четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:31
ДЕЦА ПОЛИТИКЕ: ГОРАН КОЗИЋ

Пират из Пирота

Као у оној Андрићевој причи о кмету Симану, и јунак ове приче је шеснаест година био с новинама, затим толико растављен од њих, а за наредних шеснаест, каже, тек ћемо да видимо...
Аутор: Милош Лазићсреда, 25.01.2017. у 19:05
Горан Козић (Фото Жељко Синобад)

Мало после рата, обилазио Слободан Пенезић Крцун затворе у Србији, па у једном, у скрајнутој ћелији, препозна Симу Пандуровића и згране се.

– Од кад сте затворени – упита га.

– Од ослобођења – одговори му  песник.

 

Пре двадесет година у празничном четвороброју најстаријих новина на Балкану објављен је текст с насловом „Јануар 2017.” Али, сатира овде никада није била омиљени жанр, па се поставља питање ко је смогао снаге, прикупио храбрости и допустио машти да добаци толико далеко, ко је ишчитао, уредио и припустио рубрику штампарији и, коначно, шта је било после?

– Ништа – лаконски је одговор новинара Горана Козића, аутора текста, тада оперативног уредника „Политике”. – Смењивали су ме или отпуштали с посла због других злочина, али тај је прошао некажњено. Занимљивије је што сам, упркос томе што се „пророчанство” добрим делом остварило, због њега и сличних рубрика испаштао доцније. Иначе, ти несвакидашњи коментари са заједничким наднасловом „Од недеље до недеље” објављивани су од 1994. до 5. октобра, пуних седам година и били мој поклон новинама. Јер, писао сам их уз редован посао, чак и кад сам био на годишњем одмору.

Само једном је „изостао” захваљујући Небојши Човићу, тада Слободановом градоначелнику, који је од Хаџи Драгана Антића захтевао чак и да га најури.            Догодило се то дан након што су неки власнички а крволочни кучићи напали и изуједали децу у парку, а градоначелник није стигао да реагује јер је управо тада морао да „пушта у рад” некакав обновљени водоскок.

– Нисам коментарисао његову бездушност, већ сам, да бих га пробудио, написао да ће сви Београђани који се јаве Скупштини града, у Ул. Драгослава Јовановића 2, добити од градоначелника на поклон штене питбула – каже уз смех. – Јавило се више хиљада њих! Човић је схватио поруку, знао је да сам у праву, али није могао да ми опрости толику дрскост. Срећом, Струја није превише марио за „бочне притиске”, налоге је примао само с врха, од једног човека.

Ето како је могао да се прекине сан који је почео да сања још средином шездесетих, као првачић, када му је учитељ Александар Милић показао стару школску штампарску машину, или мало касније, када је Бранка Веселиновић нахвалила његов први „новинарско-поетски узлет” у нишкој основној школи „Учитељ Таса” штампан управо на оној прастарој машини.

– Решио сам да ћу живети и умрети као новинар тек као гимназијалац у Шестој београдској – прича са сетом. – И то оне године када умало нисам пао на поправни испит из српског језика. Нисам, само благодарећи томе што сам наизуст знао Ростановог „Сирана де Бержерака”... Знам га и данас, уосталом, чувам га и негујем с подједнаким жаром као и мој дечачки сан.

Његов пример је доказ више да се новинари не стварају него рађају, да новинарство није професија већ стил живота, а да школа служи једино да их доради и подучи општим вештинама тела и духа. Захваљујући тим „општим знањима” у повест „Политике” је закорачио 23. маја 1999. године написавши до тада најдужу реченицу (две и по шлајфне!): затекла се у тексту „Најлепше жеље” посвећеном „нашим драгим агресорима”, дојучерашњим савезницима који су управо тих дана преоравали Србију авио-бомбама уздуж и попреко уз популаран и општеприхваћен цинизам Џејмија Шеја о „колатералној штети”.

– Због тог и сличних текстова испаштао сам доцније, кад сам оптужен да сам, као главни и одговорни уредник РТВ „Политика” / пират из Пирота /, пиратски емитовао игране филмове из продукције тих наших „савезника”! И нико да примети да би и то могла бити „колатерална штета”! Али, већ сам био и смењен, и најурен, а то је био начин да ме дотуку људи што су у то време водили кућу, за које се са закашњењем испоставило да нису били достојни ни да прођу Македонском улицом поред, те, „Политике”.

Иако тако тврди да је најурен, није најурен. Таман посла! Добио је ново решење по којем се с места директора и уредника распоређује на послове – „сакупљача огласа” шарених издања новинске куће. Ко је писао и, нарочито, дописивао то срамно решење, зна се: то је ваљда једино по чему их памте.

– А потписао га је Дарко (Рибникар), тада шеф кризног штаба – каже смркнуто. – Нисам отишао без борбе, па сам после шест и по година суђења постао једини новинар с правоснажном пресудом који је отишао из „Политике” „из шиканозних разлога”?! На суђењу, судија је упитао Даворина који се лажно представља као Дарко, да ли ме познаје, а он му је одгорио да је дуго био у Америци, да ме не зна, али да је чуо како сам пискарао нешто... иако ме је два-три месеца уочи „октобарске револуције” позвао у стан своје мајке Јаре, заједно са својом компликованом женом,  и предао ми видео-касете које је донео из САД, рекавши: „Пуштај ово, да народ види шта раде нашем Слоби!”      Сећа се да му је одбрусио нешто на француском језику, и да је шутнуо столицу, због чега га је судија казнио глобом од 5.000 динара.

– Ето како смо се разишли „Политика” и ја – уздахнуо је. – Али нисам дангубио. Наставио сам да пишем и у међувремену објавио неколико књига и успео да магистрирам, мислим стварно... Нисам киван, што би неко неупућен можда помислио, јер знам да као што углед кафане граде њени гости, тако и новине чине људи, новинари, а и међу нама је бивало разних...

Говорка се да ће од фебруара поново почети да пише за „Политику”?

– Далеко је фебруар, али то је исто као у оној причи о кмету Симану – одговорио је. – Ко ју је прочитао и памти, зна на шта мислим. Или, како је то сликовито описао наш покојни, легендарни колега, Зајечарац, Петар Јанковић – „Ко уме да пише, тај си и пише, а ко не уме, постане уредник па учи друге да пишу!”


Коментари10
3515f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

o tempora o mores
Retko duhovit, inteligentan i pismen novinar. Ako neko ima sluha tamo u visinama vlasništva, Kozića pod hitno treba vratiti u Politiku, da malo opismeni profil i da nas raduje svojim tekstovima. Ovog vrsnog novinara izbacila je sa posla plaćenička rulja na bageru, a nije jedini. Opustošeno je novinarstvo i ne samo novinarstvo.
Мата Лабор
Уживао сам у текстовима г. Козића у та смутна времена 90-тих, ти текстови су били неки пут про-режимски, неки пут "анти-про-режимски", али у сваком случају добри, врцави, са балансираном озбиљношћу и хумором, у сваком случају пуни духа и доброг укуса, увек ведри. Баш сам се питао шта је било са Козићем, и обрадовао сам се кад сам прочитао овај чланак. Пуно поздрава и желим Вам да се вратите на странице наше и Ваше Политике!
ЛеЈо
Да ли неко зна да ли му је професор Козић који је својевремено предавао на Правном факултету у Нишу рођак?
Lili
Jeste.
Препоручујем 3
Новосађанка
Јао што сам се обрадовала! Замириса као дуња са ормана!
Зоран Маторац
Једна стара прича из историје новинарства каже да су, у деветнаестом веку, када су у Србији новине тек почеле да излазе, власници новина за главне уреднике понекад бирали неписмене сељаке. Па онда мртви ладни објаве нешто антипротивно династији или влади. Полиција ухапси главног уредника и одрапи му затвор колико следује. Онај се тамо слатко одмори и још му то лежање буде добро плаћено. И вук сит и овце на броју.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља