среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:08

Србија у европској мрежи размене органа за пресађивање

Након потписивања уговора о једногодишњем пробном чланству у Евротранспланту, наши пацијенти којима је хитно потребан орган за пресађивање имаће шансу да га добију у року од 48 до 72 сата
Аутор: Оливера Поповићпетак, 27.01.2017. у 14:05
Фото Танјуг

Србија је добила зелено светло за пуноправни пријем у Евротрансплант, међународну организацију која координира размену органа за пресађивање. Ову одлуку једногласно је донео одбор ове организације на заседању у Албаху (Аустрија) коме су присуствовали и министар здравља др Златибор Лончар, проф. др Владимир Ђукић, државни секретар и хирург у КЦС, и доцент Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију КЦС.

Чланство у овој организацији повећава могућност да пацијенти из Србије, за које је трансплантација једини спас, добију срце, јетру, плућа или други орган за пресађивање у најкраћем могућем року, по приоритету и хитности, са јединствене листе свих земаља чланица. Евротрансплант постоји већ 50 година, а сваке године орган за пресађивање преко ове фондације добије око 7.000 људи. Чланице су Белгија, Немачка, Хрватска, Луксембург, Холандија, Мађарска, Аустрија и Словенија. За све земље постоји јединствена листа чекања, а на њој је је сада 15.000 болесника.

Погрешно је сматрати да Евротрансплант дели органе за трансплантацију по целој Европи. Бруно Мајсер је приликом посете Београду и првих преговора о чланству Србије у Евротранспланту, у августу 2009. године, објаснио да је обавеза сваке чланице да пријави сваког даваоца органа (у стању клиничке смрти), а транспарентно, по строгим критеријумима и искључиво компјутерским путем, врши се такозвани мечинг, упаривање органа, односно тражи се најпогоднији прималац органа.

Правило Евротранспланта је да колико органа се добије, толико се врати, али према листи која је транспарентна и компјутеризована.

У Министарству здравља јуче су за „Политику” појаснили да су преговори за чланство у Евротранспланту започети још 2010. године, а да је договор финализиран после посте Мајсера Београду почетком новембра прошле године. Од Србија се очекује да у наредна два до три месеца усклади своје процедуре и листе чекања са правилима која важе у Евротранспланту, а затим смо спремни да потпишемо уговор о пробном чланству, на годину дана.

Министар Златибор Лончар раније је објаснио да од момента потписивања уговора, сваки наш пацијент коме је хитно потребан орган има шансе да га добије у року од 48 до 72 сата.

У међувремену, Србију чека и усвајање новог закона о трансплантацији органа и ткива, који предвиђа такозвану претпостављену сагласност о давању органа. То значи да ће орган за трансплантацију моћи да се узме од сваке особе која се за живота није изјаснила да је против тога. Ипак, породица ће имати последњу реч када је реч о узимању органа за трансплантацију. Таква законска решења мање-више имају све чланице Евротранспланта.

Донорску картицу у нашој земљи потписало је око 150.000 људи.

У презентацији којом се Србија представила одбору Евротранспланта наведено је да је од 2010. и обнављања програма обављено 720 трансплантација бубрега, јетра је пресађена 35, а срце 30 пута.

За пуноправно чланство услов је да Србија има десет донора на милион становника, а наша земља тренутно има мање од три даваоца органа на милион становника. План Министарства здравља је да се у 2017. години повећа број донора на пет до седам на милион становника. Поређења ради, Хрватска која је у врху по броју трансплантација има 40 донора на милион становника.

Србија се овом критеријуму највише приближила 2013. године када је имала скоро шест донора на милион становника. Истине ради, бољи резултат пре четири године имали смо између осталог и зато што су доктори који су били укључени у трансплантационе тимове добијали стимулацију за свој рад, а која је у међувремену укинута. Пошто је ове године у буџету поново предвиђено 35 милиона динара за ту намену, има шансе да се тај критеријум испуни. Такође, планирано је да се тимови који раде трансплантације појачају младим лекарима, да кол центар за трансплантације ради током 24 часа.

Проф. др Миљко Ристић, координатор за трансплантације срца у Министарству здравља, за „Политику” је јуче казао да уласком Србије у Евротрансплант морамо да будемо задовољни, чак и када саберемо све предности и неке недостатке.

– Највећу корист имаће пацијенти на апаратима, којима је орган за трансплантацију хитно потребан. Ипак, не треба имати превелика очекивања, бар према искуствима других чланица, да ће то драстично повећати број трансплантација и број давалаца органа у Србији – наводи др Ристић, који се залаже за закон о о претпостављеној сагласности за узимање органа, али без права породице да то спречи.

Проф. др Бојан Биочина, кардиохирург и водећи човек у трансплантационом тиму за срце у Хрватској, каже да је овај програм побољшан чланством у Евротранспланту.

– Уласком у чланство ове организације заправо свој суверенитет предајете Евротранспланту: када имате даваоца органа и када то пријавите централи у Лајдену, правило је да се тражи  најхитнији и најподеснији прималац за одређени орган међу чланицама. Тако се неретко догоди да орган даваоца из загребачке клинике Ребро буде одмах усмерен у Немачку, јер у том тренутку је потребнији неком пацијенту у тој земљи. Али, загарантован је апсолутни баланс: за сваки орган који уступите систему, добијете својеврсни кредит и имате право на орган за свог примаоца. Суштина је у максималном искоришћавању органа, који више не пропадају, ако се не искористе – објашњава др Биочина.


Коментари1
272f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dva t
Daj Bože da to proradi kako treba.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља