понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Зашто су Костић и Матијевић одустали од ПКБ-а

Није било никаквих притисака, Костић не жели да учествује, а ја не могу сам против моћних компанија из Кине и Емирата, тврди Петар Матијевић за „Политику”
Аутор: Ивана Албуновићнедеља, 29.01.2017. у 08:30
ПКБ има једну од највећих фарми крава у Европи (Фото Ненад Неговановић)

Одустајањем Петра Матијевића и Миодрага Костића, двојице најјачих домаћих кандидата за куповину ПКБ-а, све је извесније да ће држава стратешког партнера морати да потражи међу страним компанијама. А да је реч о озбиљној намери показује и то што се и у меморандуму са ММФ-ом Србија обавезала да ће поново расписати тендер за приватизацију ПКБ-а.

За сада се као озбиљно заинтересована помиње само „Ал Дахра” из Уједињених Арапских Емирата док међу преосталим, највећим домаћим играчима из сектора аграра до сада нико није исказао такве намере.

Најаве да би странци могли да се домогну више од 17.000 хектара ораница надомак Београда и обрађују земљу која има потенцијал да храни половину Србије сигурно неће одушевити домаћу јавност. Али дају и довољно материјала опозицији да оптужи власт за недомаћинско понашање и распродају српске земље.

Необично јесте да је, пре само неколико дана, Матијевић без резерве изјавио за наш лист да није одустао од ПКБ-а, у коме види огроман потенцијал, и да ће са Костићем разговарати о заједничкој понуди. Шта се у међувремену догодило да промени план, без да је и ушао у трку и сачекао да министарство привреде званично објави тендер и почетну, минималну цену?

– Костић више није заинтересован, а ја не могу сам. Чак и у конзорцијуму нас двојица не бисмо могли да будемо конкуренти „Ал Дахри” и кинеским компанијама које су заинтересоване. Они имају много већи капитал за инвестирање. Новац је данас јефтин и њима доступнији него нама – рекао је јуче Матијевић за „Политику”.

На питање да ли је било притисака да откажу учешће како би се осигурала позиција другим кандидатима, он каже да „их нико није притискао” и да више није реч о цени која ће бити понуђена за ПКБ, већ о томе да би шансе домаћег конзорцијума биле минималне колико год да понуде. ПКБ је, према његовом мишљењу, једна од малобројних српских фирми која је преостала и која вреди.

– Није нама руковођење проблем. Обрађујем у Србији око 33.000 хектара земље, што је дупло више земље него што има ПКБ и постижемо максималне приносе. Ризик да се уђе у тако велику инвестицију је огроман, две године суше и пропали сте – каже Матијевић. Истиче да би мишљење могао да промени када би знао да су арапска или кинеска компанија одустале.

За државу су што се тиче ПКБ „све опције у игри”, али се према изјавама министра пољопривреде Бранислава Недимовића „неће журити са одлуком и продајом”. Како је рекао за РТС, инвеститори до 17. фебруара треба да доставе писмо о заинтересованости са предлогом модела приватизације и оквирним планом пословања.

– Настојаћемо да се очува сточарска производња и спречимо евентуалне покушаје куповине пољопривредног земљишта зарад претварања у грађевинско – рекао је Недимовић и додао да ће држава донети одлуку тек када буде сагледала све понуде.

ПКБ је прошле године пословао позитивно, али је дуг нарастао на око 60 милиона евра. Важи мишљење да би за Србију из стратешких разлога најбоља опција била да задржи власништво над корпорацијом, која осим плодних ораница има и највећу фарму у Европи – око 9.000 музних крава, што је половина од укупног броја грла у осталим пољопривредним комбинатима у Србији. У условима када највећи део домаће млечне индустрије држе странци, а ЕУ не зна шта ће са вишковима млека, очување сточног фонда ове пољопривредне корпорације је од пресудне важности за домаћу пољопривреду.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да је ПКБ осакаћен продајом својих прерађивачких фирми („Имес”, „Имлек”, „Фриком”…) и због таквог кратковидог посматрања од предузећа је остала само љуштура која се бави само примарном производњом.

Каже да такво предузеће, без прераде, нема апсолутно никакве шансе да буде профитабилно у тржишној привреди.

– А само ограда их дели од „Имлека”, који пак може да купује млеко од кога год жели у Србији или Европи. Чак је пропуштена прилика да се кроз стечај купи „Шабачка млекара” и обезбеди сигурна прерада млека за ПКБ – истиче Савић, додајући да за разлику од других државних фабрика које праве губитке ова фирма и даље има невероватан потенцијал. Тренутно су једини адути производња здраве хране и прехрамбена сигурност која се на тај начин обезбеђује.

– То Србија мора да има увиду, поготово када се јави купац као „Ал Дахра” која жели да инвестира овде управо због тога што немају обрадивих површина и што ће храна у 21. веку бити стратешка ствар – истиче наш саговорник. Држава, према његовом мишљењу, сада има неколико могућности. Једна је да прода корпорацију Кинезима или Арапима, своју будућност стави на коцку али се ослободи сталног помагања предузећу. Или, да се определи за једну од две опције, које су по Савићевом мишљењу једнако прихватљиве.

– Држава може да остане титулар својине, али изабере професионални менаџмент, постави јасне задатке и ту стави тачку што се тиче даљег мешања. Уз обезбеђење инвестиција за прераду меса и млека. Друга могућност је да се уђе у промену власничке структуре и кроз докапитализацију, јавно партнерство или продају мањинског пакета акција обезбеди свеж капитал од кога би ПКБ комплетирао своју производну структуру – истиче наш саговорник.

Држава је формално власник ПКБ-а од септембра прошле године када је Град Београд уступио 99 одсто акција. Корпорацијом, међутим, и даље управља менаџмент који је поставио град. Како сазнајемо први састанак са представницима државе организован је јуче и то на иницијативу запослених. Тема није била најављена приватизација већ разговор о повећању плата. Преговори су прошли неуспешно по око 1.700 запослених (око 70 одсто раде у сточарству) чије су просечне зараде 44.000 динара.

– Држава се не бави озбиљно ПКБ-ом, што се види и по томе што компанијом и даље управља старо руководство. После прошлог, пропалог тендера није урађена ни нова процена капитала. Ми ћемо инсистирати на мањинском стратешком партнерству и задржавању ратарско-сточарске делатности. То је једина прихватљива могућност – каже представник синдиката ПКБ-а Милисав Ђорђевић. Како каже, у последње три године ово предузеће било је ускраћено за око 1,2 милијарде динара (око 10 милиона евра) на основу укинутих премија за млеко и што их ставља у неравноправан положај у односу на друге произвођаче.

– Однос државе се није променио, па се отвара питање да ли треба да се обратимо Агенцији за борбу против корупције. Да ли неко намерно хоће да осиромаши фирму – пита Ђорђевић.


Коментари80
35dc6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

agrar
Kada pogledate ko nam vodi ministarstva, ko su ministri,drzavni sekretari, kojih su organizacija clanovi,ili postanu kad odu sa ovih pozicija, jasno je zasto smo u ovoj situaciji, zasto nam se vlade jos pre formiranja obavezuju da ce ispunjavati obaveze sa zadatog spiska. Problem naivnih glasaca je sto spisak obaveza vide tek kada se realizuje ( pa je tako na red dosao i PKB). Inace, samo poredjenja radi - kada je 2015. godine PKB obelezavao (nazalost samo na papiru) jubilej 70 godina postojanja, to nigde u medijima nije pomenuto, a iste godine je na velika zvona ( u Narodnom pozoristu, sa "uglednim" gostima) obelezena 70 -ta godisnjica Sportskog drustva Partizan (kojeg, kao i Zvezde, nema na listi MMF )! Jasno je sta su nam prioriteti!
Y
Странцима ова политика одговора и они је снажно подржавају. Угодно је куповати велике вредности у бесцење и заокруживати пословне империје. Не само да постајете власник вредних предузећа, већ се и новац који сте дали за та предузећа враћа вашим банкама које су помагале суноврат Србије. Наравно, ово није само локална српска прича, већ је реч о уиграној глобалној „комбинацији“.
Y
Уништавање великих система је одличан метод припреме за продају и не верујем да су ти процеси случајни или спонтани. „Маскировка“ је ту само да олакша процес. Нема сумње да ће велика распродаја бити приказана као тријумф памети, рационалисти и да је то коначан тријумф над ужасним социјалистичким, самоуправним осећањем живота. Верујем да ће и велики број грађана бити очаран, а да ће се пренути из очараности тек када им стигну не први, него други рачуни нових, приватизованих компанија. Наравно, плаћени домаћи лобисти и експерти ће помоћи да се све распрода.
Деда Звонце
Хоће ли ПКБ-ове краве почети да дају арапско или чије већ млеко, лижемо ли хрватски Фриком-ов сладолед, једемо ли хрватски смрзнути грашак који је никао на пољима и у пластеницима ПКБ? Пијемо ли српску или чију већ киселу воду ,,Књаз Милош"? Купујемо ли чешки или немачки ауто кад купујемо ,,Шкоду" или је ,,Крајслер" италијански а не амерички ауто? Пијемо ли америчку Кока-колу произведену у Србији? Једемо ли грчку или српску фету из Сомбора? Возимо ли шведски или кинески Волво који се прави у Шведској? Ко износи профит из Србије: Немац који зараду остварену у Србији потроши на Копаонику или наш политичар који троши на Малдивима? Пијемо ли српско или калифорнијско вино Србина који га тамо производи? Да ли Србин у Паризу има српски или париски ресторан, сервис, фабрику или шта већ? Имамо ли ми још увек самоуправну памет или је остала једна велика рупа у мозгу? Сумњам да је глупост доминантна карактеристика Срба, штавише, то је више карактеристика тзв. ,,интелектуалаца"!
Једноставно
Све је релативно само је профит апсолутан а он припада власнику а не најамнику.
Препоручујем 5
предраг
Па господо драга ,односно владо Србије и гдину. премијеру па јел могуће да смо у задњих 26 до 27 година толико "заглупили" да нико од нас није у стању да води нити једно предузеће било које врсте у сопственој земљи!!!! Па дали то значи да међу седам милиона становника нико ништа не зна о економији?Господо академици где ће вам душа пошто све ово само немо посматрате?Па има толико младих паметних људи пустите их више једном да раде у сопственој земљи уз помоћ старијих колега па да видимо где ћемо завршити.СИГУРНО НЕ НА СМЕТЛИШТУ ИСТОРИЈЕ ГДЕ ЋЕТЕ ВЕРОВАТНО СВИ ВИ КОЈИ СТЕ ПЉАЧКАЛИ ОВУ ЗЕМЉУ ЗАДЊИХ 26-27 ГОДИНА ЗАВРШИТИ (ЧАСТ ИЗУЗЕЦИМА КОЈИХ ИПАК ИМА И ЗБОГ КОЈИХ ЈОШ УВЕК ПОСТОЈИМО) Да и поред свега ја и даље волим своју земљу Србију и свој народ какав год да је!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља