четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.02.2017. у 09:12 Милица Димитријевић

Мртва стража Великог рата

Више од 100 фотографија и 130 уметничких слика, изложене од данас у галерији САНУ на поставци „Сликари, ратници, сведоци”, потресно су подсећање на једно од највећих крвопролића у историји
Драгиша Стојадиновић, „Какви смо стигли на Крф”, 1916 (Војни музеј, Београд)

„Срби имају једну фотографију која је готово филм. Постоји из Првог светског рата ратна фотографија старог краља Петра како се на воловским колима 1915. повлачи преко Косова. И када би се тај кадар одмрзнуо и покренуо, пред нама би био прави правцати филм о великој драми српског народа и његовог краља”, рекао је прослављени амерички стваралац Џон Форд једном приликом Питеру Богдановичу, тада младом новинару и будућем колеги, говорећи о чувеном делу Владимира Бецића, које је 1916. објављено на насловној страни листа „Илиустрасион”. Управо се ово фото-сведочанство, поред још 106 фотографија и око 130 уметничких слика, налази у галерији САНУ на поставци „Сликари, ратници, сведоци” која се свечано отвара вечерас у 19 сати.

Сама галерија, домаћин поставке, реализоване у сарадњи са Музејом савремене уметности Београд, потпуно је трансформисана и од посматрача лако прави саучесника у патњи, болу, херојству и борби који су на радовима представљени (дизајн изложбе – Ненад Марковић). У полутами привремено саграђених ходника, којима доминирају црна и загасито црвена боја, у којима се готово осећа ратна тескоба, пред публиком се налази стваралаштво људи који су били непосредни учесници и сведоци Великог рата, с тим да је реч о онима који су га доживели и са једне и са друге стране платна и објектива, онима чији је дух био довољно снажан да обједини ратно страдање и уметничку потребу за изражавањем. Наравно, уз циљану одлуку наше ратне комаде да то тако буде, да се на тај начин свету прикаже сва голгота једног од највећих крвопролића у историји. Ту су Надежда Петровић, Коста Миличевић, Малиша Глишић, Васа Ешкићевић, Васа Поморишац, Вељко Станојевић... Изабрана су дела из више уметничких збирки: МСУБ, Војног музеја у Београду. Народног музеја у Смедеревској Паланци, Галерије Матице српске, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Народне библиотеке Србије, Библиотеке САНУ, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Народног музеја Шабац и Народног музеја Ваљево. Фотографије Ристе Марјановића, Ђорђа Станојевића, Милоја Игрутиновића али и Катарине Штурценегер, Арчибалда Рајса, Андре Тапонијеа и других добијене су из бројних архива и институција и у земљи и у иностранству.

Жана Гвозденовић, ауторка пројекта, подсећа на податак да је сликарима било званично одобрено кретање на бојишту, као што је то био случај и са бројним фотографима и дописницима из иностранства.

– Одлука да постоје службени ратни сликари и фотографи била је плод жеље да се тиме супротставимо развијеној машинерији ратне пропаганде разрађене у Аустроугарској, атеље је био смештен у Солуну. Део изложбе који се бави сликарством подељен је у седам целина које нас постепено уводе у тему. Уметничка сцена из тог периода била је велика, нису ту само били припадници једног стила, све их везује то што су у тренуцима када су били боси, голи, гладни, рањени, сачували човечност и стварали врхунску уметност. Мени омиљена слика је она најмања коју смо изложили „Мртва стража” Малише Глишића, реч је о једном монументалном делу у једном минијатурном формату, чији се сваки потез види тек после добре конзервације, на чему захваљујем нашим стручњацима који су радили на делима – закључује наша саговорница.

Милена Марјановић, задужена за сегмент посвећен фотографији, открила је оно што је посластица изложбе – снимке које до сада нисмо видели а које су направили управо страни фотографи.

– Прву целину овог дела поставке чине 12 најрепрезентативнијих фотографија које су свима мање-више познате. Другу целину чини 95 дела, која су ретко или никад виђена, а на којима су представљени бомбардовање, злочини, евакуација, повлачење, војнички живот, војска, пробоји, смрт, ослобођење и портрети. Посебан утисак на мене оставила је фотографија Аријела Варџиса на којој се налази мајка у чијим је рукама лобања сина на којој је венац од невена. Распитала сам се и сазнала да је реч о цвећу које је било намењено младожењама, што ће рећи да је младића смрт спречила да крене у нови живот – прича Милена Марјановић.

Изложбу, која траје до 2. априла, помогли су Министарство за културу и информисање и Секретаријат за културу града Београда.

Коментари1
25886
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan Novković
Konačno da se krenulo sa mrtve tačke.Našoj deci i unucima kao da je zabranjeno da saznavaju našu pravu istoriju.Učimo lažnu.Mondijalisti u našim redovima mogu nam doći glave.Čuvajte našu istoriju.Red bi bio da se od ove izložbe napravi monografija.Ne da zarađujete puste pare,nego da pokrijete troškove i da je svaka kuća ima u svojoj biblioteci.Nazdravlje Vam braćo Srbi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља