четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:26

Српско здравство на европској лествици направило највећи скок

Међу 35 земаља рангираних на Европском здравственом потрошачком индексу, Србија се за годину дана са 30. пробила на 24. место. – Иза нас је остало седам држава чланица ЕУ: Румунија, Бугарска Пољска, Мађарска, Летонија, Литванија и Грчка
Аутор: Оливера Поповићпонедељак, 30.01.2017. у 12:04
Фото Анђелко Васиљевић

Здравство Србије заузело је 24. место међу 35 рангираних држава у последњем Европском здравственом потрошачком индексу, „Euro Health Consumer Index” (ЕХЦИ) за 2016. годину.

Србија је сакупила 670 од 1.000 максималних бодова (прошле године смо са 554 бода завршили на 30. позицији). Иза нас су остали здравствени системи неколико чланица Европске уније: Румунија, Бугарска, Пољска, Мађарска, Летонија, Литванија и Грчка, као и здравство Црне Горе, Малте и Кипра.

Похвале здравственом систему Србије стигле су и од др Арнеа Бјорнберга, председавајућег ЕХЦИ и вође истраживања, који је у извештају истакао да је са „прикупљених 116 бодова више него прошле године наша држава направила највећи помак у односу на све земље обухваћене испитивањем”.

Подсећамо, Србија је 2012, први пут укључена у ово истраживање. Те и наредне године здравство Србије заузело је последње место на овој листи, што је у нашој јавности изазивало опречна мишљења: од тога да смо неправедно оцењивани, али и да смо „горе заслужили”. Прошле године успели смо да се одлепимо од дна, тако да је садашња позиција ближе златној средини, несумњиво значајан помак.

Аутори истраживања такође нису заборавили наш двогодишњи боравак на зачељу листе: подсетили су да су после првог укључивања Србије добили снажне реакције из нашег Министарства здравља да оцењивање није било фер и да Србија заслужује бољу позицију. То се за четири године и обистинило. Они наводе да је на бољи резултат Србије, пре свега, утицало скраћивање листи чекања, пошто је, како су објаснили, у Србији започела примена интегрисаног система заказивања и издавање електронских рецепата. Ипак, стављају примедбу да овај систем заказивања прегледа, који уводимо уз помоћ Македоније, још није заживео у целини до тренутка објављивања овог индекса. Такође, главна примедба истраживача и даље остаје неформално плаћање из џепа лекару, односно корупција за коју смо и ове године добили црвени бод.

И ове године испред Србије су здравства бивших југословенских република Словеније, Хрватске и Македоније, док БиХ није рангирана.

И ове године поредак најбољих здравствених система у Европи је исти: холандски држи прво место са 927 бодова, док су на другом и трећем месту здравства Швајцарске са 904 и Норвешке са 865 бодова.

Здравствени системи 28 чланица ЕУ и седам држава ван уније у овом истраживању се рангирају у шест области: поштовање права пацијената и информисаност, време чекања на поједине операције и прегледе, исходи по здравље, доступност услуга које се пружају, фармацеутска средства која добијају болесници и област превенције. Укупно се бодује 48 показатеља.

Ово истраживање од 2005. године спроводи приватна експертска организација са седиштем у Шведској. Резултати ЕХЦИ-ја се сваке године представљају у Бриселу и веома се уважавају, али се ово истраживање не ради за потребе Европског парламента, како се често погрешно истиче.

Овај „скок” Србије на листи рангираних здравствених система доказ је да смо се у неким сегментима оцењивања поправили. Првих година када смо се укључили у ово истраживање имали смо 451 бод од 1.000 могућих и били смо убедљиво најгори. Разлог је делимично био и то што за многе области наши подаци нису били доступни истраживачима ЕХЦИ-ја, па смо по аутоматизму добијали по три негативна бода.

 

Бољи за четири „зелена палца”

Палац нагоре, зелене боје, који у табеларном приказу oзначава максимална три бода у оцењивању Србије по 48 показатеља подигнут је 15 пута (прошле године 11).

Закон о правима пацијената

Право да се потражи друго мишљење лекара

Право увида у свој здравствени картон

Постојање лекара који здравствену помоћ пружају без надокнаде

Хитна помоћ доступна на телефон 24 часа, седам дана у недељи

Могућност електронског заказивања прегледа код специјалисте

Постојање електронског рецепта

Пружање неодложне лекарске помоћи и хитног лечења без чекања

Боље лечење крвног притиска

Доступност на интернету списка свих лекова које се користе у Србији

Преглед на скенеру у року од седам дана

Приступ изабраном лекару истог дана

Превенција у виду физичке активности

Превенција рака грлића материце вакцином против хуманих папилома вируса

Превенција смртних исхода у саобраћајним несрећама

 

Где се више не црвенимо

У неколико показатеља где смо се ранијих година црвенели односно где смо обележени симболом палца надоле, јаркоцрвене боје, што носи само један поен, сада имамо макар жути симбол (два бода), па чак и зелени палац. Ти индикатори су:

Могућност електронског заказивања прегледа код специјалисте

Постојање електронског рецепта

Рангирање здравствених установа по квалитету

Проценат лекара опште праксе који користе електронски здравствени картон

Нехитне операције које се ураде за мање од 90 дана

Терапија лечења рака започета у року од 21 дана

Снимање скенером унутар седам дана

Мањи збир изгубљених година живота услед болести

Вакцинација против рака грлића материце

Нови лекови за лечење артритиса


Коментари21
eb0d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sl
budalastine,srpsko zdravstvo ne postoji
Branko Milovukovic
AuuuuuuH sto smo dobri u iznosenje neistine da zavaravamo i sebe i svet.Kazu skracene liste cekanja,a koje,nijedne.Elektron-sko zakazivanje kod lekara specijaliste je usporio pristup bolesnika kod lekara specijaliste.Vreme cekanja na slobodan termin se ne vidi vec samo se vidi cekanje od zakazivanja do datuma pregleda.Sramota i stidite se sami sebe.
M.pov.citalac
Ako u sred Beograda, mlad pacijent izgubi zivot, jer citav niz doktora nije bio u stanju da dijagnostikuje da se radi o upali slepog creva, onda se tu nemoze govoriti o zadovoljavajucem zdravstvu.
Nikola Nesic
Fantasticno je u Srbiji sto se uvek merimo sa svetom ili Evropom, a retko sa okruzenjem. Za vecinu parametara kvaliteta zivota, moze i standarda. da uzmemo za primer Hrvatsku ili Sloveniju. Kada se budemo poravnali sa ovim drugima, verovatno da niko nece ni kometarisati takve vesti.
Божидар Продановић
Где код нас постоје "разлози да не црвенимо" . Можда је то тако ако лекари одговарају на то питање, али питајте и пацијенте. Волео бих да знам где се поштује заказано време? Сами себе мажемо ружичастом бојом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља