петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:42

Награда „Иво Андрић” уручена Ковачевићу и Прилепину

„На Дрини ћуприја” је ризница свих могућих боја, раса и свакојаких људи. Андрић је у ту своју ризницу ставио ове који данас живе и покушавају од њега да направе оно што он није, рекао је Емир Кустурица
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпетак, 27.01.2017. у 19:13
Захар Прилепин, Емир Кустурица и Душан Ковачевић у Андрићграду на уручењу награде (Фото С. Иветић)

Од нашег специјалног извештача

Андрићград, Вишеград – Академику Душану Ковачевићу и руском писцу Захару Прилепину је у Андрићевом институту уручена награда „Иво Андрић”, признање које представља „чин високе друштвене, моралне и књижевно-историјске одговорности”.

Душан Ковачевић награђен је за укупан драмски опус и ново драмско дело „Хипноза једне љубави”, а Захар Прилепин за роман „Обитељ” и књигу приповедака „Седам живота”.

Награду „Иво Андрић”, која се додељује у две категорије установио је почетком прошле године Андрићев институт у Андрићграду, на иницијативу свог Одељења за књижевност.

– Други пут заредом додељујемо награду „Иво Андрић” у данима и месецима када је Андрић нападана личност. Најбољег писца којег имамо и најбољег писца који је тренутно међу најбољима у Европи и свету, награђујемо Андрићевим именом управо због онога што је суштина Андрићевог дела запретана, како бисмо рекли, у велики интернационализам. Не у национализам него у интернационализам. Роман „На Дрини ћуприја” је ризница свих могућих боја, раса и свакојаких људи. Андрић је у ту своју ризницу ставио ове који данас живе и покушавају од њега да направе оно што он није, рекао је редитељ Емир Кустурица, директор Андрићевог институтa, који је овогодишњим лауреатима и уручио вредна признања која се састоје од повеље и новчаног износа.

Прилепин је награђен са 25.000 евра, а Душан Ковачевић са 20.000 евра. Новац је издвојен из буџета Милорада Додика, председника Републике Српске.

Свечаности су присуствовале бројне званице, међу њима и Петар Иванцов, амбасадор Руске Федерације у Босни и Херцеговини.

– Душан Ковачевић је данас не само водеће име српске драме, већ и један од најзначајнијих европских драмских писаца и смехотвораца, а његове драме „Маратонци трче почасни круг”, „Радован Трећи”, „Сабирни центар”, „Балкански шпијун”, „Свети Георгије убива аждаху”, „Клаустрофобична комедија”, „Професионалац”, „Урнебесна трагедија”, „Лари Томпсон”… објављене у његовим петотомним Сабраним делима, све су одреда ремек-дела која имају изузетан статус и код књижевне критике и публике. Настављајући се на традицију Стерије, Нушића и Поповића, а понекад у ковибрацији са поетским драмама Љубомира Симовића и хумором Матије Бећковића, Ковачевић је подигао српску горку комедију на највиши ниво и постао европска вредност првог реда – пише у образложењу жирија које је прочитао Јован Делић, председник.

У „Андрићевом жирију” који је своје одлуке о овогодишњим лауреатима донео једногласно су и Желидраг Никчевић и Владимир Кецмановић.

– „Андрићева” награда ми даје за право да понекад помислим у данима меланхолије и сумње како је образложење вероватно тачно, јер су га потписали озбиљни људи. Одрастао сам као и многе генерације уз приче, приповетке и романе Иве Андрића са посебном љубављу за књигу „Знакови поред пута”, збирку мудрости савета за трпљење и преживљавање живота на Балкану. Један од тих кратких дијагностичких есеја исписао сам као предговор мојој драми „Свети Георгије убива аждаху” која се игра у Атељеу 212 више од 30 година. Ово антрополошко и психоаналитичко запажање Иве Андрића је вероватно свима добро познато, али ћу га ја поновити да се још једном чује у овим непролазно смутним временима. Сувише је овај народ патио од нереда, насиља и неправде и сувише навикао да их подноси са подмуклим роптањем или да се буни против њих већ према временима и околностима, рекао је Душан Ковачевић.

У категорији награде „Иво Андрић” за најбољи роман, објављен први пут у Републици Српској и Србији на српском језику, у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2016. године награда је припала Захару Прилепину.

– Прилепин који је и пре романа „Обитељ” имао статус класика савремене руске књижевности, сада се не само учврстио у тој позицији, већ и високо подигао, настављајући традицију руских писаца који тематизују историју, на Лава Толстоја, Леонида Леонова о коме је написао обимну књигу, и Александра Солжењицина. Прилепин у свом роману тематизује логор на Соловкама из којег ће се развити чувени Архипелаг Гулаг, пише у образложењу „Андрићевог жирија”. Награђени Прилепинов роман „Обитељ” и књигу приповедака „Седам живота” превела је Радмила Мечанин, а објавила издавачка кућа Самиздат Б 92.

Стварањем илузије истинитости и уверљивости историјске слике логора, наводи се образложењу жирија, Прилепин се бави једним од највећих зала које је уз светске ратове једно од најстрашнијих обележја 20. века.

Тако је Прилепин постао писац чије ће слике и визије света остати релевантне за долазеће генерације. Али, због његовог политичког ангажмана и храбрости да јавно каже истину, Прилепина, посебно на Западу, критичари заобилазе као класика савремене светске књижевности.

– Већ две-три недеље моји српски пријатељи пишу ми писма и честитају ми награду. О томе ништа нисам знао до дана данашњег, мислио сам да је то нека шала или неко зезање. Мојим руковањем са Емиром Кустурицом су се срели Андрић и Достојевски. Мој стисак руке носи топлину руских класика. Овде сам дошао из Доњецка. Када су ме моји другови, пријатељи, војници испраћали рекли су: „Пренеси поздрав српској браћи”. Треба да схватите да то није речено тек тако, обично. Рус увек каже брат у првом реду када мисли на Србина, рекао је у Андрићграду Захар Прилепин, чија дела су до сада преведена на 23 језика. Захарину је награда „Иво Андрић”, како каже, ипак прва међународна награда коју је добио за своју писану реч.

Први лауреати награде „Иво Андрић” били су Матија Бећковић за укупно књижевно стваралаштво и књигу „Три поеме” и Владимир Кецмановић за роман „Осама”.


Коментари0
89e41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља