недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

Бања Кањижа тражи узор у мађарском моделу

Термоминерална вода и лековито блато служе за лечење болних и посттрауматских стања костију и нервног система
Аутор: Бојан Билбијанедеља, 29.01.2017. у 12:00
Специјални апарати за истезање кичменог стуба у води (Фотографије Бојан Билбија)
Др Атила Климо: Србија сада нема јасан план за своје бање, као што су Мађари имали пре две и по деценије, када су усвојили чувени „Сечењи план“
Велики базен са топлом водом
Др Слободанка Дрндарски: Осим медицинског, неопходно је развијати и велнес сегмент бањске понуде и ту има доста простора за приватне инвеститоре

Бања Кањижа – Пре 104 године, предузетник Херман Грунфелд направио је купатило и природно лечилиште у Бањи Кањижа. Oд тада, ово место походе људи који пате од костобоље, псоријазе и других здравствених проблема. Постоји легенда о Ромкињи коју је болела нога и није могла да хода, али је после неколико купања оздравила и удала се. Њој је подигнут и споменик испред Специјалне болнице у Кањижи, граду између Сенте и Сегедина. Бања Кањижа је пример успешног спајања лековитог фактора и стручног кадра, али они узор за даљи напредак виде у решењима из суседне Мађарске, где су уз помоћ државног „Сечењи плана” за мање од три деценије бањски туризам подигли на највиши ниво.

Др Слободанка Дрндарски, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, годинама је радила као помоћник директора и начелник службе рехабилитације ове установе, а већ шесту годину је директор Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Кањижа”. Др Дрндарски каже за „Политику” да располажу са 300 постеља, од чега је 140 у мрежи здравства, а остало је на тржишту. Осим здравствене делатности стационарног и амбулантног типа, примају на лечење и оне који су одсели у околним хотелима и приватном смештају.

– Имамо базене са термоминералном лековитом водом и спортску халу за 600 гледалаца, што нам омогућава да пружамо и спортско-рекреативне услуге, јер смо идеално место за опоравак и припреме спортиста. Ускоро добијамо и доктора специјалисту спортске медицине – наглашава наша саговорница.

Бања Кањижа има два лековита фактора – то су термоминерална вода и лековито блато, које се сваке три године анализира на Катедри за балнеоклиматологију Медицинског факултета у Београду. Овде се лече болна и посттрауматска стања када је реч о костима и нервном систему, па пацијенти не морају да одлазе код ортопеда, већ ове проблеме решавају бањски физијатри. Лековити фактор примењује се у кадама и базенима, док се блато користи и у облику локалних паковања. Термоминерална вода спроведена је директно у купатила у собама, а служи и као енергент, јер је на изворишту 64 степена.

– Много је боље, здравије и ефикасније болна стања лечити на начин како ми то овде радимо, природним путем, него само медикаментима. Имамо велики број корисника који нам кажу да им ова вода прија, да су после терапије „мирни” од шест месеци до годину дана. У бањи примењујемо и јединствену методу мађарског професора Кароља Мола. Реч је о специјалним апаратима за истезање кичменог стуба у води, што може веома да помогне код одређених спиналних проблема – наводи др Дрндарски.

Сада у бањи почиње обнављање базенског блока, за шта су од републике добили 10 милиона динара, а још 15 улажу сами. Прошле године Бања Кањижа имала је приход од 270 милиона динара, од чега је око 60 одсто остварено на тржишту.

– Сматрам да треба непрестано унапређивати здравство у оваквим установама које су носилац туризма и где гостију има и зими и лети. Треба школовати, неговати и сачувати стручни кадар, адекватно га стимулисати, како би остао у Србији. Осим медицинског, неопходно је развијати и велнес сегмент бањске понуде и ту има доста простора који се може представити приватним инвеститорима – објашњава директорка, напомињући да је важно подстицати „културу купања”.

Према њеним речима, бање у Словенији и Мађарској су нам далеко одмакле. Рецимо, Кањижа нема аква-парк, где би се цела породица одмарала док један њихов члан борави на лечењу. Зато и популаришу туристичке садржаје попут „Цветања Тисе”, или џез фестивала и арт-хотела, као и института мађарске културе „Кнеса”. У близини су Палић и гранични прелаз са Мађарском за оне који желе да оду на излет.

– Према постојећим прописима, ми као здравствена установа не смемо да се бавимо агенцијским пословима или превозом путника, што није најбоље решење, јер тако корисницима не нудимо специфичне услуге које би објединиле све на једном месту. Ако имамо госте из иностранства, ми тешко организујемо њихов дочек и превоз са београдског аеродрома који нам је најближи. Са друге стране, ако хоћемо озбиљно да се бавимо туризмом, требало би да имамо ближи аеродром – напомиње наша саговорница.

Бања Кањижа тренутно има 182 запослена, али се суочава са великим одливом медицинског и немедицинског кадра у иностранство. Директорка Дрндарски наглашава да решење за српске бање мора бити стратешко и да оно није у продаји, јер би то значило напуштање овог важног ресурса:

– Решење је у већим улагањима која би доносила профит и омогућила веће запошљавање. Треба подизати на највиши ниво установе попут наше, а око њих да се као печурке развијају додатни садржаји. Не треба по сваку цену журити са продајом бања које су доспеле у тешко стање, већ уколико је то могуће пронаћи начин да се обнове и искористи њихов лековити фактор. Бање треба да буду носиоци развоја у својим срединама и тим послом треба стратешки да се бави држава. Ако сваке године из темеља обновимо само по једну или две бање, као што су урадили Мађари, ми смо завршили огроман посао. Најважније је да из године у годину имамо раст улагања и профита, а не да распродајемо државну имовину. Моја порука је: Србијо, чувај своје бање!

Како је то урађено у Мађарској, добро зна стручњак из Бање Кањиже, примаријус др Атила Климо, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију и супспецијалиста балнеоклиматолог.

– Србија сада нема јасан план за своје бање, као што су Мађари имали пре две и по деценије. Тада су усвојили чувени „Сечењи план”, назван по грофу Иштвану Сечењију, националном лидеру из 19. века, познатом по томе што је много улагао у развој Мађарске. Влада у Будимпешти је узела под свој надзор све бање и направила озбиљне уговоре између државних структура и локалних самоуправа, уз евентуално учешће приватника који су заинтересовани за развој бањских места. Држава задржава контролу над бањама и сваке године много улаже у њихов развој, али је озбиљним инвеститорима широм отворена могућност да улажу у пратеће садржаје и нове пројекте – наглашава др Климо, тренутно једини активни балнеоклиматолог у Војводини.

Туристички ваучери

Мађарска данас има у сваком од 22 округа просечно по три развијене бање које су потпуно обновљене, а у сваком округу бар један велики здравствени бањски центар. У свакој од ових установа обављају се детаљни прегледи и прихват пацијената, лечење и рехабилитација. Све то је урађено за 25 година и данас су мађарске бање у самом врху. За почетак, каже др Климо, морају се одредити стратешки приоритете и донети одговарајуће измене у законодавству како би се читав систем покренуо.

– „Сечењи план” је свеобухватни државни пројекат, који је Мађарска реализовала за добробит и економски напредак свог становништва. Развијен је систем по коме сваки грађанин једном годишње добије картицу за терапију од 10 дана у било којој бањи из свог округа. Осим гарантоване суме коју добија преко државног фонда, сваки човек обично доплати и организује себи одмор и боравак по жељи, што је огроман подстрек за развој туризма и пратећих садржаја. То подсећа на идеју коју је покренуо и наш премијер Вучић са туристичким ваучерима од 5.000 динара. Наравно, у Мађарској је реч о много озбиљнијој суми, али идеја српске владе је у основи веома добра и треба наставити у том правцу – поручује др Атила Климо.


Коментари5
f6fd0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dijaspora Düsseldorf
Nekada su MAGYARI Masovno emigrirali bilo je njih svugde u svetu i to izkl. zbog ekon. stanja u zemlji( sto je slucaj sa Srbijom) sto je sada u tim dimenzijama nije prezent! znam da nije pozeljno da govorimo o dan. gosp. situaciju u zemlji ali umesto tih silnih naoruzanja trebalo bi gospodarski pojacati privredu u svim real. mogucim segmentima,i time mogucnost dati nasim strucnjacima da sa svojim znanjem upravljaju gospodarstvom umesto tih polit. Kadrova cesto polupismenika! Nisam zloban slobodno objavite!
HUN APV
poznato je da Madjarska nema more samo Balatona( Bolje nego nista!)i isuseni Panonska jezera koja bazira po prirodi na "mocvare sa bogatim mineralnim sastojcima! Narodcito ljekovita blata dar Bozja onima koji ortopedski ugrozeni! Kaniza lezi na isti tlo kao one banje preko granice!Trebalo bi se pozabaviti i sa okruzenjem Kanize i stime prosirite mogucnost za tu formu turizam u suradnju sa Palickom i Ludaskom jezerima! Tu su ogr. mogucnosti za tur.delatnosti!
Miro Simic Koch
Nikako mi nije jasno skoluju se nasi ljudi medije pisu odlivaju se mozgovi,da sami vise nismo sposobni ama bas za nista.secamse Melinci sam bio privatan pacijent od jednoa doktora pre 45.g sve po naj standardu Institut mogao sam ih uporediti sa CH(hranicno oboljenje kicmenog stuba Behterew sindronmnoge banje i bolnice obisao)institut za reumatologijuUni Klinika Zürih reuma klinika Sicnat Zurcah fizioterapouti iz Melinaca doktori reumatolozi Yugoslavija!Jedan milion teskih ratnih i udarnickih invalida i milon tesko obolelih od raznih kostobolja se lecilo po YU standardu a ovi idu da vide sta magari rade svaka cast madari imaju discilinu a tehnike puno netreba dajte privatizujte za dinar i uzite srbskog madara za sefa pa eto prosperiteta
паметовање
За 50-так година испред је Сегедин (Аkваполис, Анна фурдо), Морохалом"(Ержебет), Алђо, Мако... Сви су на двадесетак киломатара од границе, те ниј тешко отићи, видети и прекопирати.
B.H.
Zato su neke druge banje po Srbiji koje nisu nadomak BG-a i NS-a po 150 godina iza. Lepo je videti da jedna državna struktura drži do svog nivoa.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља