понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.01.2017. у 22:00 Јелена Церовина
ДЕЈТОНСКИ МИРОВНИ (НЕ)СПОРАЗУМ

Против Дејтона су били они који су га стварали

Сад ми је само смешно што сви као папагаји говоре о Дејтонском споразуму, а мене су хтели да затворе и убију јер сам га примењивала

У новијој историји српског народа нема вреднијег достигнућа од Републике Српске. Наравно, ту мислим на конфликтна подручја.

Дејтонски споразум је био праведан документ. Он јесте предвиђао да се ми повучемо на 49 одсто територије БиХ, иако смо до тада држали 72 одсто, али није величина важна, важан је квалитет, а оригинални Дејтонски споразум је пружао тај квалитет, давао државност РС, каже у разговору за „Политику” некадашња председница Републике Српске Биљана Плавшић.

Иако није лично учествовала у његовом стварању те 1995. године у Охају, Плавшићева је била прва која је морала да га примењује. У разговору за наш лист она говори о томе на какве је све претње и препреке наилазила с обе стране Дрине, ко је дозволио уништавање Републике Српске, какав је однос имала с другим челним људима РС Радованом Караџићем, Момчилом Крајишником, да ли је и ко могао спречити рат у БиХ, шта би саветовала Додика...

„Кад су ме питали западњаци, а кроз мој кабинет су прошли скоро сви председници и министри спољних послова запада, од Била Клинтона до Жака Ширака, ја нисам могла јавно да признам да сам одушевљена Дејтонским споразумом, али према ономе што је био наш циљ, зашто смо ми у миру формирали РС бојећи се да се не врати 1941, било је јасно да је Дејтон довео до нашег циља. Успех зависи од тога колико си се примакао циљу, а ми не да смо се јако примакли, него смо остварили свој циљ. Али, требало је то народу објаснити. Мени је највећа брига била војска. Ја сам ишла од касарне до касарне и тумачила Дејтонски споразум и говорила да је то једино добро решење.

 

Више пута сте рекли да сте били изненађени шта је остало од овог документа.

Ја нисам себи могла да дођем какву сам РС затекла када сам се вратила из Шведске 2009, колико је очерупана. По оригиналном документу РС и Федерација су биле као државе. У заједничкој надлежности су била само три министарства – за спољне послове, саобраћај и телекомуникације и економске везе с иностранством. Све остало, правосуђе, војска, полиција било је у надлежности ентитета.

У говору који сам одржала одлазећи с места председника РС 1998. године, када сам изгубила изборе, рекла сам свом наследнику Николи Поплашеном: предајем вам РС онаквом каква је по Дејтону, предајем вам РС у комаду. Тада је, рецимо, Брчко било наша територија. Након неколико месеци његовог мандата Брчко је постало дисктрикт. Тај суноврат надлежности РС ишао је страшно брзо, нарочито после 2003.  

 

Дакле, одговорност сноси и тадашње руководство РС?

Било је притисака на њих. Али, ако си преузео одговорност да водиш РС буди спреман и на притиске и да их издржиш.

 

Јесте ли причали с Поплашеним како се дешавало да се одузимају надлежности РС?
Он је био председник РС краће од годину дана, а по Дејтону је требало да буде две године. На своју инаугурацију крајем 1998. године у хотелу „Босна” позвао је и Војислава Шешеља. И сви амбасадори и гости из Сарајева кад су чули да је Шешељ дошао масовно су се окретали и враћали. То је била фатална грешка Поплашеног. Он је, доводећи Шешеља, забио нож у леђа РС.

 

Ви сте причали да је и на вас вршен притисак да не примењујете Дејтонски споразум, да вам је чак и прећено смрћу. Ко вам је претио?

Не бих да причам о томе. И Милошевић је радио против мене. И неки руководиоци из РС су ми претили. Против споразума су били они који су били у Дејтону.

 

Зашто?

Зато што је Дејтон подразумевао да Караџића више нема као председника.

 

А зашто је против био Милошевић?

Пошто су му говорили да је фактор мира на Балкану, а онда да је балкански касапин, он је споразум потписао под притиском Ричарда Холбрука и још неких. Ми смо му дошли за поткусуривање да би поново постао фактор мира. Дејтонски споразум се сад приписује Милошевићу. У суштини и јесте тако јер да није било њега не би имали овај Дејтонски споразум.

 

Ви сте имали врло лоше мишљење и о тадашњем руководству РС. О њима сте подједнако лоше мислили и ви и Милошевић?

Јесте. Исто онако као што је он био уцењен, исти метод је он применио на њих. Мене није могао да уцењује. Звао ме чак да пређем у Београд јер је, како је рекао, Бањалука мала средина за мене, али сам то одбила.

 

Када сте ви преузели руковођење РС 1996. године стигла је оптужница из Хага Караџићу?

Да. Ја сам разговарала с Медлин Олбрајт, она је била вољна да под тепих стави случај Караџића. Али, како ми је рекла, он њима није дао да га забораве. Јер дао је интервју неком грчком листу, а морао је да преда дужност и као председник РС и као председник СДС-а и да заћути. Ја сам питала Караџића што сте дали интервју и испричала му за предлог Олбрајтове, а он ми је рекао да ми забрањује да с њом причам.

 

Ви сте рекли и да за многе злочине нисте знали, да сте се као потпредседник РС за време рата бавили хуманитарном делатношћу, али да у Хагу то нико није хтео да посведочи. Зашто?

Због страшних притисака. Караџић је имао велику подршку. Ми смо имали лош однос јер је морао мени да преда дужност и тако би прошао свако да је био на мом месту.

 

Једино сте о Младићу имали лепо мишљење.

Зато што није био корумпиран. Али сам морала да га пензионишем јер је и за њега била подигнута оптужница.

 

У интервјуу једном шведском листу сте рекли да сте се „жртвовали и преговарали с оптужбом да бисте добили блажу казну”, а приликом признања сте изјавили да се осећате кривом јер сте морали да знате за злочине који су чинили Срби. Шта је истина?

И једно и друго. Ја сам се бавила хуманитарним послом. Када се тадашње руководство враћало с преговора нико ми ништа није говорио, ја питам, они неким својим пријатељима у Београду кажу све, мени ништа. Онда се мислим да за ову моју област ја то и не морам да знам. Нисам хтела да се понижавам да их питам сто пута. Мени је било важно да могу проћи конвоји с хуманитарном помоћи, да могу проћи избеглице. У признању сам рекла да нико није крив, најмање српски народ, само сам крива ја. Нисам желела да дозволим да ме годинама повлаче по судници, да доводе лажне сведоке, нисам им хтела пружити ту прилику.

 

Дакле, истина је да сте хтели и да вам се смањи казна, али и да сте се осећали кривом?

Ја о казни с њима нисам уопште разговарала. Тужилац ме питао да ли сам свесна да могу добити и доживотну казну. Они су знали да сам ја радила хуманитарне послове, али је требало све руководство РС, до нивоа председника владе, оптужити. Адвокат ми је рекао да има вероватноће да ћу ако признам добити мању казну и предложио да признам кривицу јер је то једини начин да ме не малтретирају. Признањем сам и себи олакшала. Да ли сам ја смела да кажем ја радим хуманитарне послове и мене треба само то да интересује? Ја сам крива, заиста крива што сам своје достојанство ставила на прво место. Ја сам била потпредседник и нисам имала право на то, требала сам нон стоп инсистирати на питању шта је на терену.

 

Зашто сте пристали да радите у таквом окружењу?

Једино сам могла да кажем да нећу бити потпредседник. Али било је то време рата, шта би Срби рекли. Обезглавили би се.

 

Бакир Изетбеговић каже да РС нема ни моралних ни правних и историјских аргумената за отцепљење од БиХ.

Он или је луд или је страшан покварењак. РС је међународно признао Дејтонски споразум.

 

Дакле, РС има право на референдума за одвајање?

Да, сваки народ има право на референдум.

 

И то не би било против Дејтона?

Ни говора.

 

Да ли би расписивање референдума довело до рата у БиХ?

Не би.

 

А до војне интервенције?

Ја мислим да не може због Русије. Она може да стави вето у УН.

 

Како бисте се понашали на месту Додика. Шта бисте га саветовали?

Ја бих ћутала, не бих давала изјаве само бих радила, направила бих РС као драгуљ. Никада не треба заборавити колико је висока цена постојања РС, колико је младих људи изгубило животе, колико је међу њима инвалида, колико се људи померило из својих кућа.

 

Шта мислите како ће вас после свега памтити историја?

(Уздах) Не знам. Сад ми је само смешно што сви као папагаји говоре о Дејтонском споразуму, а мене су хтели због њега да затворе и убију.

Коментари29
8f2f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

HUN APV
Lajavi! znaci da ona kriva sto je priznala Zlocin kao i Dr Babic U Krajini? znaci po tebi dobar Srbin je jedino kad taji laze izvrce cinjenice! i ti ne razumes kako na to reagira okruzenje,?!
Dejtonski principi ili RAZDRUŽIVANjE
Biljana Plavšić je u pravu 100%. Srbiji je supotpisnik Dejtonskog sporazuma i zato mora od političara iz oba dela BiH zahtevati da se vodi REALNA politika u skladu sa Dejtonskim principima !! Ukoliko Bošnjaci, Hrvati i Srbi ne mogu u miru i bez svađa da vode politiku svojih delova, onda se od EU i UN moraju tražiti ista prava za Srbe u Republici Srpskoj (pravo na SAMOOPREDELENJE) kao što su imali drugi narodi iz ex-Yu (i Albanci na Kosovu).. Zbog interesa budućih generacija svih naroda u BiH , verovatno je najbolje da svako živi u "svojoj kući", kao dobri susedi koji se pomažu.
Славиша Гавриловић
Рат у БиХ је почео када су американци дали зелено свјетло А. Изетбеговићу. Завршен је када су ти исти американци оцијенили да је то погодан моменат. Ништа они нису радили из алтруистичких и хуманистичких разлога. Преузели су контролу над територијом која се формално звала држава, а уствари то је амерички протекторат. Та наводна држава нема своју валуту, на челу централне банке је странац, уставни суд не може без одлучујуће улоге странаца, који су исто тако под меричком контролом, ОХР и Инцко прате да ствари не измакну контроли, амерички амбасадор се стара о спровођењу одлука уставног суда, неки НАТО генерал (изгледа да је женско) управља министарством одбране, Инцко може да забрани улазак у БиХ лицима рођеним у БиХ, ако му се не свиђа итд. Мислим да Дејтон треба срушити!
UTVRĐENE GRANICE
Dejton treba poštovati , ili da se Republika Srpska i Fedracija BiH RAZDRUŽE po već utvrđenim granicama, a narodi žive kao dobri susedi !!
Леон Давидович
Са Дејтоном су Срби у БиХ пали у ропство.
Леон Давидович
Пре свега како то да нису важне територије. Ако су Срби имали у власништву око 68 % земље, а добили 49 % шта је то него губитак. Предали су нај српскије крајеве БиХ и крајеве где је највише страдао српски народ у Другом светском рату . Кога занима може пронаћи податке колико је Срба пре II св. рата живело на просторима западне Б. Крајине и колико их је тада побијено. Једним потезом оловке власти РС су избрисали те крајеве и предале непријатељу. Стотине хиљада Срба отишле су у прогонство. То је свакако несрећан народ ишчупан из корена из своје земље. Колико је познато, а политичари из РС давали су изјаве за медије они су у време грађанског рата у БиХ обећавали Србима независност. На крају су добили само аутономију , а не државност, јер држава и аутономија су сасвим различите ствари. Дејтон је дао механизме да се та аутономије после могла све више ускраћивати тако да је у великом делу смањена. О економској и демографској пустоши да не говоримо. И то се зове највећи успех ?
nije bilo nesporazuma
Taj sporazum je znacio zavrsetak rata. To je bio glavni cilj i nikakvog nesporazuma tu nije bilo. Bio je to veliki uspeh Zapada da vas natera da budete ogovorni, ali to je moglo da se desi samo kad ste svi bili grogi i vise niste mogli da se istrebljujete, i da ste hteli. O kakvom nesporazumu vi to pricate? Kao, da ste razumeli sta se dogadja vi nikad ne biste pristali na takav sporazum nego biste i dalje ratovali do poslednjeg Srbina u Bosni. Ali vi ste bar dve godine ratovali da dobijete vise od 49% teritorije Bosne i na kraju ste pristali na tih 49%, sto znaci da ste dzabe ratovali, ginuli i ubijali. Ima li nesto gluplje od toga? Ima li veceg zlocina od toga? Vas nesporazum sa Evropom je kulturni. Geografski ste u Evropi a kulturno na Bliskom istoku. Vase brbjanje o tome da ste prevareni su samo balkanske detinjaste lagarije da sakrijete da ste sa vasom pamecu mogli i mnogo gore da podjete. Da Zapad nije navijao za vas vi biste odlazili u Bosnu i na Kosovo samo sa vizom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља