петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:14

„Политика” и „Тајмс” били на корак да Миљанића доведу у Арсенал

Некадашњи члан Извршног комитета ФС Енглеске Ден Тана говори како су Мирослав Радојчић и Дејвид Милер посредовали у несуђеном „трансферу века”, пре четири деценије
Аутор: Александар Милетићчетвртак, 26.01.2017. у 11:04
Наша делегација на преговорима с Арсеналом: Мирослав Миро Радојчић (Фотодокументација „Политике”), Миљан Миљанић (Фотодокументација „Политике”) и Ден Тана (Фото Танјуг)

Протеклих дана једна од главних тема у енглеском фудбалу јесте недостатак поверења у енглеске тренере: од 20 клубова Премијер лиге само четири имају домаће стручњаке. Странаца је све више и у другој лиги (Чемпионшип), што је пре четири деценије било незамисливо. Тада, средином седамдесетих прошлог века, мало је недостајало да некадашњи шеф стручног штаба Црвене звезде и селектор Југославије Миљан Миљанић (1930-2012) постане први страни тренер у „колевци фудбала”. У том несуђеном „трансферу века” посредовала су и два листа, „Политика” из Београда и „Тајмс” из Лондона, што је била строго чувана тајна...

– Испричаћу вам интересантну причу која, веровали или не, никада није доспела до медија – говори данас дугогодишњи члан Извршног комитета Фудбалског савеза Енглеске Ден Тана. – У то време био сам председник Брентфорда, који сам преузео 1974, исте године кад је Миљанић дошао на клупу Реала. Већ догодине изабран сам у ФС Енглеске, као представник клубова из Лондона и околине, где сам изградио добре односе и с тадашњим председником Арсенала Денисом Хилвудом (на челу клуба од 1962. до 1982).

Седамдесетих и осамдесетих прошлог века, малтене пуне две деценије, клубови из Лондона нису освајали домаће првенство. Шампиони су долазили из Ливерпула, Бирмингема, Нотингема... Кад су лондонски клубови делегирали Тану у три комисије у Савезу, једна је била задужена за односе с телевизијом.

– Имали смо два пута годишње састанке око договора с телевизијом и увек смо се окупљали на „Хајберију”, у сали где се иначе састајао управни одбор Арсенала. После једног састанка Денис Хилвуд ме је на ручку питао шта мислим о Миљану Миљанићу, што је мени било чудно... – говори Тана који у том тренутку није знао да је Хилвуд дао задатак свом сину Питеру да види како би Арсенал могао да ангажује неког страног тренера и ко би био најбоље решење.

Питер Хилвуд (председник Арсенала 1982-2013) тада је редовно играо голф са својим школским другом, чувеним енглеским новинаром Дејвидом Милером, великим заљубљеником у југословенски и српски фудбал, који је у то време писао за лондонски „Тајмс”. Милер, други по броју Олимпијских игара с којих је извештавао (24), добио је од Питера задатак да пронађе везу с неким познатим страним стручњаком.

– Дејвид је тада рекао Питеру да има један добар у Реалу. Питајте Ден Тану о Миљану Миљанићу – говори Тана. – У том тренутку нисам имао појма о њиховој акцији. Онда ме је тата Хилвуд позвао на вечеру у Велингтон клуб где је отворено почео да ме испитује о Миљану и испричао ми за разговор између његог сина и Дејвида Милера. Рекао сам му да је Дејвид у праву да би Миљан био сјајно решење, али под условом да нема уговор с Реалом.

Већ сутрадан Милер је звао Тану да види како најлакше може да ступи у контакт с Миљанићем.

– Пошто сам знао да Миљан кад год сврати у Лондон спава код новинара „Политике” Мирослава Мира Радојчића, рекао сам му да се обрати њему. Миљан је био веома близак с Миром, тако да никада није ишао у хотел већ код њега. Скокнуо би с времена на време да погледа неку утакмицу, јер се стално усавршавао. Дејвид се обрадовао јер је знао Мира с Вимблдона. Тако да од тог тренутка Миро преузима иницијативу. Дакле, два велика листа, „Политика” и „Тајмс” посредују у тако важним преговорима. Све то се збило у три-четири дана.

Радојчић је разговарао с Миљнићем коме је истицао уговор кроз шест месеци (потписао за Реал од лета 1974. до лета 1976), али је пристао да дође у Лондон, под условом да све буде инкогнито.

– Сећам се да ме је Денис Хилвуд звао и рекао: „Ден, заказаћемо следеће недеље ванредни састанак Телевизијског комитета код мене на Хајберију”! Нисам имао појма да постоји скривени повод и да Миљан долази. Миро ми је после причао да му је Миљан пред полазак из Мадрида рекао: „Ако ико сазна да сам преговарао с Арсеналом, док сам жив нећу с тобом да разговарам”. У све су умешана два вансеријска новинара која морају да прећуте такву ексклузиву.

После састанка на Хајберију, Денис Хилвуд је увео Тану у једну просторију у којој су већ седела добро позната лица.

– У тој просторији чекали су нас Питер Хејвуд, генерални секретар Арсенала Кенет Фрајер, Дејвид Милер, Миро Радојчић и Миљан Миљанић. Пошто Миљан није добро говорио енглески, преводио му је Миро. У једном тренутку Денис и ја смо изашли, а главну реч је водио Фрајер који је у име клуба потписивао све уговоре.

Пре но што је почела прича о уговору, председник Арсенала је покушао да импресионира Миљанића енглеским фудбалом.

– Денис ме је замолио да испричам Миљану како се осећам у Лондону, како ми изгледа организација, шта мислим о лиги... Нагласили су му да би постао први странац у историји енглеског фудбала, а да сам ја први страни председник и власник клуба. Миљан је тада рекао: „Једно је бити председник, а друго тренер. Ден је далеко од терена, а ја ћу морати да будем доле, где ће сви енглески тренери учинити све да ме победе, да докажу да странац не може да им парира”.

Како сведочи Тана, Миљанић је тада као један од својих недостатака навео непознавање језика, на шта му је Денис Хилвуд рекао: „Мораш да имаш петљу, јер ништа у животу није лако. Ја сам, рецимо, почео као продавац меса, касапин, а данас сам на челу Арсенала. Зар се бојиш енглеских новинара, кад су шпански медији још немилосрднији”? Миљан му је узвратио: „Ја се не плашим ничега, па ни Хитлера. Ја сам са 14 година отишао у партизане”!

Био је новембар 1975. Миљанић је на столу имао финансијски исту понуду као и у Реалу с којим му је уговор истицао у јуну 1976.

– Паре су биле исте као у Реалу, међутим требало је да се плати порез, какав се није плаћао у Шпанији. Питер је зато рекао Миљану да ће Арсенал дати онолико више новца да кад плати порез има исто пара као у Мадриду. Денис и Кенет су му предложили да одмах потпише а да на уговору стоји јун 1976. и да дође у Лондон чим заврши с Реалом. Миљан онда погледа у мене и каже: „Ден, кажи ти њима да сам ја Црногорац и да је код нас реч јача од било каквог уговора”. И Миљан тако да председнику Арсенала часну реч да ће да дође следећег јуна, а Миро и Милер обећају да ће да ћуте све то време.

Наредних месеци нико од њих шесторице који су дочекали Миљанића није говорио о томе, јер су сматрали да је то сређена ствар. Тек по неко би на партији голфа прошапутао: „Миљанић ускоро стиже”!

– Тих дана, на једној вечери Денис Хилвуд ми каже: „Ден, ти напушташ Брентфорд и постајеш потпредседник Арсенала. Продај своје акције у Бретнфорду”. Мислио је да његов син Питер није калибар да води клуб, али се грдно преварио. Криво ми је што није доживео да види шта је Питер направио од Арсенала.

Међутим, Миљанић је тог пролећа продужио уговор с Реалом за још сезону, до 1977.

– Милер је мислио да је неко близак Реалу провалио и да су они брже-боље понудили нови уговор Миљану. Хтели су већ тада да га отпусте, а онда су му дали бонус сезону па су га тек тада отпустили. Чим је добио отказ, Миљан је позвао Мира Радојчића и мене да види каква је клима у Енглеској. Баш тих дана, председник Челзија Брајан Мирс, који није имао појма да је Миљан одбио Арсенал, видео је да је у Реалу добио отказ, па га је позвао у Лондон. Тако је Миљан провео два дана у Челзију, обишао све структуре клуба, био на тренинзима свих селекција. Последњег дана седимо код мене кући Миро, Миљан и ја, а Миљан каже: „Паре су добре, али шта ти мислиш Ден?” Рекао сам му: „Миљане, одбио си Арсенал који је јак, а сад хоћеш у Челзи који се бори да остане у лиги. Уради како хоћеш, али у Челзију се нећеш прославити, јер немају штоф за успехе. У Арсеналу су имао шансу”. Миљан је на фин начин одбио Челзи, рекавши им да има планове везане за Шпанију.

Деценију касније у Астон Вилу је из Чехословачке стигао Јозеф Венглош и постао први страни тренер у у енглескоом фудбалу. Задржао се свега пар месеци (сезона 1990/91), медији су га буквално најурили, али је ипак ушао у историју.

– Миљан је после стално говорио: „Види шта би се догодило мени да сам дошао у Енглеску”, – казао је кроз осмех Ден Тана који ће ове суботе у Енглеској гледати меч четвртог кола Купа Енглеске између његовог Брентфорда (друга лига), у којем није више већински власник, и лидера Премијер лиге Челзија.

 


Коментари4
909cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M.Maric
O pokojniku sve najlepse....ali sam uvek smatrao i smatracu da je Miljanic naduvan u medijima mnoooogo vise nego sto je zaista vredeo kao trener! Necu mu nikada zaboraviti sto je u Spaniji na SP drzao Milosa Sestica na klupi gotovo citav turnir , a on u zivotnoj formi (igrao zadnjih 10min protiv Hondurasa i odmah doneo pobedu jer je nad njim napravljen penal)! Sreca Arsenala da je bio "veliki crnogorac"....
ciko
Apsolutno tacno, secam se te utakmice, dusa me zaboli
Препоручујем 0
томан
Миљан је био добар тренер,мање него добар играч.Кад је В.П.Пижон имао прилику да пређе у Арсенал,тих година,нису му дали ис ФСЈ,где се Миљан питао и те како.Месеци су били у питању(могло је само преко 28 година).Аранжман се мерио милионима фунти.Након тих неколико месеци,Пижон је ипак стигао у Лондон,али за само 600.000 ф.(бруто).Оштећен је као нико,а и ФСЈ.Име В.П.П. остаће трајно у аналима Звезде,а Миљан ће се заборавити.
Arsen Dimitrov
Miljanić ili Jozef pitanje je i sad, šta bi bilo kad bi bilo? U to vreme Miljanić je imao veće šanse. Ko to zna kada se nije desilo. Aca

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља