недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Случајни сусрет на Теразијама кумовао доласку у „Политику”

Светa Љубисављевић (94), најстарији новинар нашег листа, у „Политику” je дошао 1952, на наговор уредника Мите Миљковића, и остао je 33 године
Аутор: Дејан Алексићчетвртак, 26.01.2017. у 09:30
Света Љубисављевић (Фото: Р. Крстинић)

За редакцијски писаћи сто у „Политици” први пут је сео 1952. године. Задатак – текст о нафтној кризи у Ирану. Први испит успешно је положио и брзо је стекао поверење уредника и искуснијих колега. За 33 године, колико је до пензионисања провео у „Политици”, био је уредник спољнополитичке рубрике, дописник из Лондона и заменик главног уредника. Света Љубисављевић данас има 94 године и најстарији је новинар нашег листа.

Право име му је Светомир, али, како каже, морао је мало да га скрати. Сматрао је да није ред да његов новинарски потпис буде предугачак. А у „Политику”, на чијим странама се готово три и по деценије налазио тај потпис, дошао је случајно.

– Три године сам студирао у Дипломатско-новинарској школи на Бежанији. Био сам у другој генерацији те школе, али се факултет расформирао због наводне шпијунаже. Планирао сам да се окренем дипломатији. У то време на Теразијама сам срео Миту Миљковића, са којим сам се знао из дипломатске службе – наводи Љубисављевић.

Овај сусрет је указивао да ће се Света, који је раније радио у Министарству спољних послова, поново окушати у дипломатији, али Миљковић је имао другачију идеју.

– Поручио ми је да дођем код њега у „Политику” где је био уредник. И отишао сам. Било је петнаестак нас нових... Док су друге послали репортерски по Београду, да их провере како раде и размишљају, за мене је Миљковић рекао: „Света не треба да се тестира” – истиче Љубисављевић.

Прве новинарске задатке добио је у спољнополитичкој рубрици „Политике”. Учио је од Мирослава Радојчића и чувеног Предрага Милојевић, који је урадио интервју са Хитлером.

– Милојевић ми је саветовао да текстове не „разводњавам”, да у лид увек идем са главним догађајем. Али, нису сви тако радили. Сећам се једног колеге који је умео да пише по шест, седам страница, па директор Данило Пурић дигне увис тај текст и каже: „Од овога ћемо да пустимо три шлајфне, не треба да замарамо читаоце.” Али, тих деценија у „Политици” је било заиста великих новинара: Јуриј Густинчич, Риста Бајалски, Драгослав Ранчић... – указује Љубисављевић који се у новинарски занат одмах заљубио.

– Тај начин рада био је нешто посебно. Морао си да осећаш новине. Није се гледало време, остајали смо док се не заврши посао. Колико пута ми се само десило да се баш касно вратим кући, а жена ми не верује да је због посла. Мислила је да негде скитам – прича Света уз осмех у свом стану у београдској Кнез Милетиној, из које је годинама пешице ишао на посао у Македонску.

Време када сам ја радио у „Политици” било је златно доба. Били смо као породица. Нисмо гледали радно време. Остајали смо колико год је требало. Једини што ми жена није увек веровала да сам на послу.

Тај посао је често доносио и у породични дом.

– Прво издање излазило је око осам и петнаест и ја сам имао навику да, ако не останем у „Политици”, кући понесем примерак и проверим да ли има грешака, неког пропуста. Једно време и курир ми је доносио – каже Љубисављевић, који је међу колегама био и остао познат и као енглески тип новинара.

Увек углађен и дотеран. А енергију и елан, осим из љубави према послу, црпео је управо и из односа са колегама.

– Већина новинара тада су били мушкарци. Били смо као породица. Нисмо гледали ко је које вере и националности – наводи Света, пореклом из околине Алексинца.

Дружили су се новинари „Политике” и са колегама из „Борбе” Састајали су се у „Шуматовцу” и „Под липом”. Али, постојало је једно правило.

– Овима из „Борбе” нисмо смели да говоримо шта ћемо да радимо. Морали смо да обратимо пажњу, иако нам „Борба” није била конкуренција у тиражу – додаје Љубисављевић.

А једног „Политикиног” тиража Света се нарочито сећа.

– Када је убијен амерички председник Џон Кенеди, тада смо радили непрекидно, дежурали смо дан и ноћ. Штампарске машине се нису гасиле. Тираж нам је тада био око 700.000 примерака – присећа се витални новинар.

„Политику” по навици и данас чита редовно, али запажа да се доста разликује од некадашње.

– Садашње новине и онда када смо их ми правили потпуно су другачије. Рубрике нису исто распоређене. Раније сам напамет знао где се која налази – оцењује Света, али истиче да наш лист и данас има изузетно квалитетне новинаре.

Млађим колегама дао је савет, као што су и њега некад саветовали.

„Не разводњавајте, не пишите преопширно”, поручује дведесетчетворогодишњи Света Љубисављевић.

Тешко се навикао на селидбу у вишеспратницу

Редакција „Политике” у модерну вишеспратницу у доскорашњој Македонској 29, а данас Трг Политике 1, преселила се 1967. Свети Љубисављевићу модерније и комотније просторије ипак се нису допале.

– Било ми је жао што напуштамо стару зграду. Дуго нам је требало да се навикнемо. Лифт је у новој увек био пун. Када смо журили, морали смо да молимо оне који су већ ушли да нас пусте да не закаснимо – каже Љубисављевић.

Са Титом код Гадафија и цара Селасија

Света Љубисављевић био је један од новинара који је имао прилике да путује са другом Титом. Био је у југословенској „експедицији” која је месец дана обилазила Либију, Кенију, Танзанију, Етиопију...

– Прво смо ишли код Гадафија, а онда и код етиопског цара Селасија. А код њега је било врло тешко да се уђе. Велике контроле су то биле. Они су дозволили да неколико новинара добије ту прилику, а ја сам био међу њима – наводи Света коме је Тито у сећању остао као велики џентлмен.

– Избегавали су нас „чауши” који су га окруживали. Али, он је волео је да прича са новинарима. Волео је да му постављамо питања. Увек је био спреман да одговори – дочарава Љубисављевић.


Коментари1
2bc46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DEDA ALEKSA
Zbog ovakvih ljudi gromada ja volim i citam Politiku od detinjstva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља