiguranja.Gubitak se prevaljuje na ostale korisnike.Kad orkan slozi na Floridi premije osiguranja i deductible porastu ostatku merke...Ko izmisli ovu matematku al radnici moraju da rade sve duze i duze da sve to poplacaju...
mirko katic
Za gospodina Nebojšu Katića. Slažem se sa vama kada kažete da su "finansijski (suptilni) instrumenti nastali kao odgovor na autentične potrebe privrede", ukoliko pod privredom podrazumijevate isključivo kapitalistički oblik tržišne privrede. U jednom drugom (nekapitalističkom ) obliku tržišne privrede ti bi instrumenti bili drugačije koncipirani tako da unaprijed eliminišu bilo kakvu mogućnost špekulacije. Taj drugačiji oblik tržišne privrede ne može biti organiziran prije nego što se sa novca skine plašt kapitala. Zato sam i reagovao
Nebojsa Katic
За господина Мирка Катића____Финансијски (суптилни) инструменти су настајали као одговор на аутентичне потребе привреде. Осим те иницијалне, корисне употребе, инструменти се све чешће користе и за шпекулативне сврхе. Тиме што се инструмент користи и шпекулативно, он није изгубио своју основну вредност и корисност. Отуда би опорезивање шпекулативних трансакција било добар облик лимитирања штете. _____Терминска куповина девиза може бити користан нешпекулативни механизам – предузеће ДАНАС може купити доларе и продати евра по курсу који је већ ДАНАС познат, иако ће се стварна продаја и куповина девиза обавити тек за ТРИ МЕСЕЦА - ако се очекује да ће предузеће тада имати прилив евра која жели да прода. Предузеће се на овај начин обезбеђује од свих будућих негативних кретања курса и може правити поуздану производну или продајну калкулацију. Потпуно исти инструмент се употребљава и за валутно коцкање које потенцијално штети девизном тржишту и чини га нестабилним. Слично као што се исти микро-чип може употребити како за медицински уређај тако и за бомбу.
Citalac Politike
"Логика шпекулација је увек краткорочна, па се и на свет гледа из таквог угла. Привреда је под притиском да се непрестано уклапа у краткорочне циљеве финансијског сектора. Најтраженији менаџери данас нису технолошки стратези, већ прагматични тркачи на кратке стазе. Они ће у најкраћем року повећати вредност акција компанија којима управљају и тако се умилити финансијском тржишту. Та врста вештине пречесто кокетира са хохштаплерајем и креће се по танкој ивици преваре." ovo se odnosi i na srpsku privredu i politiku. Mislim da bi srpski narod dobro trebao da se razmisli da li da sledi one koji mu stalno obecavaju brzi ulazak u EU i slatku buducnost. Da li se i tu radi o hohstapleraju? Zivi bili pa videli a ja verujem da je tako.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља