субота, 19.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:21

Размак између апотека 300 метара

Апотеке, или тачније, ланац апотека више неће моћи да има произвођач лекова, власник веледрогерије, правно или физичко лице које је носилац дозволе за стављање лека у промет, нити ће моћи да их отварају на име блиских сродника
Аутор: Оливера Поповићпонедељак, 23.01.2017. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Апотеке са једним фармацеутским техничаром, у скученом простору, могле би већ ове године да буду затворене, уколико буду усвојени предлози из Нацрта закона о апотекарској делатности.

Јавна расправа о овом правном акту трајаће до 2. фебруара. Између осталог, предвиђено је да убудуће најмања удаљеност између две апотеке буде 300 метара, а ова делатност неће моћи да се обавља у локалима мањим од 40 квадратних метара. Такође је дефинисано и да у местима до 4.000 житеља мора бити основана апотека. Апотекарска станица, у којој ће стручно лице издавати лекове, мора да се обезбеди сваком селу које је најмање пет километара удаљено од најближе апотеке.

Мирјана Ћирић, помоћник министра здравља за организацију здравствене службе, за „Политику” објашњава да нико неће затварати постојеће апотеке, које су сада ослоњене једне на другу и не испуњавају услов од 300 метара размака. Таквих „гроздова” најчешће има око болница и клиничких центра. Нови критеријуми важиће само за апотеке, које ће са радом почети после ступања на снагу овог закона.

– План је да се побољша мрежа апотека, како приватних, тако и државних, чиме би се обезбедила једнакост у доступности лековима  –каже помоћница министра здравља.

Ипак, многе од постојећих апотека неће преживети неке од нових критеријума рада, који се односе на квадратуру локала и запослени кадар. Мирјана Ћирић објашњава да се новим законом предвиђа да је за отварање апотекарске установе потребан простор од 60 квадрата и најмање два дипломирана фармацеута и фармацеутског техничара. За апотекарску јединицу, заправо место где грађани најчешће набављају лекове, нужан је простор од најмање 40 квадратних метара и двоје  дипломираних фармацеута, за апотекарску станицу, отворену, на пример, у неком планинском подручју, довољан је локал од 20 квадрата и један дипломирани апотекар.

Предвиђена је и могућност отварања апотеке – приватне праксе у којој може да буде запослен и само један фармацеут, који ће радити или у једној смени или двократно. За то је прописана минимална површина локала од 30 квадрата.

Ћирићева наводи и да су предлагачи закона у креирању ових критеријума користили искуства европских земаља, а у неким случајевима предложени су блажи услови од оних које имају на пример Хрватска (77 квадрата за апотекарску установу, а 30 за апотекарску станицу) или Словенија (70 квадрата за апотекарску установу, односно 34 за апотекарску станицу).

Предложени закон на својеврстан начин одсликава и прикривени „рат” који тиња између приватних и државних апотека. То се највише огледа у члану нацрта закона којим се предлаже забрана „вертикалне повезаности”: апотеку, или тачније, ланац апотека, више не би могао да има произвођач лекова, власник веледрогерије, правно или физичко лице које је носилац дозволе за стављање лека у промет... У том смислу, побројана физичка лица или правни субјекти убудуће не би могли да отварају апотеке на женино име или име блиског сродника. У овом часу у Србији постоји велики број оваквих „вертикала”: готово половину свих приватних апотека основали су власници веледрогерије или произвођачи лекова.

Миомир Николић, председник групације веледрогерија при Привредној комори Србије, који иначе и сам има ланац апотека, сматра да поменути решење није добро за будућа улагања у апотекарску делатност.

– Никаква опасност од нелојалне конкуренције не постоји, јер у великим ланцима апотека нико не рекламира и не даје велике попусте, не руши цену лекова. То раде појединачне апотеке. Са друге стране, овом забраном од инвестирања у Србију одбили бисмо потенцијалне стране инвеститоре или фондове, који имају бизнис са апотекама. Ми очекујемо такве инвеститоре, долазак је већ најавио чешки велики фонд „Пента”. Европска унија промовише једнакост капитала и својине, а овим решењем се то ограничава – истиче Николић и додаје да је логично да неко ко има веледрогерију посао шири у малопродаји, а то се предложеним законским решењем забрањује.

Грађани врло добро знају које апотеке већ сада лекове нуде по нереално ниским ценама, а лако их је препознати и по томе што су пред њима дугачки редови. У излозима оглашавају огромне попусте на све лекове, а њих најчешће посећују хронични болесници који су везани за одређену терапију и медицинске потрепштине.  

Николић објашњава како такве апотеке имају велики обрт и то им омогућава пословање са далеко нижим маржама.

– Будући закон треба да регулише и цену лекова у малопродаји, а то се не постиже забраном вертикалног повезивања. Могућност да апотеке или ланац апотека отвори произвођач лекова или веледрогерија у многим европским земљама није забрањена. Никакве везе нема да ли

апотеке отвара веледрогерија или неко други, већ како се формирају малопродајне цене и марже. Сматрам да је важније од тога у колико квадратних метара једна апотека мора да ради то да ли у њој има лекова. Данас постоје и државне и приватне апотеке, чији су рафови готово полупразни, а рачуни блокирани. Апотека без лекова и стручног кадра мора да буде затворена – сматра Николић.

Помоћница министра здравља, међутим, одговара да је у већини земаља ЕУ, као и у Турској и Македонији, законом забрањена вертикална интеграција, управо да би се спречило да се, зарад економске добити, форсира један лек, а да других лекова нема, односно да се прави вештачка несташица.

– Агресивном маркетиншком политиком оног ко стоји иза производње или продаје лека може да се утиче на независне одлуке апотекара у избору медикамената. Забраном вертикалне интеграције спречавају се и могући штетни уговори, којима би одређени произвођач добио могућност да утиче на понуду лекова у једној апотеци. Такође то би могло да подрива здраву конкуренцију и наметне контролу тржишта од стране одређених произвођача. Лек не може да буде третиран као роба у трговачком смислу речи – објашњава Мирјана Ћирић.


Коментари25
4962b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Apotekarica
Strasno je sto do sada nije postojao zakon o apotekarstvu, vec mnogi veliki proizvodjaci i distributeri imaju svoje apoteke, sto je u Evropi zabranjeno. Zakon je predlozen u poslednjem momentu, jer kada veliki sve kupe i ako ovaj zakon ne bude usvojen i te kako cemo kupovati lekove po visokim cenama. Oni spuste cene u prvom momentu da uniste konkurenciju malih, ali ih posle podignu kada ostane malo samostalnih apoteka i kada mogu lako da se dogovore. Najbolji primer je americki biznismen Martin Shkreli koji je kupio jedinog proizvodjaca leka Daraprim u USA i podigao cenu leku 56 (pedeset sest) puta. Slicno i nas ceka kada vec poodmaklo vertikalno povezivanje uspostavi potpunu kontrolu nad trzistem lekova (Hemofarm, proizvodjac lekova, je vec kupio Velexfarm, distributera lekova, i preko 100 GoodWill apoteka). U svim zemljama u okruzenju postoji zakon o apotekarstvu i jasna razdaljina izmedju apoteka i zabrana vertikalnog povezivanja.
liber esto
Dugo očekivane ''demokratske'' promjene, umjesto boljitka, kod nas su donijele opšti nered u mnogim sferama života. Tipičan primjer su apoteke.Donedavno, mjesni apotekar je bio veoma cijenjena osoba, odmah do predsjednika opštine, predsjednika suda, direktora gimnazije i doktora. A šta danas može biti, kad se farmaceutski fakulteti, bez ikakvog plana, otvaraju po provincijskim nedođijama, a apoteke niču na svakom koraku, uz ćevabdžinice, piljare, buregdžinice i trafike. Tamo se danas kupuju dječija kolica, klompe, ribaće četke i slično. Da li se iko sjeća kad su mu u apoteci izradili neki lijek na recept. Beskrupulozni vlasnici apoteka, željni brze i lake zarade, ne dozvoljavaju radnicama (rijetko su to magistre) da iko izađe iz apoteke praznih ruku, bez obzira da li se bez recepta traži antibiotik ili psihofarmak. Ministarstvo je debelo u zakašnjenju sa zakonom i teško će uspjeti popraviti stanje. Samo da se zna: apoteka je zdravstvena ustanova kojoj profit ne smije biti prioritet.
Ervin Romel
@ Ivana. Na zapadu je definisan minimalni broj apoteka na određen broj stanovnika a ne maksimalni. Hoćete da kažete da u Švajcarskom selu od 1000 stanovnika nema nijedna apoteka, gluposti. A kod nas ke ispod 4000 stanovnoka neće biti. Kako apoteka, tako lekar, tako mesna zajednoca itd....posle se čudimo što se selo gasi.
Ervin Romel
Glupost, naravno da ne treba dozvoliti svakoj šuši kao do sada da otvara apoteke. Zašto neko ko ke veliki ne može da otvara apoteke? Sve nakaradno radite. Tako ste usvojili da rafinerija ne sme da ima benzonske stanice pa sad sve ide preko preprodavaca. Cena benzina je zbog toga 50% veća nego što bi bila na rafinerijinim pumpama. Al ste pametni....
Стари Врачарац
А да ли ће да се пропише и максимално растојање после кога мора да се отвори апотека?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља