понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:18

Сузе и беле птице поред камена Јасеновца у Њујорку

Помен жртвама холокауста и јасеновачког логора одржан у Парку холокауста у Бруклину, у присуству преживелих логораша
Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 31.01.2017. у 09:15
Потпис Полагање венаца на камен Јасеновца у Парку холокауста (Фото: Н. Т.)

Од нашег специјалног извештача
Њујорк – У Парку холокауста у Бруклину српска делегација поставила је венац на камену Јасеновца и Аушвица, у знак сећања на жртве страдале у логорима током Другог светског рата. На чистом простору, само у присуству птица које су се оглашавале изнад нас, дирљив и емотиван тренутак за све присутне: Берија Литучија, оснивача њујоршког Института за изучавање Јасеновца, Гидеона Грајфа, стручњака за Аушвиц, Ину Ставицки, председницу меморијалног Парка холокауста, Милана Милановића, амбасадора при УН, српске научнике, и посебно за преживеле логораше Јелену Радојичић и Гојка Рончевића који су целу породицу изгубили у логорима у НДХ. Они су поменули своје најближе и захвалили нашој држави што им је омогућила да у својој деветој деценији дођу да се поклоне на овом месту, као и Јеврејима који су поставили камен за све који су настрадали.

Опело је одржао свештеник Владислав Радујковић. Глумица Вјера Мујовић прочитала је поему „Јама” Ивана Горана Ковачића, а Ана Софреновић песму „Отвори ми, брате” Стивена Хантингтона, борца против расизма из Кеније, оснивача Јединственог светског форума за мир (Куцао сам на твоја врата/куцао на твоје срце/ да бих имао огњиште, да бих имао лежај. /Зашто ме одбијаш?/Отвори ми брате/Зашто ме питаш да ли сам из Африке, да ли сам из Азије, да ли сам из Америке, да ли сам из Европе?/Отвори ми брате./Зашто ме питаш за дужину мог носа, дебљину усана, боју коже и за име мојих богова./Отвори ми брате./Нисам црн, нисам црвен, нисам жут, нисам бео./ Само сам човек./Човек свих времена, човек свих поднебља, човек који ти наликује./

Шеф српске делегације Владимир Божовић у свом говору одао је пошту јасеновачким и свим жртвама холокауста.

– Налазимо се поред камена на којем пише Јасеновац. Та једна реч у себи садржи стотине милиона суза, јецаја, јаука и свега страшног што су наша браћа, наша крв, наша кост, наш ген преживели. И овај камен, и ове беле птице које лете изнад нас, које нам гласове неке можда од њих доносе, сведоче и памте као што ми морамо да памтимо за њихову неизговорену реч, неизговорену мисао, и патњу, и сузу, и сваки дечји јецај, да се сећамо ако јесмо људи и ако јесмо народ. И зато се придружујем захвалности светом јеврејском народу који зна и поштује своје жртве, од којег морамо учити и с тим народом заједно се сабирати и заједно сведочити злу које је и почело само речју и само речима, а онда је постало страшније од ичега што се на кугли земаљској десило након Христовога распећа. Само је оно страшније, јер смо сина Божијега којег нам је Господ послао, не препознавши га, распели. У име страдалих, у име нас, у име наше деце, стојимо овде и памтимо да се то више никада нигде не понови – рекао је Божовић.

Сведоци смо, додао је, да нисмо као народ учинили све, да смо каснили, да морамо да стојимо и да се стидимо пред жртвама, али ово је почетак и све што се последњих година ради у нашој историографији охрабрује да наставимо даље.

Драгана Радојичић, директорка Етнографског института САНУ, рекла је за наш лист да су сви присутни после много година имали велику част да учествују у једном великом националном задатку, у оквиру пројекта који је осмишљен у Министарству спољних послова РС, захваљујући амбасадору др Љиљани Никшић, који је посвећен успомени на настрадале у Јасеновцу.

– Посебно бих истакла децу логораше. Њихово страдање је толико страшно да човек изгуби сваку реч, дах, мисао, све застане оног тренутка када помислимо да су деца били заточеници, да су била мучена и убијана. Речи деце логораша су толико потресне да сваком човеку треба да се урежу дубоко у сећање. Наш програм у САД био је посвећен незабораву на жртве – од посете УН, уручивања плакета преживелима у логорима, фасцинантне изложбе, научног скупа, па до тренутка када смо се поклонили сенима страдалих, на једином месту у свету где се налази камен сећања на Јасеновац, а то је у Њујорку, на простору САД, где смо доживели један осећај који се не може описати. Осетили смо потребу и узбуђење да то пренесемо, да ли оним птицама које су се налазиле поред реке, онако белим и чистим, као што је чиста невиност дечје душе која је страдала у стратиштима; да пренесемо читавом свету. Јер онда је наша мисија велика и огромна када свет сазна за бол и патњу коју је преживео наш народ. Када то чују сви. Ово је почетак учења о култури сећања која код нас није толико развијена. Можда су управо Јевреји они који нам могу показати и помоћи који је то прави пут и начин на који бисмо могли да развијемо, од деце до одраслих, саосећање за бол и патњу коју су наши људи преживели у најстрашнијим тренуцима за време Другог светског рата – рекла је Драгана Радојичић.

Едукација којом се осигурава сећање на прошлост, развија одговорност и спречава покушај ревизије, кључна је реч више пута поновљена и у седишту УН када је реч о одговорности да се у свету шири прича о холокаусту. Наша држава ће, како је рекао Владимир Божовић, настојати да се један дан у свим српским школама посвети одласку у Јасеновац и едукацији о овом масовном губилишту. Да садашња деца знају, а будућа памте.


Коментари23
f2e38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pritoka Plitvickih jezera
@Srbinu Lao rpđenikarlovčaninin-u --- Fulao si u procjeni, Srbi iz Srbije nemaju pojma o tebi. A mi? ne brini, mi smo otisli, ti si ostao, necemo se ni vracati te si slobodan od nas. Niti se mijesamo u vase poslove, niti zivote, niti vas i(t)ko od nas spominje. Ostavili smo vam nasu (i vasu) povijest, nase seljacko gospodstvo, nase obrazovanje, nase strucnosti, nas (i vas) jezik, pa, ako hocete ili necete, nasu materijalnu imovinu. Ponijeli nismo nista osim uspomena. E, to ako i cak i kad pokusate brljati i zabrljavati necemo dozvoliti. Sjecanja i uspomene vam ne damo. Mi o vama pojma nemamo. Cak i kad uzivate nije nas briga. Bok(g).
Relax
Vladimir Božović sluša pesmu Ivana Gorana Kovačića koga su zajedno sa dr Simom Miloševićem mučili pa zaklali četnici Draže Mihailovića u okolini Foče, a jevrejski aktivisti, iako je dobro poznato da su četnici podjednako ubijali i Jevreje i komuniste, ni reč. Ćutanjem amnestiraju i vojvodu Božovića i sve one koji su Jevreje nazivali Mošinovci, jevrejština, judeo-komunistička pošast.
Тања
ЋУТАЊЕ ТРАЈЕ!!Ћутали да би живели у тадашњој земљи са истим злочинцима према нашем народу(који су добили и тада место да живе са нама)...Ћутали јел је тишина велика и болна...Ћутимо и самим тим негирамо и да је злочина било..Ћутимо јел када поменемо распирујемо мржњу..Тако су нас убедили..Ћутимо а они мењају историју ГЛАСНО-кажу није било злочина,жртава,ничега..него радни логог за кожу..И то ћутање траје...А шта Смо научили...Ћутање води ка ЗАБОРАВУ! Ако будемо ћутали...
Jovanka
Ovo je za javno procitati. Impresivno.
Препоручујем 3
саВа
дајте мало више вести о изложби о Јасеновцу кја је одржана у Њујорку
Staro sajmište
Ovaj muzej ima i svoju sramotu, jer prilikom njegovog otvaranja nije bilo zvanica iz Srbije. Ko je tada prodavao Srbiju neka mu je oprošteno, ali ne i zaboravljeno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља