понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.01.2017. у 22:05 Љиљана Ћинкул

Уметност сломљеног огледала

У главном граду Кубе међу ликовним манифестацијама издваја се Међународни ликовни бијенале, а овог јануара у центру пажње су изложбе Јаниса Кунелиса и Микеланђела Пистолета
Детаљ са изложбе Микеланђела Пистолета (Фото: Љ. Ћинкул)

Специјално за Политику

Хавана – Неколико дана после деветодневне жалости са Фиделом Кастром у Хавани се живот нормално одвијао. Вероватно су контрасти друштвене и политичке прошлости на Куби странцу најупадљивији у архитектури. Изузетни примери грађевина колонијалне прошлости – од доминантног шпанског колонијализма до совјетског урбанизма – од неокласицизма, барока, арт декоа уз дозу еклектицизма, само су знакови развијеног урбаног система и документи времена о богатој прошлости која чека бољу будућност да би се обновила упадљиво девастирана здања. И олд тајмери, рум, цигаре, Хемингвеј, море, музика и салса више су од туристичког доживљаја, део су идентитета нације. Уметности се поклања све већа пажња. Међу ликовним манифестацијама издваја се Међународни ликовни бијенале на коме је Марина Абрамовић учествовала 2012. године. Важан пункт је и Центар савремене уметности „Вилфредо Лама”, који су Кубанци посветили сународнику Лами (1902–1982), ликовном уметнику међународне репутације. У овом Центру до јануара је поставка радова Јаниса Кунелиса (1936), Грка који 50 година живи у Риму. Један је од представника арте повере (сиромашне уметности), а међу прекретничким радовима у његовој „живој уметности” је хепенинг који је извео 1969. уводећи у галерију 12 живих коња. Димензија времена наставља да буде један од кључних елемената у раду овог уметника који се везује за места, људе, знакове. Интересовање за симболе урбане и масовне културе, као и примордијалне и есенцијалне вредности индивидуе, у фокусу су и на Кунелисовој првој изложби у Хавани. Он наставља да ради са структурама које имају своју сопствену моћ и тежину потенцирајући значење материјала и њихове скривене вредности. Четири рада су у засебним просторијама. Реч је о софистицираним инсталацијама са траговима свећа догорелих на зиду или соба у којој се светло пробија кроз мало стаклено окно а које заокружује веома сугестивна инсталација од четири огромна гвоздена штафелаја који су и полице за књиге.

Национални музеј лепих уметности (универзалних уметности), палата из 1913, изузетно је репрезентативан простор у коме је одржана (2012) изложба цртежа Владимира Величковића.

Ове сезоне је актуелна велика поставка посвећена Микеланђелу Пистолету (1933), једној од амблематских личности у уметности 20. века и међу кључним промотерима естетике арте повере. Идеја за ову изложбу родила се 2015. година током Пистолетовог боравка на Куби, а поводом уметниковог учешћа на 12. Бијеналу уметности у Хавани. Очито, поред промоције младих аутора организатори бијенала оснажују и учешћем маркантних аутора са светске сцене. Перформативни карактер Пистолетовог рада који се провлачи кроз читаву каријеру обележио је и само отварање овог Бијенала.

Акција чувеног разбијања 13 огледала (Шетајућа скулптура), коју је Пистолето први пут извео 1967. на улицама Торина, оставила је снажан утисак, а рад је увршћен у колекцију овог Националног музеја. Концепт разбијања огледала развија се на премиси да сломљено огледало и његова рефлективност нису изгубљени већ се поново мултипликују. По том систему мала експлозија умножава фрагменте, а рефлексије о догађају остају на дисплеју као сећање (и документ) на један тренутак из прошлости. Мото „уколико бациш лопту међу људе реагуј на лопту и почни са њом да се играш, покушај да је гураш ка головима”, Пистолето негује у сопственој пракси јер је лопта и велика метафора сусрета уметности и њена интеракција са реалним животом.

Серија од 18 огледалских слика допуњена је историзованим радовима, кључним делима која су настајала од краја 60-их година до данас– Сребрни аутопортрет, Венус од крпа, Зид-крпа... Таква концепција даје ретроспективан тон изложби, илуструје стваралачки континуитет, затвара временски лук од пет деценија и потврђује јасне идејне и програмске релације у Пистолетовом стваралаштву. Нови радови посвећени су свакодневном животу људи на улицама Хаване. По свом провереном методу у овој оди свакодневном животу, уметник фото-реалистичке сцене аплицира на рефлектујућу позадину. Велика огледала постављена поред зидова соба отварају простор, рефлектују један другог мултипликујући присуство посматрача, а у ову непосредну визуелну игру уграђен је интерактивни концепт кадрирања сусрета фотографски „замрзнутих” и мобилних актера/посетилаца изложбе.

Овом двосмерном релацијом уметник идентификује феномен простора и времена отварајући простор имагинацији. Реч је о својеврсним жанр-сценама градског живота – пијаца, играње шаха, вожња градом, чишћење, разговори, чекање – насталим без позирања учесника пред камером, спонтане фотографије у природној величини. Старији радови су постављени на горње етаже музеја, махом уклопљене између музејских експоната, па целина поставке – инсталације, перформанси, слике, фотографије, видео радови – уједињује Пистолетова нова огледала и радове које је започео крајем шездесетих година.

Иначе, поред највећих професионалних признања, учешћа на најзначајнијим смотрама визуелне уметности и заступљености у музејским колекцијама Европе и Америке, интегрални део каријере је и Пистолетов ангажовани став интелектуалца који критички преиспитује естетичко и етичко.

Тако је 1968. повукао учешће са Бијенала у Венецији због студентских протеста. Део његовог новијег активизма 2012. године је и идеја коју елаборира манифестом да се 21. децембар слави као светски Дан промене. Концептом интерактивне комуникације постављају се питања: Шта ће бити твоја акција за промену? Шта ћеш радити тог дана? Дан представља личну посвећеност процесу промене. Можемо учествовати у било ком облику изражавања (перформанс, музика, звук, инсталација, слика...) у стварању великог заједничког уметничког дела, а у име наше будућности и заједничке судбине.

Коментари0
ab831
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља