Београд као бициклистички град, у коме би се двоточкаши користили за јавни превоз, а не само за рекреацију, визија је која постоји годинама. Корак ближе ка томе начињен је на недавној седници Скупштине града на којој је усвојен план о увођењу станица за изнајмљивање бицикала. Према овом плану, у девет централних општина биће постављено укупно 150 станица. Највише, 47, биће на Новом Београду, а најмање на Чукарици (три). На станицама ће бити најмање по десет бицикала, а биће постављен и пано са информацијама о броју пунктова, њиховим графичким приказом на мапи града, а требало би да буду уграђени и читачи платних картица и уређаји за наплату услуге готовином. На овим пунктовима суграђани и туристи добијаће и информације о броју слободних бицикала.

У плану је и израда апликација за паметне телефоне како би возачи могли да пронађу најближу станицу за изнајмљивање или враћање двоточкаша. Идеја је и да првих 30 до 45 минута, откако се бицикл изнајми, вожња буде бесплатна, да се наплаћује тек после тога.

Шта ће и на који начин бити спроведено и колика ће бити цена изнајмљивања знаће се после конкурса на ком ће бити изабран оператер за овај посао, односно предузеће које ће уградити и шест година одржавати ове станице. Конкурс би требало да буде расписан ускоро јер план представника града је да новине за бициклисте заживе до 2018. године.

Према последњим проценама, бицикл као средство јавног превоза користи мање од један одсто суграђана. Разлога је више – бициклисти у више делова града немају засебне и добро обележене стазе, а тамо где их и имају пешаци или возачи их заузимају. Не постоји ни довољно паркиралишта. Како би се превазишли ови проблеми и да би проценат редовних бициклиста достигао између пет и десет одсто, план је да се до наредне године уреди 120 километара стаза на важним саобраћајним трасама. Овај простор, како је крајем 2016. најавио Милутин Фолић, главни градски урбаниста, биће обезбеђен углавном науштрб коловоза – на једном делу саобраћајница биће исцртане бициклистичке стазе и постављена сигнализација, а у мањим улицама које повезују ове велике саобраћајнице брзина аутомобила биће ограничена на 30 километара на час. Овакав изглед у наредних годину дана требало би да добију Савска, Немањина, Кнеза Милоша, Устаничка, Цара Душана... Ове године у плану су и обнова пешачких прелаза и спуштање ивичњака који сметају бициклистима, али и постављање 120 стајалишта за бицикле у близини значајних институција (уз судове, општине, пијаце).

Да је овај план надлежних добар, сматра и проф. др Славен Тица, са Саобраћајног факултета. Како наглашава, бицикл се у свету увелико користи као средство јавног превоза. Да би на тај начин и код нас био коришћен потребно је да се снажније промовише бициклизам, али и да бицикли буду доступнији као јавна услуга.

– Мој тим са Саобраћајног факултета заједно са још седам компанија, партнера из ЕУ, тренутно ради на пројекту „Трејс”, а који финансира Европска унија из програма „Хоризон 2020”. Основни циљ пројекта је промоција бициклизма и пешачења као одрживих видова транспорта путника – указује Тица.

Планирани број пунктова

47 Нови Београд

20 Стари град

18 Палилула

15 Савски венац и Вождовац

13 Звездара

12 Врачар

  7 Земун

  3 Чукарица

Флексибилна и станична шема

У свету постоје два типа програма за изнајмљивање бицикала, објашњава Славен Тица. Један је такозвана станична шема у оквиру које су бицикли 24 часа седам дана у недељи доступни на самоуслужним станицама широм града и могу се вратити на било коју станицу. То је тип изнајмљивања за који се очигледно одлучио Београд.

– Други тип су услужни пунктови, „флексибилна шема” у склопу које су бицикли доступни свуда по граду, а не само на станицама за изнајмљивање. Они се могу се резервисати и „откључати” телефонским позивом и паркирати било где после изнајмљивања – наводи Тица.