четвртак, 23.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:33
ДАНАС ЈЕ САВИНДАН

У славу оснивача српске цркве и школе

Свети Сава се као школска слава у Србији званично обележава од 1840. године, али су га наше школе као свог патрона прослављале и раније
Аутор: Јован Гајић петак, 27.01.2017. у 08:00
Фреска из манастира Студеница (Фото Википедија)

У четвртак пре подне прослављен је на Универзитету празник Светог Саве, као и сваке године. Присуствовали су престолонаследник Ђорђе, министри, професори универзитета, студенти, многи грађани, као и гости.

После сечења колача, господин Јован Цвијић, ректор универзитета држао је један значајан говор. Овако је „Политика“ пре тачно 110 година писала о обележавању Светог Саве, школске славе, на Београдском универзитету.

Растко Немањић – Свети Сава, први српски архиепископ и писац, одувек је сматран и за српског „просветитеља и научитеља”. Зато су га као своју славу обележавале и наше школе, тим пре што су у прошлости оне готово увек отваране при црквама.

Први писани траг о обележавању Савиндана датира из 1734. године. Било је то у Сремским Карловцима, центру српске духовности и просвете тога времена. Светог Саву, као своју славу, обележавале су почетком 19. века и школе у Новом Саду, Сентандреји, Земуну и другим местима Аустријске царевине у којима је било Срба.

Заштитник занатлија и сточара
Последња прослава у школама забележена је јануара 1946, али се она разликовала од предратних, јер је током ње истакнут само образовни и „световни“ (историјски) значај Растка Немањића, строго одвојен од верског, тако да није било ни резања славског колача. Већ следеће године 27. јануар био је уобичајени наставни дан. Тек деведесетих година, после друштвених и идеолошких промена и распада бивше Југославије, Савиндан се поново почео прослављати као школска слава, а тако је остало до данас у Србији и Републици Српској.
Осим образовних установа Светог Саву обележавају и многа удружења, нарочито хуманитарна, али и неки привредници. У прошлости он је био заштитник занатлија, посебно обућара, опанчара, ужара... У појединим крајевима, нарочито планинским, сматран је заштитником сточара.

У Кнежевини Србији као школска слава Савиндан се обележава од 1840. године. Одлуку о томе донео је Совјет Књажевства Српског (влада), на предлог Атанасија Николића, лектора Лицеја из Крагујевца.

Министарство „попечитељства” (просвете) те године је прогласило да се Свети Сава сматра за „патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља“.  Већ следеће, 1841. године, у време прве владе кнеза Михаила, то је било и законски регулисано.

У Црној Гори Савиндан се званично почео прослављати 1856, у време владавине кнеза Данила. Посебно свечано Свети Сава се обележавао на Београдском универзитету, где је обично одржавана и централна прослава.

Првог српског просветитеља као своју славу обележавале су и школе у Краљевини Југославији, пре свега у крајевима у којима је живело доста Срба. Тога дана додељиване су награде и стипендије најбољим ђацима и студентима, одржаване приредбе, светосавски балови и духовне академије, а наставе у школама није било.

Последња прослава у школама забележена је јануара 1946, али се она разликовала од предратних, јер је током ње истакнут само образовни и „световни“ (историјски ) значај Растка Немањића, строго одвојен од верског, тако да није било ни резања славског колача. Већ следеће године 27. јануар био је уобичајени наставни дан.

Тек деведесетих година, после друштвених и идеолошких промена и распада бивше Југославије, Савиндан се поново почео прослављати као школска слава, а тако је остало до данас у у Србији и Републици Српској.

Осим образовних установа Светог Саву обележавају и многа удружења, нарочито хуманитарна, али и неки привредници. У прошлости он је био заштитник занатлија, посебно обућара, опанчара, ужара... У појединим крајевима, нарочито планинским, сматран је заштитником сточара.

Наравно, посебно место Свети Сава има у Српској православној цркви, која га је канонизовала још у 13 веку, убрзо после његове смрти.

Растко Немањић, као најмлађи – трећи син великог жупана Стефана Немање и његове жене Ане, рођен је око 1174. године у старом Расу, у близини данашњег Новог Пазара. У младости је стекао солидно образовање, а око 1190. године отац му је дао на управу Захумље (данашњу источну Херцеговину) којом је владао две године.

На Свету гору отишао је око 1193. Његови биографи Теодосије и Доментијан тврде да је то урађено у тајности, без знања његових родитеља, и то после сусрета са светогорским монасима који су дошли на двор Стефана Немање:

„Дођоше к његовим родитељима неки иноци са Свете горе Атона да приме потребну помоћ свом сиромаштву. А деси се да је један од њих био родом Рус. Божанствени младић саслушавши овога насамо испиташе га о Светој гори, пошто га је најпре утврдио заветом да неће никоме открити његову тајну. А овај му исприча све о поретку пустињачком. А младићу док слушаше о иночком животу и усрдности за бога и њиховом добрим занимањима извори суза изливаху се као река из очију“, записао је монах Теодосије у „Житију Светога Саве”.

Растко је најпре дошао у руски манастир Пантелејмон, замонашио се и добио име Сава. Касније је прешао у грчки манастир Ватопед, где му се придружио отац Стефан Немања, који је постао монах Симеон.

Отац и син ускоро су уз одобрење византијског цара Алексија Трећег Анђела подигли манастир Хиландар (1198. године) у коме је Симеон следеће године и умро.

Сава се са Свете горе 1207. године вратио у Србију, у којој су његова браћа Вукан и Стефан (кога је Немања, по повлачењу са власти изабрао за наследника) били у свађи.

Остало је забележено да их је Сава измирио пред очевим посмртним остацима, које је пренео у Студеницу, задужбину Стефана Немање. Ускоро је Сава Немањић постао игуман овог манастира.

Године 1217. његов брат Стефан искористио је напад крсташа на Цариград да се осамостали од Византије и прогласи за краља (круну му је послао римски папа, коме је одговарало слабљење Византије).

Две године касније – 1219, Сава Немањић је отишао у Никеју, нову престоницу Византије, где је од цара Теодора Првог и патријарха Манојла добио сагласност за аутокефалност (осамостаљивање) српске цркве. Тиме је она издвојена из Охридске архиепископије.

Седиште нове архиепископије био је манастир Жича, а епископија су биле: жичка, рашка, призренска, липљанска, зетска, топличка, моравичка, будимљанска, хумска, дабарска и хвостанска.

На челу архиепископије Сава Немањић је био до 1234. године, када је управљање црквом препустио свом ученику Арсенију Првом Сремцу. Остао је упамћен и као вешт дипломата (одлазио је у помиритељске мисије у Византију, Бугарску и Угарску), писац и преводилац.

Најзначајнија су му дела „Житије Светог Симеона”, „Карејски типик”, „Хиландарски типик”, „Студенички типик” и „Законоправило” (Номоканон) познатије још и као „Крмчија Светог Саве“. Ово последње дело зборник је црквених али и грађанских правила.

До Душановог законика био је најважнији закон средњовековне Србије. Сава је са грчког преводио и многе црквене књиге, а при манастирима Хиландар и Студеница градио је и прве болнице. Два пута је одлазио у Свету земљу, где је такође подизао задужбине, а одлазио је и у Синајску пустињу и Египат.

Преминуо је 1236. године, у Трнову, тадашњој бугарској престоници, на повратку са другог путовања у Свету земљу.

Годину дана после Савине смрти његов синовац краљ Владислав успео је да од свог таста бугарског цара Асена добије његове посмртне остатке које је сахранио у манастиру Милешеви. Српска црква ускоро га је прогласила за светитеља.

Савине мошти остале су у Милешеви до 1594. године, када их је Синан-паша спалио на Врачару, како би се осветио Србима за устанак који су подигли у Банату. На месту где су спаљене његове мошти данас jе Храм Светога Саве, највећа српска црква.


Коментари12
88aa6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
Sveti Sava bio je prosvetitelj, ali Vuk Karadzic je daleko zasluzniji od njega jer je reformom stvorio savremeni srpski jezik kojim narod govori i pise.
штетник
Умало да заборавим кључну ситницу- прича о западноримском пореклу немањићке круне има своје изворе, али су они из скорашњих времена и не слажу се са старијим изворима и самим изгледом круне на фрескама. Та прича је по свему судећи свежа ватиканска кривотворина.
Ускликнимо с љубављу!
Да будемо сви у слози - Свети Саво ти помози!
штетник
Молим писца да исправи грешке у чланку, барем овај део, за приказ на Интернету. Сава није оснивач српске цркве, нити хришћанске цркве у Србији. Растко, тј. Сава је успео да из подчињеног положаја српске државе према источном римском царству успе да издејствује да се најзад призна независна управа хришћанске цркве у Србији. Не од Византије, јер Византија није ни постојала, већ од Ромеје - источног Рима. Прво хришћанско светилиште на тлу Србије је из 1. века, а има много остатака цркава од 4. века па надаље. Дакле...
Sasa Trajkovic
Uskliknimo sljubavlju Svetitelju Savi ... pre svega cestitike prosvetnim radnicima koji nastavljaju prosvetiteljsku misiju u srbskom narodu i nada da ce vlast prepoznati znacaj ove divne profesije za buducnost nase dece i Srbije. Nadam se da necete ozbiljno shvatiti nadri isroricare koji jos uvek sanjaju san o velikoj Bugarskoj i kojima za utehuostaje jedna tacna istoriska cinjenica da je Svl. Sava ne rodjen vec da je umro u Bugarskoj/ Trnovu u svom povratku sa hodocasca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља