уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Уручене награде „Политике” и „Политикиног Забавника”

На свечаности у Скупштини града обележен 113. рођендан нашег листа. „Политикино” признање за најбољу изложбу припало вајару Здравку Јоксимовићу, а Владислави Војновић награда „Политикиног Забавника”
Аутор: Б. Лијескићсреда, 25.01.2017. у 17:30
Жарко Ракић, в.д. главног и одговорног уредника „Политике”,Владислава Војновић, књижевница, Здравко Јоксимовић, вајар, Зефирино Граси, генерални директор „Политике” а. д. и главни и одговорни уредник „Политикиног Забавника” (Фото Жељко Јовановић)

Поводом 113. година објављивања дневног листа „Политика” уприличена је свечаност у Скупштини града Београда на којој су традиционално додељене награде „Политике” и „Политикиног Забавника”. У присуству бројних званица из нашег јавног и културног живота лауреату „Политикине” награде за најбољу изложбу у протеклој години вајару Здравку Јоксимовићу, награду нашег листа (плакету и новчани износ) уручио је Жарко Ракић, в. д. главног и одговорног уредника „Политике”. Здравку Јоксимовићу награда је припала за изложбу „Реанимација уметника – после 30 година” одржану у Кући легата у Београду. Одлуку о награди је донео жири у саставу: Зоран Ерић, кустос Музеја савремене уметности у Београду (председник), Радоња Лепосавић, историчар уметности, Мирослав Карић, историчар уметности и кустос галерије „Ремонт” у Београду, Аница Вучетић, добитница „Политикине” награде 2008. и Марија Ђорђевић, уредник рубрике Култура нашег листа.

У образложењу жирија се истиче да се „Јоксимовићев препознатљив сензибилитет сагледава кроз однос према телу и телесном који код посматрача производи нелагодност у доживљају представљених фигура. На изложби је уочљив и специфичан уметников поступак комбиновања традиционалне вајарске технике с апликацијом нађених утилитарних предмета. У Јоксимовићеве скулптуре уткан је префињен хумор, док новије серије радова отварају и простор за (ауто)ироничну рефлексију друштвених процеса који су нам последњих деценија ’деформисали’ и тела и психу. Јоксимовић је овом изложбом потврдио стваралачку зрелост, али и способност да се заиста ’реанимира’, преиспита своје ауторске позиције и направи нови искорак...”, пише између осталог у образложењу жирија.

Вајар Здравко Јоксимовић (1961), иначе професор на Факултету ликовних уметности у Београду, познат као представник уметничког таласа „Нова београдска скулптура” и као аутор споменика Зорану Ђинђићу у Прокупљу и Исидори Секулић у Београду, захвалио је породици, родитељима и пријатељима, хирурзима и физиотерапеутима без чије подршке, како је рекао не би могао да постигне овај резултат.

„Захвалност дугујем и професору академику Николи Коки Јанковићу и кругу људи који дуго прате то што радим, као и мојим студентима који ме присиљавају да одржим континуитет. Захваљујем и Кући легата у којој сам се осећао као код куће. И на крају захвалност ’Политици’ и жирију који ми је овом наградом указао поштовање и обавезу да у неком периоду који је преда мном будем још бољи”, рекао је Јоксимовић.

Владислава Војновић је за књигу „Аврам, Богдан, воду газе” проглашена једногласно лауреатом 38. конкурса за књижевну награду „Политикиног Забавника”, која се додељује за најбоље дело намењено младима објављено у 2016. години, у конкуренцији 69 дела. Жири је одлуку донео у саставу: позоришни редитељ Небојша Брадић (председник), Владимир Костић, председник САНУ, карикатуриста и илустратор Душан Петричић, композитор Зоран Симјановић и заменик главног уредника „Политикиног Забавника” Петар Милатовић.

Небојша Брадић се као председник жирија за доделу ове награде обратио присутнима:

„Књиге за децу су веома комплексне, као и књиге за њихове старије дупликате, и зато их треба третирати са подједнаким респектом. Прва ствар коју смо уочили јесте да има једноставан језик, пажљиво обликован заплет и позива нас да уђемо у нечији живот. Друго да Владислава Војиновић најпре добро забавља себе, а онда тек особу која има шест или осам година. Треће, то је она врста књиге која се обраћа већини младих читалаца, њиховим родитељима као и њиховим декама и бакама. Али књига ’Аврам, Богдан, воду газе’ чини више од тога... она нас духовито уверава да лоше комуницирамо једни с другима. Она је прича о прихватању чињенице да је сваки живот тесан и да наш једини спас није побећи од тога у другу земљу, друге односе, битке и самопоузданијег себе, већ научити да волимо људе какви смо и ми сами и свет у коме налазимо себе... Владислава Војновић је понудила својим читаоцима магичну форму одрастања”, пише у образложењу жирија „Политикиног Забавника”.

Зефирино Граси, генерални директор „Политике” а. д. и главни и одговорни уредник „Политикиног Забавника” уручио је плакету и новчани износ Владислави Војновић.

„Захваљујем свом уреднику Горану Петровићу на позиву да напишем ову књигу и „Службеном гласнику” као издавачу јер ми писци често кубуримо с издавачима, чак и кад нас лупају по рамену и кажу да смо одлични писци, а онда неће да нас објаве. Захвалила бих и жирију и господину Брадићу на дирљивим речима које сведоче да ја као писац осећам да ме је неко ко је читао моје дело стварно разумео и да сам допрла до људи који читају. Ми писци за децу имамо ту необичну особину у односу на друге, а то је да имамо читаоце које не можемо да заварамо формом и разним украсима и тачно морамо да пишемо оно мало што знамо. Ми одрасли знамо да скоро ништа не знамо. У књижевности за децу можемо да пишемо само то мало што знамо”, рекла је лауреаткиња у овом свечаном часу.

Добитници Здравко Јоксимовић и Владислава Војновић (Фото Жељко Јовановић)

Владислава Војновић (1965), књижевница и сценаристкиња је и ауторка књиге за тинејџере „Принц од папира”, по којој је снимљен истоимени филм, потом је била косценаристкиња филма „Како су ме украли Немци” (заједно са Светозаром Влајковићем и режисером Мишом Радивојевићем). До сада је добила награде „Раде Обреновић” Змајевих дечјих игара, „Доситејево перо” за књигу „Принц од папира”, признање „Биљана Јовановић” за збирку песама. За роман „Козије уши”  добила је награду „Мирослав Дерета”, била у ужем избору за Нинову награду и добила признање „Стеван Сремац”.

 

Познати о „Политици“

Горан Петровић, писац:

Од кад памтим да купујем новине то су „Политика” и „Политикин Забавник” и сећам се да сам као мали волео да их ставим под мишку, како то раде старији. И имао сам утисак да ме они увек придржавају за руку и тако су године пролазиле. „Политику” још увек купујем.

 

Лука Тилингер, илустратор:

У кући се увек куповала „Политика”, а „Политикин Забавник” ми је посебно значајан као илустратору. То је часопис у коме су увек објављивани илустровани текстови и сви наши илустратори су ту имали радове и стрипове. То ми је значило у детињству, а и данас тај часопис радо купујем и прегледам.

 

Чедомир Васић, ликовни уметник:

Од рођења сам везан за „Политику” вишеструко, преко родитеља, а и захваљујући уметничким токовима. Награда „Политике” коју сам својевремено добио додатно ме обавезује. Та награда значи много и колега Јоксимовић ју је заслужено добио.

 

Александар Цветковић, сликар:

Ово је значајан датум за „Политику” која је важна у нашој држави. И ја сам деведесетих добио „Политикину” награду за ликовну уметност. И сада смо се опет окупили да се дружимо. „Политику” купујем викендом и читам Културну рубрику и Културни додатак.

 

Вуле Журић, књижевник:

Ми породично читамо „Политику” од 1920. А мој деда Јохан Фојгел ју је у Сарајеву читао као велики Југословен, тако да је „Политика” увек ујутру на дневном реду. А „Политикин Забавник” читам, јер сам давно напунио седам, али још нисам 77 година. Увек му се радо враћам и колико год се ми мењали „Забавник” је увек исти.

 

Ивана Вујић, редитељка:

Имала сам ту част да будем у жирију за доделу награде „Политикиног Забавника” и то су моје две веома узбудљиве године живота, јер смо темељно читали оно што је најбоља књига за младе. Тако је мој живот бољи и ја сам боља захваљујући „Политикином Забавнику”. Иначе мој дан почиње са „Политиком” и завршава се нажалост са неком другом политиком. Волела бих да мој живот почиње само са новинама „Политика”.


Коментари3
07037
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vuk grujic
cestitke politici na dugovecnosti i da traje jos najmanje toliko,inace jedina ozbiljna novina u srbiji uz nin
Стојанка Раденовић-Петковић
писац из расејања Срдачна честитка Политици која се у мојој породици читала увек и чита се и данас, као и друга издања. Значи, иако далеко од Србије, расејање је и даље чита. Нарочито због истрајавања да буде и даље наш најбољи дневни лист и да као ретко ко тамо у Србији брине о српском језику и писму. Чини се да се у расејању више о томе брину садашњи или будући писци. Заузврат, писци очекују подршку Политике да кад објаве књигу и промовишу је у Србији о томе у Политици и било и изађе бар вест ако не и приказ. То би заправо био доказ да још неко и близу и веома далеко од Србије пише и објављује књиге на српском и на ћирилици, да нису заборављени.
kiseli
I kako vam se svidja torta?KOLIKA JE!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља