субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: ДЕЈАН РАДОЊИЋ

Нечујни херој

Аутор: Александар Милетићпонедељак, 23.01.2017. у 10:05
Драган Стојановић

Кад је Дејан Радоњић (47) у априлу 2013. дошао у Црвену звезду, многи су били спремни да се кладе у богатство да на том ужареном месту неће опстати ни шест месеци, сматрајући да није калибар за „црвено-беле”, али и рачунајући на праксу председника клуба Небојше Човића.

Пре три дана овај црногорски стручњак је стигао до своје 200. победе са Звездом, а иза њега је већ шест трофеја: по две АБА лиге, домаћа првенства и Купа „Кораћа”. Успео је оно што није нимало лако, да испуни велика очекивања и Звездиних навијача и Човића, који је у два наврата, после неочекиваних пораза, стао у његову заштиту („неће кафана да одлучује о судбини нашег тренера”).

Без обзира на будуће резултате, Радоњић је обезбедио себи место у историји Црвене звезде.

У свет игре под обручима ушао је као кошаркаш, организатор игре који је увек имао добру комуникацију с тренерима и углавном испуњавао своје задатке у целости. Почео је као ученик шестог разреда у Будућности из Подгорице, града у којем се родио 2. фебруара 1970. Већ са 17 година дебитовао је за сениорски састав, на утакмици против чачанског Борца. Калио се у Првенству Југославије у време док је то била најбоља национална лига у Европи, у којој су играли асови попут Дивца, Ђорђевића, Паспаља, Рађе, Кукоча...

Као и многи стручњаци који су на клупу ускочили из патика, још као играч себе је видео у тренерској улози и тако се понашао. Упијао је све што би могло да му буде од користи у новој каријери. Мало је недостајало да пређе у тренере већ 2001. године, у Будућности, кад се хитно тражио наследник Богдана Тањевића, у тренутку док је клуб играо у Евролиги.

Тада се то ипак није догодило. По завршетку играчке каријере, 2004, у новосадској Војводини, у Београду је завршио Вишу тренерску школу и већ догодине (2005) прихватио понуду Будућности.

После седам сезона у најбољем црногорском клубу (једно време радио је и као селектор Црне Горе), у априлу 2013. стигао је на Мали Калемегдан, деценију после папрено плаћеног словеначког стручњака Змага Сагадина, на којем је почивао пропали пројекат „европске Звезде”. Европа је стигла с оним који се није клео у Европу, већ је ћутао и радио, па данас „црвено-бели” спадају у крем европске кошарке, с реалним изгледима да се нађу у четвртфиналу најјачег клупског такмичења на свету после НБА. У АБА лиги екипа не зна за пораз, а у Евролиги су пали сви највећи клубови, осим Олимпијакоса.

Тренутно „троши” своју пету сезону у Црвеној звезди (стигао крајем 2012/13), чијој управи може да захвали што је стекао име у Европи, јер је веровала у њега у тешким тренуцима. Од легендарног Ранка Жеравице (1980–1986) нико није на клупи „црвено-белих” остао тако дуго у једном мандату.

Ожењен је некадашњом кошаркашицом Милицом, с којом има ћерку Јовану и сина Петра. Живе у Београду.


Коментари4
e316d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Panta SD
Dobro pamtim sve...
Aladra Aladra
Brat Radonja, najjaci na svetu...
zvezdas
Dejo genije pa ti si bog!
rokvic
svaka cast majstore!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља