понедељак, 23.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:54

Сећање на жртве Холокауста

Аутор: Алона Фишер-Кам*субота, 28.01.2017. у 09:15

 

Генерална скупштина Уједињених нација је 2005, шездесет година након победе над нацизмом, усвојила резолуцију којом се 27. јануар проглашава Међународним даном сећања на жртве Холокауста. Од тог значајног дана све већи број земаља широм света обележава овај дан низом манифестација и активности чији циљ није само сећање на жртве Холокауста већ и борба како би се спречио геноцид и сваки облик верске нетолеранције, злостављања или насиља због етничке припадности или верског уверења. Резолуција ставља посебан акценат на образовне програме, одбацивање сваког негирања Холокауста, као и подстицање влада да очувају места на којима су се налазили нацистички концентрациони логори и логори смрти. Деведесет земаља је обележило овај дан 2016. године, укључујући и Србију.

Овај датум није случајно изабран. Тог дана је Црвена армија ослободила логор смрти Аушвиц. Овај логор је постао симбол ужаса и злочина нацистичког режима. Само у овом логору убијено је милион и двеста хиљада људи, од којих су 90 одсто били Јевреји. Реч Аушвиц је синоним за Холокауст не само због обима систематског убијања или бруталности метода убијања, које су осмислили нацисти и њихови колаборационисти у окупираној Европи, а који су довели до смрти шест милиона Јевреја, већ и због идеологије расизма и мржње која их је покретала. Нико од Јевреја, па чак ни бебе и деца, није могао да се спасе од смрти. Расистички закони нацистичког режима односили су се на све. Бивали су осуђени на смрт зато што су носили јудаизам у генима, а не због верског уверења или националног идентитета.

Двадесет седми јануар је проглашен Међународним даном сећања на жртве Холокауста. Овај датум није случајно изабран. Тог дана је Црвена армија ослободила логор смрти Аушвиц

Више од седамдесет година након Холокауста, и упркос напорима који су уложени у борбу против свих облика мржње и нетолеранције, чини се да последњих година широм Европе антисемитизам, мржња и нетолеранција постају све распрострањенији. Поздрављамо Владу Републике Србије која се укључила у борбу против антисемитизма не само чувањем успомене на Холокауст већ и доношењем, у фебруару 2016, закона којим се отклањају последице одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих наследника. Ови кораци који препознају јединственост Холокауста треба да послуже као модел и другим европским земљама.

У јулу 2016. јеврејски народ је изгубио једног од својих духовних лидера, добитника Нобелове награде Елија Визела. Као преживели Холокауста, Визел је у својим књижевним делима персонификовао победу људског духа над ужасима и најмрачнијим злом. Он је преживео, упркос свим околностима и свој живот посветио борби против свих облика мржње. Носећи поруку мира и толеранције, постао је снага светлости, истине и достојанства.

Исте године у Тел Авиву је у 84. години преминула још једна особа која је преживела Холокауст – Ани Зорман. И она је преживела упркос свему и свој живот посветила подизању деце у јединој јеврејској држави – Израелу. Та жена је моја мајка. За њу, као и за хиљаде преживелих, успостављање државе Израел значило је нови почетак и нову наду. Они који су преживели ужасну трагедију успели су да створе малу али јаку земљу, у којој су многи нашли склониште, градећи нови живот и подижући нове нараштаје.

Важно је разумети да стварање Израела не представља последње већ ново поглавље јеврејске историје. Независност Израела, као јеврејске, демократске државе, наилази на изазове свакодневно и не треба је узимати здраво за готово. Ми, деца преживелих Холокауста и оснивача јеврејске државе посвећени смо мисији очувања Израела, трагајући за миром са нашим суседима.

*Амбасадорка Израела у Србији


Коментари21
62ffc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирко
И да завершим. Није ли у децембру 2014, прилитом посете нашег високог званичника Израелу, Г. Нетанијаху изјавио: ”Пријатељство јеврејског и српског народа иде у прошлост хиљадама година, још од времена Римске Републике. А у модерно време су два народа била уједињена у борби и патњи, током страшних година Другог светског рата. Наш народ се суочио са бруталним оптужницама и убиствима од руку нациста и њихових пријатеља. Никада нећемо заборавити улогу српског народа у борби против нациста. То је орден части који носимо дубоко у нашим срцима и увек ће ту остати". ”Међу пријатељима је све заједничко”, каже стара изрека из времена старог Рима. Према томе, требало би и овакви празници да буду прилика за заједнички незаборав и међусобно уважавање.
Stanislav (opozicionar ovima i onima) Kalenic
Sine Mirko - pogledaj naslov clanka i procitaj clanak - to je tamatika, niko nigde nije umanjio srpska stradanja ni pod Turcima, Bugarima, Hrvatima, Nacistima ali TO COVECE NIJE TEMA OVDE. Ili bi valjalo da dodam o svojoj ljubavi za jedrenjem kad vec piskaram proizvoljno? Sta tebi stvarno smeta. Ne moze bilo koja tema da se koristi da se nasilno gura nase srBstvo. To je Hitler radio pa ste videli kako je prosao nasilno gurajuci Nemacku.
Мирко
Не правите се невешти, Станиславе. Јесте и то тема, јер зашто да пристанем на то да на праздник Светог Саве Србског (14/27. јануара) морам по директиви глобализма да обележавам светски дан страдања неког другог народа, са којим иначе искрено састрадавам, а да се не сетим притом и свога многострадалног народа, који је методама истог тог глобализма, и поред толиких многовековних черечења и истребљивања, крајем 20. в. и у 21. в. стављен на светски стуб срама и у медијима систематски лишаван свог мученичког ореола, кога смо се (ми недостојни Срби овога времена, преверице Новога доба) и сами одрекли?!
Препоручујем 19
stanislav (opozicionar i ovima i onima) Kalenic
@Tosicu, izvinite ali niti sam slep, niti sam nepismen - nisam naso ni reci anti-srpstva u pomenu Elie Wiesel-a ama bas nigde. Bila bi uzasna sramota da je to vama premeno Laza koje cuo od Djurinog rodjaka Mike a vi ovde udarate k'o Maksim po diviziji. Valjda imate bilo kakve izvore za tu netrpeljivost Wiesel-a. Ujedno ne zaboravite da su se Americki Jevreji dosta medjusobno podelili od Ortodoksnih Hasida do Jews for Jesus, do Reformed Judaism-a, a pod uticajem Amerike nije ni cudo sto su Rubin i njemu slicni otpevali tu anti-sprsku pesmu. Amapour razumem ona je Turkinja (Arapkinja Farsi - persijskog porekla i nikad nece zaboraviti niti oprostiti sta je Aleksandar Makedonski uradio Kraljevima Dariusu i Xerexu. Kod tih zatucanih semitskih plemena mrznja zivi dozivotno sa ili bez razloga.
Stanislav (opozicionar ovima i onima) Kalenic
Stotinama godina zivimo u miru sa Jevrejima i jako mi je zao da ne umem da izjavim dublje saucesce Jevrejima sirom sveta (narocito prezivelim) za ovako surove zlocine pocinjene protiv njihove nacije/vere. Jedino se stalim podsecanjem mozemo (mozda) odbraniti od slicnih histerija istorije u buducem vremenu. Ko ne nauci istoriju ponavljajuci je, postaje zrtva istorije i svesrdacno podrzavam dan komemoracije Holokausta, pa neka je samo dvojca ubijeno - i to je previse, a kamoli milioni. Oslonimo se jedni na druge u nama imate prijatelje i saveznike - nadam se i mi u vama.
Мирко
Ваше је састрадавање са јеврејским народом, наравно, за сваку похвалу, г. Станиславе. Али, да ли сте због не мање сурових злочина почињене против српског народа и његове православне вере широм Балкана изјавили довољно дубоко саучешће своме српском народу, ако му припадате? Подсећате ли се стално његових крвавих распећа и затора не само у појединим градским четвртима, него мучеништва и затора читавих српских села, градова и области током 20. века и вишевековне отоманске шеријатске окупације? Сведочите ли о њима млађим поколењима? И јесте ли учинили нешто да се коначно у србској свести и србским земљама установи дан свенародног споменовања страшног Србокауста за који нико од великих и моћних данас у свету не жели да зна, осим православне Русије, наравно?!
Препоручујем 15
holokaust
Sto se pojam holokausta vise rasteze to se vise banalizuje. Jer, uvek neko negde u buducnosti moze da izdvoji bilo koji ratni konflikt sa velikim brojem zrtava i da zapita sta je problem? Pa u ratu je logika: pucaj da ne budes upucan... U slucaju pravog holokausta motivi su medjutim, bili bitno drugacije prirode.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља