недеља, 25.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:38

Банке дају кредит и који не тражиш

Због слабе кредитне тражње уведена категорија предодобреног кредита
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 24.01.2017. у 22:00
Готовински кредити грађана порасли за 18,5 одсто (Фото Д. Јевремовић)

Да конкуренција банака и слаба кредитна тражња могу да буду благотворне и за клијенте уверила се ових дана наша читатељка Наташа С. којој су у банци из чиста мира саопштили да јој је предодобрен кредит.

– Отишла сам у банку да уплатим паре за чек који треба да прође када ми је службеница изнебуха саопштила да имам пред–одобрен кредит. То, каже она, одобравају посебним клијентима. Дају ми услове отплате боље од тржишних, а не морам да чекам већ могу одмах да закажем код финансијског саветника чију ми је визит карту дала. Какав сам им ја то посебан клијент с платом од 50.000 динара мислила сам у себи – прича читатељка.

Она се још није одазвала овом примамљивом позиву, а подозрева да јој је банка толико благонаклона јер јој практично ништа није дужна. Има само текући рачун, нема дозвољени минус, ни кредит, а угасила је и кредитне картице. Када је израчунала да је само основни трошак одржавања две картице 7.000 динара годишње, а о каматама на задужење да и не говори, применила је речником економиста тврдо буџетско ограничење и рестриктивну економску политику.

Сведоци смо да банке нуде кредите на све стране и да се практично обраћају само грађанима. Маме их ниским каматама, онлајн кредитима без одласка у банку, оглашавају да им неће наплатити трошак менице и кредитног бироа. То нимало не чуди, јер практично само се они задужују у банкама. У прошлој години раст ове групе кредита износио је 12 одсто и практично је погурао укупни кредитни раст који је износио свега 1,3 одсто.

Готовински кредити грађана порасли су за 18,5 одсто, рефинансирајући за 52 одсто, стамбени за 3,2 одсто, а пољопривредни за 16,8 одсто. Грађани су и добри дужници и само код непуних седам одсто њихових кредита постоји проблем у отплати.

С друге стране привреда не да није повећала задуживање, већ га је и смањила. Правна лица су у 2016. години смањила задуживање за чак 4,4 одсто. Предузетници су, истини за вољу, почели да се задужују и у њиховом случају раст кредита је износио седам одсто. Међутим, пошто су они позајмили само 48 милијарди динара наспрам 1.300 милијарди динара колико је пласирано правним лицима не може се говорити о њиховој већој кредитној тражњи.

Банке су високо ликвидне, имају вишка средстава, али им је проблем коме да их пласирају. Тражња за кредитима постоји, але не таква какву банке желе. Банке не могу да нађу довољно добрих клијената за које могу да буду сигурне да ће им вратити зајам, и главницу и камату. Али то не значи да ће олако да дају кредит, јер захваљујући Кредитном бироу скенирају ситуацију својих дужника.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је јасно да се у случају наше читатељке ради о борби банке да дође до квалитетног клијента дужника који може да врати дуг.

– Оштра конкуренција између банка приморава их да на многе начине траже добре клијенте што је јасно и из тога да јој нуде посебне услове за отплату кредита. Тај пред–одобрен кредит као категорија није непознат и ради се о прелиминарно одобреном кредиту. Међутим, разлика код прелиминарно одобреног кредита је у томе што клијент банке већ изрази жељу да узме кредит, а из банке на основу његових података му кажу да испуњава услове и да само треба да прође на неком одбору који о томе одлучује. Овај пред–одобрен кредит је у ствари само мамац – закључује Грубишић.


Коментари31
18b88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljuba Kragujevac
мамац – закључује Грубишић. Prava reč. Imaju li banke prava netačno da informišu klijente.Zašto NBS čuti. Banke izborite se konkurencijom na polju poštenja a ne lukavstva.
Dragan Pavlovic
Minimalno polovina ovih komentatora koji su protiv kredita su vec na kreditima. Verovatno se opekli i sada prodaju pamet. Kredit je dobar samo ako je povoljan i ako se moze dobro iskoristiti, inace ga treba izbeci.
Dragan Pavlovic
Radno Vreme, ako nisi dobio nista iz nasledstva, nisi se obogatio kriminalnim radnjama, nisi uzimao kredite, kupovao samo u gotovini - onda i nemas nista. Inace ja ne radim u banci.
Препоручујем 9
Radno Vreme
Zato je ovih tvojoh 18 lajkova svih 18 iz banke za vreme radnog vremena. A plate po 300-400 hiljada pa do 2.000.000 glavonji plus bonus. Bice opekotina i tu kad vam se broj jos smanji. Sad ste na 24.000 sa 32.000 2011god. A navikli da putujete i kupujete rodbini poklone tudjim parama..
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
Gradjanin posteni
Smejurija od monopola banaka , ako uzmes kredit dugorocni a uspes deo ili nesto vise da otplatis pre roka onda im placas kaznene penale ?A zakonski su zasticene jer samo one mogu da daju novcane kredite ,Drzava u sluzbi stranog kapitala na stetu svojih gradjana ,Alibaba i 40 hajduka
ljubica
Trazili ste - gledajte. Mora su silno zadovoljni dosovci kada su unistili 4 velike srpske banke i doveli nam strane a kao fol nase i zelenaske sto se podrazumeva.
Препоручујем 23
Боривоје Банковић
Далеко им лепа кућа. Кад ми је пре петнаестак година речено да МОРАМ да имам рачун у банци да бих примао плату, обишао сам их сигурно седам - осам. Вратио сам се кући са гомилом шарених проспеката. Нуђени су станови, аутомобили, робни и готовински кредити, али ми нигде није омогућено да да понесем кући копију уговора да проучим. Чак су ми на једном месту рекли да је то противзаконито. Одабрао сам ону која наплаћује безмало и употребу кваке приликом уласка у филијалу, али су зато сви трошкови јасно наведени. Узео сам најосновнији рачун, дозвољени минус сам одбио, све подижем одједном у готовом на шалтеру и остављам само колико је потребно за одржавање рачуна. Одбио сам да потпишем сагласност за кредитни биро и да порески органи САД имају увид у мој рачун. Ја сам лош клијент, као и госпођа која се спомиње у чланку. Најбољи су им несретници који су стално у минусу, пожељно недозвољеном. Мислим да су до сада и најнаивнији међу нама схватили шта су банке и да не треба имати посла с њима.
Шофер
Све те понуде су у последње време пропраћене врло агресивним маркетингом. Конкретно, одеш у банку због најобичније трансакције, а тамо те њих двоје-троје салете неким десетим причама: повољни кредити, ове картице, оне картице, па зашто нећете... А позади људи цупкају у реду. Кад ми се то десило пети или шести пут, наслонио сам се на пулт, ћутао и чекао да испричају шта имају, а онда замолио да ми, ако су завршили, ураде оно због чега сам дошао. Ако ни то није било довољно да схвате, озбиљно размишљам да променим не експозитуру, него банку. Поздрав банкарским маркетиншким маговима, нека размисле шта постижу тиме што оне на шалтеру терају да се тако понашају.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља