понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 28.01.2017. у 22:00 Јелена Каваја
НОВИ МОБИЛНИ СВЕТ

Смартфон наш насушни

У чему је толика магија те справице да су призори из породичног дома, кафића, школског дворишта или с аутобуског стајалишта готово истоветни: у групи људи свако је загледан у свој екран
(Фото Пиксабеј)

Средином јануара једна скупа британска приватна школа увела је строгу забрану за мобилне телефоне, да „ослободи младе стреса друштвених медија”. И наставници се солидаришу па не улазе у учионицу с телефоном. Судећи по резултатима новијег истраживања Лондонске школе економије, ова мера требало би да се позитивно одрази на успех.

Министар просвете Младен Шарчевић сматра да ученицима не треба забрањивати телефоне, али да мора да се уреди њихова употреба. Да се не користе на часу, да деца не шаљу слику контролног и чекају решења, да не снимају наставнике ни једни друге… Све то је већ забрањено постојећим законима и правилницима, само што се не поштује.

Од цигле до црепа
У почетку су били незграпни и тешки, са штрчећим антенама, налик на бежичне фиксне, праве „цигле”. Први модел појавио се у редовној продаји 1983. у САД по цени од 4.000 долара, десет година након што је обављен први разговор мобилним телефоном. Била је то „моторола” тешка три и по килограма.
„Нокија” је 2000. потукла конкуренцију избацивши први телефон без антене. Тежио је око 130 грама, колико данашњи смартфони у просеку. Јапански „Шарп” је исте године избацио први телефон с камером.
Тренд све мањих уређаја преокренуо се када су се појавили екрани осетљиви на додир (први на „ајфону” 2007). На већем екрану свакако је лакше гледати фотографије, читати вести или пратити неки догађај у преносу уживо, па смо тако уместо „цигли” добили „црепове”.
Први мобилни телефон зазвонио је у Србији на самом крају 1995. с позивним бројем „Мобтел” мреже. Цена апарата је била више од 10.000 немачких марака. Две године касније мобилни је имало 60.000 корисника, а 1998. у игру улази „Телеком”.
Вероватно ниједна промена у начину на који људи троше своје слободно време није била тако драстична. Дугогодишње истраживање, додуше само за Америку, показује да је од 2011. до 2016. расло време које корисници проводе на мобилном телефону, док је истовремено опадала посвећеност штампи, радију и телевизији. Како се рачунар преселио у џеп, опадало је и време проведено уз класични компјутер. Али док се, на пример, гледање телевизије смањило за пола сата, а читање новина и магазина за двадесетак минута, колико и рад на рачунару, коришћење мобилног телефона порасло је за два и по сата – са 46 минута 2011. на три сата и 18 минута 2016.
Слично је и у остатку света. Индијци у просеку проводе на смартфонима три сата, а четвртина корисника погледа у уређај више од сто пута на дан. 

Једној београдској гимназијалки која због грипа није била у школи другарице су ових дана преко „Вајбера” уживо преносиле шта наставница говори о њеном писменом задатку. И ником ништа. Ђаци очигледно сматрају да су правила ту да би се кршила.

„Погледом сам пре неки дан опоменула девојчицу која се на часу јавила на телефон, а она се само сакрила иза ранца и наставила да прича. Раније сам одузимала телефоне и носила их у секретаријат, али сам дигла руке кад сам схватила да изгледа једина то радим”, прича једна наставница земунске медицинске школе.

Нису само наставници огорчени. Свепристуне справице нервирају певаче на концертима и професоре на испитима, прекидају опела и представе, у ординацијама звоне и лекарима и пацијентима. Али нико их се одриче, заправо све их је више. У Србији је више телефона него становника од 2007. (у свету је тај праг пређен 2014). По последњем извештају Републичке агенције за телекомуникације број претплатника је 2015. био 9,16 милиона или 1,29 претплата по становнику. То не значи да свако има мобилни, већ да појединци имају више картица.

Први телефон тек с десет година
Све је више дискфункционалних породица, а више се разговара о егзистенцијалним него о психолошким проблемима. Дешава се да деца потраже уточиште у виртуелном свету, који им близак од најмањег узраста. И сами родитељи се диче да им дете већ с три године одлично барата таблетом и телефоном, каже психолог Николина Милосављевић.
Она не саветује да се први мобилни купује деци пре десете године, иако се то обично дешава приликом поласкa у школу.
– Овако како се данас користи мобилни телефон много омета образовање. Деца су навикнута на аудио-визуелне стимулације и треба да се користе нове технологије у настави, али то морају да буду уређаји с прилагођеним апликацијама, уз забрану коришћења других функција и друштвених мрежа – изричита је Николина Милосављевић.
 
 

Број претплатника заправо је на нивоу од 2012, а мањи него 2014. када је износио 9,34 милијарде. Расте, међутим, број одлазних минута – са 10,15 милијарди 2011. на 15,11 милијарди 2015. Број послатих порука благо опада, али оно што драматично расте, по стопи од 45 одсто годишње, јесте пренос података – утростручио се за три године на 30,87 милијарди гигабајта. То говори о све већој употреби смартфона, телефона који су заправо моћни џепни рачунари, иако нема званичних података колики је удео ових уређаја у односу на класичне. Прикључака фиксне телефоније из године у годину је све мање, а они који га имају шале се да је то само да лакше пронађу мобилни.

Бројна истраживања сведоче о глобалној епидемији зависности. Већини је телефон прва ствар коју ујутру узму у руке и последња коју оставе пред починак. Погледају у екран сваких шест минута, а млади пошаљу у просеку 110 порука дневно. Чак 46 одсто корисника смартфона кажу да је телефон нешто без чега не могу да живе. Један од 10 провери га и за време секса. Истраживачи Универзитета у Мериленду установили су да велика већина студената у 10 земаља видно пати кад морају да проведу 24 сата без телефона.

„Изгледа да новим генерацијама најтеже пада да им буде досадно, али ту губе јер досада је корисна за развој,” каже психолог Николина Милосављевић.

Зависност није својствена само младима.

„Вероватно посвећујем више пажње телефону него супругу, али није ми га жао. И он је посвећенији телефону него мени. Таква вам је љубав  2017. године”, искрена је једна аустралијска новинарка.

И писцу ових редова недавно је мајка помоћу телефона поставила дијагнозу, али не тако што је питала „доктора Гугла”.

Одлазак раније него обично у кревет, изморена стомачним грипом, она је провиривши у собу забринуто упитала за здравље, али је с резервом примила одговор. „Ниси ти добро чим ти у мраку не светли телефон”, пресекла је у трену суровом истином да се њена ћерка редовно успављује уз плавичасти екран који по свим досадашњим истраживањима ремети сан.

У чему је толика привлачност телефона да су призори из породичног дома, кафића, школског дворишта или с аутобуског стајалишта готово истоветни: у групи људи свако је загледан у свој екран, а ако се познају разговор се углавном врти око онога што виде на њему. Одатле и симпатична порука у једном кафићу: „Немамо вај-фај, причајте с друштвом, а ако сте сами поразговарајте с особљем”.

Стручњаци кажу да је један од разлога то што сматрфони подстичу лучење допамина, који је између осталог део система у мозгу за награђивање и осећај задовољства. Лучи се када добијемо пријатан ес-ем-ес, решимо нови ниво у игри или зарадимо још једно „срце” на Инстаграму. Поносни смо што нас неко воли, осећамо се испуњено и желимо још таквих признања да смо потребни и вредни. У овом уређају је практично неограничен потенцијал активности које ће довести до лучења овог хормона среће. Довољан је, кажу, само звук поруке да мозак добије дозу.

Друге ствари су практичне природе. Модерни телефони замењују ручни сат, будилник и телефонски именик (углавном не знамо ни бројеве блиских особа). Неки ће признати да би без калкулатора тешко сабрали два већа броја, а популарна је и батеријска лампа, иако је било упозорења да баш ова апликација представља популарни метод за шпијунажу. Ако томе додамо да на њему слушамо музику, читамо вести, тражимо мапе, чувамо слике и снимке и још много тога јасно је зашто је живот постао незамислив без ове справе.

Такође је извесно да повратка уназад нема и да ће се све већи део свакодневице селити на покретне уређаје. Као што сада на станици проверавамо када стиже аутобус, у будућности ћемо преко апликација палити грејање у стану, укључивати рерну да нас сачека топао ручак и мерити срчани ритам па резултате одмах слати доктору. 

Коментари16
39194
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Djordjevic
Ljudi nikad nisu bili previse bistri, ali izgleda da nam je tehnoloska revolucija isterala iz mozga i ono malo pameti sto smo do sada imali... Posledice ELEKTROZAGADJENJA ce u narednim decenijama biti KATASTROFALNE.
Milan
Zbog čega stavljate zvanje ispred imena ako niste na poslu? Ovde nikoga ne zamimaju zbanja i titule
Nikola
Ne može kod nas ništa da se uradi ...ili gotovo ništa. Za školske uniforme se njakaju već par godina i ne znaju da donesu odluku. Mobilni je postao najbolji čovekov prijatelj i svi bulje u njega po ceo dan. Izbacite ih iz srednjih škola da bi nam deca bila što zrdavija i spremnija za odlazak u inostranstvo.
Зоран Маторац
Купио Пироћанац најновији ајфон, ставио га у задњи џеп од фармерки и кренуо кући. Успут га сврате другари у кафић на кафу. Он седне и зачује неко крцкање и ломљење. Сав претрне и помисли: "Дај боже само са је кичма".
dr Slobodan Devic
Ha, ha, ha - zivece ovaj narod, dok mu proja ne probije stomak ...
dr Slobodan Devic
1984 ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља