среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:31

Царине ЕУ за кинески челик не важе за Србију

Мере које је изрекла ЕК немају никакве везе са Србијом, тврде у Министарству привреде. – „Хестил” у Смедереву прошле године произвео 1,1 милион тона челика
Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 30.01.2017. у 22:00
„Хе­стил” у Сме­де­ре­ву про­шле го­ди­не про­из­вео 1,1 ми­ли­он то­на че­ли­ка (Фо­то Танјуг/Сава Радовановић)

Кинески челик у Европу ће сада моћи да стигне само уз драконске царине које се крећу од 30,7 до 64,9 одсто. То је најновија мера коју је Европска комисија (ЕК) у петак – 27. јануара изрекла произвођачима челика из Кине. Поступак је покренут још 2015., а казнене одредбе односе се и на Тајван, с тим што ће челичанама из ове земље бити разрезане знатно ниже царине (од 5,1 до 12,1 одсто).

Иако се у петак пронела вест да ће се ове царинске стопе односити и на смедеревску железару, реч је о поступку који са Србијом нема никакве везе. То нам је јуче потврђено у Делегацији Европске комисије у Београду. Како наводе у одговору за „Политику” одлука ЕК нема никаквог утицај на увоз челика из Србије у ЕУ.

Мере ни на који начин нису повезане са антидампинг истрагом коју ЕК тренутно води против увозника челика из Русије, Украјине, Србије и Ирана, објашњавају. То исто тврде и у нашем Министарству привреде.  

„Мере које су изречене Тајвану и Кини су за поступак који је покренут 2015. године и нема никакве везе са нашим поступком, који је започет прошле године”, кажу надлежни.

Истрага коју је ЕК покренула против Кине и Тајвана потврдила је да се цеви од нерђајућег челика из ове две земље у Европи продају испод цене. Из Брисела објашњавају да су одбрамбене трговинске мере уведене због нефер увоза челичних производа.

Према последњим подацима, европски челик је 23. јануара коштао 608 долара по тони, док је са друге стране цена кинеског челика била 463 долара по тони. То практично значи да ће, кад се на кинески челик обрачуна максимална царина од 64,9 одсто, он бити скупљи од европског. Са максималном антидампинг царином тона кинеског челика коштала би 763,48 долара по тони.

Како ће Кина одговорити на ову казнену меру Брисела још није познато. Али, када је Америка у мају прошле године на сличан начин покушала да се обрачуна са јефтином понудом кинеског челика и запретила им увођењем драконских царина, Кинези су одмах оборили цене. Па је тако крајем маја метричка тона америчког челика коштала 684 долара по тони, док је кинески челик био упола јефтинији.

У то време тона челика из Кине коштала је свега 333 долара. У кратком временском року од само месец дана (од априла до маја 2016. године) Кинези су цену челика оборили за скоро 80 одсто. У последње две године најнижи ценовни ниво, кинески челик забележио је у децембру 2015. године (231 долар по тони).

Међутим, то што се одлука ЕК о антидампинг мерама против Кине не односи на Србију, не значи да имамо разлога за славље. Сличан процес који је Брисел против наше земље покренуо почетком јула још није завршен. Истрага је отворена када се Еурофер, европско удружење произвођача челика, крајем маја 2016. године пожалио комисији да је челик из Смедерева у Европу стизао испод цене. Иначе, удео смедеревске железаре на Европском тржишту челика мањи је од један одсто.

Како је „Политика” већ писала, „Железара” у Смедереву била је тема тајних преговора у Бриселу, одржаних почетком децембра, на којима су учествовали представници Владе Републике Србије и Европске комисије. Оно што је највише интересовало представнике техничке мисије у Бриселу је да ли ће смедеревска челичана бити продавница јефтиног кинеског челика за Европу.

Наша делегација уверавала је представнике ЕК да кинески „Хестил” нема намеру да реекспортује челик из Кине у Европу. Њихова намера је, да пре свега челик производе у Смедереву и да га извозе, између осталог и на европско тржиште. Увоз челика из Кине у Смедерево „Хестилу” се не исплати, тврдили су представници Владе Србије. 

Чињеница је, ипак, да европски произвођачи челика, нису имали никакав проблем са смедеревском челичаном док је била државна, али им је и те како засметао долазак „Хестила” у Србију. Случајно или не, само неколико дана након што је кинески „Хестил” и званично преузео„ Железару Смедерево” на сајту ЕК је објављено да је антидампинг процедура покренута за челик који је у ЕУ стизао из Бразила, Ирана, Русије, Србије и Украјине.

Предмет истраге односи се на временски период од 1. јула 2015. до 30. јуна 2016. године. У то време „Железаром Смедерево” управљао је ХПК инжењеринг на челу са Петером Камарашем. Према подацима Светске асоцијације за челик, Кина је апсолутно најјачи играч глобалне челичне индустрије. Цео свет за годину дана произведе 1,6 милијарди тона челика. Половину глобалне понуде чини челик из Кине (822 милиона тона).

Америка годишње произведе десетоструко мање. Европска унија је, закључно за 31. децембром прошле године произвела 162 милиона тона. Упркос свим антидампинг мерама и покушајима да се чак и ограничи производња, подаци Светске асоцијације за челик показују да производња челика у Азији расте.

И на крају – оно што је за Србију добра вест, јесте да је према подацима ове светске асоцијације, производња челика у смедеревској железари износила 1,1 милион тона. То је значајно више у односу на претходну годину када је производња била око 900.000 тона. Подаци показују да су Кинези у Смедереву на месечном нивоу од јуна 2016. године производили више од 100.000 тона. 


Коментари26
db56e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sava
EU birokratija izjavljuje da je jedna od trajnih vrednosti trzisna ekononija! Pisanje ovoga clanka dokazuje da je to laz, znaci EU birokratija za debelu platu zaglupljuje ljude.
Mil
Nije Kina Srbija, Rumunija ili Bugarska da EU mrdanjem malog prsta dovodi u red politicare i ekonomiju. Kina je zemlja sa mudroscu. znanjem , strpljenjem, ali i planovima 50 god unapred. Ne brinem ja za Kinu jer, ona je toliko jaka mudra i mocna, da ce odgovoriti kolonistima tako sto ce ono sto uzmu na mostu platiti duplo na kineskoj cupriji.
Миле сликар
Држимо се Кине и Русије, нећемо погрешити.
Препоручујем 3
stevan
EU Štiti svoje proizvođače čelika od Srbije.Pitanje : Zašto naša vlada ne štiti domaće proizvođače mleka,šećera,blokova,konditorske i prehrambene industrije nego je carina za proizvode iz EU 0%. Znači oni svoje štite a i naši političari štite njih.Pa šta narod ima od toga.Odgovor je ništa.A šta političari imaju od toga?Odgovor je poznat.Pun računa na Kajmakčalanskim ostrvima.
Nenad Jevtovic
Neverovatno je koliko EU štiti svoje interese čim se malo nađu ugroženi, a pri tome zagovaraju ideju slobodne trgovine na slabo razvijenim tržištima poput našeg. Da li ćemo se ikada osvestiti i na prvo mesto staviti sopstvene ekonomske i političke interese?
Милица Гужвић
То пролази јер је највећи проблем у несхватању суштине: разлика између европских вредности и европских интереса, тј управо ЕУ не делује на основу европских вредности него интереса, а то се може видети у свим претприступним споразумима земаља чланица а нарочито у посебно коригованим споразумима земаља кандидата, који се као мантра образлаже - "европским вредностима"! Уостало, идеја ЕЗ, потом ЕУ, није промоција европских вредности него заједнички интерес најјачих.
Препоручујем 8
Vlado
Srbija je sa druge planete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља