среда, 27.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.01.2017. у 08:15 Чедомир Антић
ПОГЛЕДИ

О ангажованој историографији

Из Љушићеве студије јасно је опредељење како Гарашанина, тако и Мариновића и Константина Николајевића, да српско државно питање буде решавано еволутивним путем, коришћењем прилика насталих спољнополитичким заплетима

За суседне национализме и Хашки трибунал нема сумње: Гарашаниново Начертаније је документ освајања, прогона и српског великодржавља. Често као да није важно шта у том документу пише и који су његови извори. Зато је и од велике моралне важности кад год се неко од наших или страних научника прихвати истраживања овог великог и сложеног питања. Подједнако су важни и представљање и популаризација резултата ових научних радова. Једна научна студија којој је професор Радош Љушић дуго времена посвећен, посредно али сасвим јасно, показује природу Начертанија.

Током протеклих тринаест година др Радош Љушић, редовни професор Филозофског факултета и управник Катедре за историју српског народа у новом веку, објавио је три тома књиге текстова под насловом Ангажована историографија. Реч је већином о текстовима које је аутор писао за наше познате дневне новине, али и о појединим научним радовима за које цени да су од значаја и интереса за ширу јавност.

Љушићева књига је донекле особена. Вероватно нема нашег историчара међу савременицима који је у већој мери у новинским текстовима повезао своја богата научна и политичка искуства. Овај вредни истраживач историје 19. века – аутор најуваженије биографије вожда Карађорђа, историчар Кнежевине Србије за прве владавине кнеза Милоша, писац историје српске државности, биограф књегиње Љубице, Димитрија Давидовића, војводе Милана Обреновића, писац родослова Обреновића и Карађорђевића, Књиге о Начертанију, те аутор десетина других монографија и стотина научних радова – представио је у књизи Ангажована историографија 3 спољну страну свог рада током недавних година. Љушићева својеврсна „аутобиографска библиографија“ показује и сложен и вредан рад на истраживању историје.

Налазим да је, међу неколико зановљених и проширених студија, од посебне важности она посвећена плановима државне обнове насталим из пера познатог српског политичара и дипломате, Гарашаниновог сарадника и истомишљеника, Јована Мариновића. Питање Начертанија, по много чему контроверзног документа, који је већи значај стекао у интерпретацијама из 20. века него што га је имао у време живота његовог аутора, Љушић је истраживао дуго и темељно. Резултате свог рада изложио је у неколико издања монографије под насловом Књига о Начертанију. Пре више година аутор је јавности представио ове Мариновићеве документе настале 1848. и 1854. године. Сада у Ангажованој историографији 3 објављује нову верзију студије и Мариновићеве карте. Уносећи у овај рад најновије налазе, Љушић пружа интерпретацију читавог питања Начертанија као једног од првих државних програма нововековне Србије. На овим државотворним политичким замислима (која су оличавала одређене принципе), пре него ли на систематском програму, радила је група српских конзервативаца који су настојали да их спроведу докле год су имали некакав утицај на српску политику – дакле до осамдесетих година 19. века. Такође, јасно је и опредељење како Гарашанина, тако и Мариновића и Константина Николајевића, да српско државно питање буде решавано еволутивним путем, коришћењем прилика насталих спољнополитичким заплетима и унутрашњом кризом Османског царства, све у споразуму са Великим силама – у оно време пре свега Француском и Великом Британијом.

У недостатку прецизнијих савремених података о самом Начертанију, одсуства његовог аутографа, од велике је важности истраживање спољнополитичких и унутрашњих утицаја на његов настанак, садржај и каснију судбину. Љушићев прилог овом питању, сабран у новом издању научне студије Предлози Јована Мариновића за решење српског питања 1848. и 1854. године представља јавности не само нова сазнања, већ и приступ, начин рада и вишедеценијску посвећеност једном од политички најживљих и у највећој мери злоупотребљених питања из српске историје.

Напредни клуб

Коментари31
178b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

САЧУВАЈМО ПОСТОЈЕЋЕ
Гдин Чедомир Антић је у праву , али је проблем што у Србији нема политичара који мисле РЕАЛНО , јер за то je потребно одлично познавање међународног права и балканске историје !! Наши политичари већином живе у историјским облацима (зато данас купују авионе)!! Они као да не знају да је Срба сваке године мање за 40.000 (за 10 година 400.000, за 50 година биће 2.000.000 мање Срба !!!)... а свим муслиманима се због наталитета повећава број !!!! Значи 2067. године Срби ће бити мањина у ЦЕНТРАЛНОЈ Србији, да не причамо о Косову, ВиХ,... Национални циљ је : САЧУВАЈМО деци и унуцима територије где су данас Срби у већини !!
Komunisti prevarili partizane
Pojedini komentatori iznosi netačne činjenice, zato se mora utvrditi PRAVA ISTINA !! Npr: Većina partizana nisu bili komunisti (kojih je bilo 10.000 pre rata), jer su partizanski odredi nastali odmah nakon 10.APRILA 1941. i formiranje NDH, kada su partizani čuvali srpske zbegove od ustaša i domobrana. Komunisti su se ubacili u partizanske odrede tek kasnije (po nalogu Staljina i Tita), kada je u JULU Hitler napao SSSR, i na nesreću Srba, komunisti su uspeli da preuzmu vođstvo nad partizanskim odredima.. Niko od Srba tada nije znao ko je Tito, Kardelj, Bakarić,... niti da će komunisti ukinuti višepartijski sistem, da će vlast uzeti samo Tito, da će se zabraniti pravoslavlje,....
Леон Давидович
Није дошло до стварања партизанских одреда одмах по настанку НДХ. Било је побуна већ у мају и нарочито у јуну, али до масовног устанка је дошло када су већ убијене десетине хиљада Срба крајем јула и почетком августа. Устаници се у појединим крајевима називају четници и герилци, а ређе партизани. То име ће касније доћи. Комунисти су већину устаника ставили под своју команду до краја 1941, и почетка 1942. Целог рата комунисти су јасно говорили да они забрањују повратак старе власти и да ће они градити нову власт на марксистичкој идеологију. Како нико ништа о таквом друштви није знао народ је то у многоме и подржавао. Када је освојена власт показало се да обећања не личе на то друштво које је грађено. Наравно како ће и личити када друштво какве су проповедали марксисти и није могуће изградити. Људи су једнако били људи са свим својим манама , а комунисти су се немилосрдно борили за власт међу собом једнако као што то чине и други људи у политици.
Tiitina velika prevara
Istine radi pre rata bilo 8.000 registrovanih članova KPJ i 4.000 omladinaca (koji su se najviše žrtvovali tokom rata), tako da je rat preživelo samo 3-4.000 predratnih komunista (skoro svi Tiitini saradnici), a posle je 1948. pola njih završilo na golom otoku, jer su predartni komunisti uglavnom bili za Staljina i SSSR.. Zaključak : Tito i njegovih 1.000 lažnih komunista je prevarilo sve demokrate, socijal demokrate, partizane i iskrene komuniste i na kraju 1974. doneli ustav koji je omogućio raspad Jugoslavije u interesu Slovenaca i Hrvata, a na štetu Srba..
Леон Давидович
После уједињења 1918, Срби су били у једној држави са изузетком Другог светског рата па све до распада Југославије деведесетих. Ако би следили логику да је само једнонационална држава, држава неког народа онда ни Руси нису имали државу док су били Руско Царство ли СССР па чак ни данас. По томе Флавонци и Валонци немају државу као ни Енглези, Шкоти, Велшани, Ирци, немају ни Шпанци, Каталонци, Баски и бројни други да не набрајам. Причу о Начартанију као тежњи ка великосрпској хегемонији и агресији измислили су они који су срушили Југославију и вратили историју назад више од једног века . Уједињење је било остварено само су га унутрашње и вањске силе поништиле деведесетих и тиме су произведени сви проблеми који су се појавили.
Леон Давидович
@ Bokmater Poraženo je Austro -Ugarsko carstvo ali delovi koji su nastali raspadom carstva tražili su svako za sebe da nešto još prisvoje. Italija je imala veće pretenzije od onoga što je dobila. Pa što onda država SHS nije sama opstala ako je mogla. Nisu dobili nikakvu međunarodnu podršku i jedino im je ostalo da opstanu ujediwewem sa Kraqevinom Srbijom. A onda su se odmah pojavili saboteri nove države popur Stjepana Radića i tako redom do agresije na Ju . od strane sila Osovine i wene propasti. Sva Vaša istorija jeste propaganda a ne istorija.
Bokmater
Kakve mađarske pretenzije, pa Mađarska je bila gubitnica u ratu, kako je to ona mogla tražiti bilo što ? Italija ? Italija je tako i tako uzela ono što je htjela bez obzira na "ujedinjenje" a vaš je kralj to i velikodušno ozakonio u Rappalu. Kada spominjete "dobrovoljno ujedinjenje" Bosne i Vojvodine sa kraljevinom, zašto ne navedete sastav te skupštine i koliko je u njoj bilo Srba a koliko Mađara, Nijemaca, Hrvata, Muslimana i ostalih. Zašto to "dobrovoljno ujedinjenje" nije nikada ratificirano u hrvatskom saboru ? Zašto su odmah početkom 12. mjeseca izbile u Zagrebu demonstracije koje su u krvi ugušene ? Da li su to ljudi možda izražavali podršku kralju i kraljevini ? Ili je to samo, kako vi kažete, propaganda ?
Прикажи још одговора
undercover
odgovor @From South
Jedna greška - mnogo posledica
Bilo bi vrlo poučno da profesor Č.Antić da istorijski prikaz sa analizom šta se sve desilo zbog PUČA 27.marta 1941. (koji su izveli enleski agenti generali Simović i Mirković) : bombardovanje 1941. i rasturanje Kraljevine ; formiranje NDH i genocid nad Srbima; dolazak komunista na vlast 1944. i ponovo bombardovanje Srbije od saveznika ; Ustav 1974. koji je omogućio raspad države na štetu Srba; NATO bombardovanje 1999.; lopovska privatizacija posle 2000. u korist susednih država; ubistvo premijera 2003.;.... Bilo, ne ponovilo se ! Nikad više puč !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља