петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:28

Продаја ПКБ-а до јуна

Министарство привреде најавило да ће до средине године одлучити по ком моделу ће бити приватизована ова пољопривредна корпорација
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 01.02.2017. у 19:05
Пластеник у Падинској Скели (Фото Р. Крстинић)

Министарство привреде ће до јуна ове године донети одлуку по ком моделу ће бити приватизована Пољопривредна корпорација Београд (ПКБ), сазнаје „Политика”.

Да ли ће то бити само један или комбинација више расположивих модела највише зависи од понуде коју ће на сто ставити потенцијални инвеститори. Њима је дат рок да се до 18. фебруара писмом о намерама изјасне о цени коју нуде, моделу приватизације, инвестиционом програму као и оквирном плану пословања и броју радника које би упослили.

– Донећемо одлуку на основу ових информација као и у зависности од процене тржишне вредности капитала са стањем на дан 31. 12. 2016. године, на чему се тренутно ради – наводе у Министарству привреде.

Ако је судити по свим досадашњим корацима које је предузимала држава за ПКБ ће се овога пута вероватно тражити стратешки партнер. То је наговештено још у септембру прошле године када је Скупштина града пренела око 99 одсто акција овог предузећа на Републику. Али такву могућност најавио је и тадашњи министар привреде Жељко Сертић убрзо пошто је, прошле године, пропао први покушај приватизације (по тендеру из 2015) јер није било заинтересованих иако је почетна цена од 154 милиона евра већ била спуштена на 50 одсто од вредности имовине.

Шта се нуди кроз продају највећег пољопривредних предузећа у Србији које запошљава око 1700 радника? Осим једне од највећих фарми у Европи са које се снабдева млеком 50 одсто београдског тржишта на продају је стављено и четири зависних предузећа – Пољопривредна авијација , „Еко лаб”,  ПКБ Агроекономик и Ветеринарска станица. Али ПКБ се без прерађивачких капацитета, отцепљених и приватизованих компанија „Имлек”, „Имес”, „Фриком” тешко може одржати у тржишној привреди као профитабилно.

– Ако дође кинеска компанија која се помињу као заинтересована они сигурно неће на 20.000 хектара да гаје пшеницу или кукуруз и да их извозе у Кину. Ако долазе у Србију они ће, наравно, да праве прерађивачке капацитете. Да ли они имају интереса, не знам. Будући да је то најављено и претходни пут и да они нису конкурисали рекао бих да немају. Иста прича била је и са „Ал Дахром” – каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета. Зато је по мишљењу стручњака јасно да је највећа вредност ПКБ-а ипак земља и то она у зони од Панчевачког моста до Ченте и у Сурчину. И да ће управо тих око 300 хектара у власништву корпорације, у зони Пупиновог моста, бити основни мотив будућих инвеститора у очекивању момента када би распродајом земље повратили улагања.

– Процењено је да би са тих 300 хектара могло да се врати све уложено – каже Милисав Ђорђевић, председник самосталног синдиката ПКБ. Ово предузеће има у власништву 23.000 хектара земље, од чека 1.400 хектара грађевинског и 5.200 хектара потенцијално грађевинског земљишта. ПКБ је пре два године продао компанијама МПЦ Петра Матића и немачком „Лидлу” укупно пет хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони (код насеља Греда и Борча) за 700.000 до милион евра по хектару.

–  Практично од Панчевачког моста до Ченте сва земља ПКБ-а је уз пут и изузетно је вредна. Највреднији капитал корпорације је пољопривредно земљиште – истиче наш саговорник, додајући да нико више не помиње девет предузећа на Косову која су узурпирана и у статусу мировања – „Косово” вино, „Пећка” пивара, „Метохија” вино… а која ће неки будући власник једнога дана моћи да потражује.

– Не помиње се ни то да ПКБ  није само пољопривредно већ и комунално предузеће. Има и сопствени водовод и канализацију одакле се водом снабдева око 20.000 становника Падинске Скеле. Да ли је неко о томе размишљао када је одлучио да све стави на добош – пита Ђорђевић.


Коментари19
5ceab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Жуто без белог
Изгледа да је Србија постала подразумевани донор органа пре Срба.
Zorka Papadopolos
Hm. Nisam ekonomista, ali... Sta mislite o ovom predlogu? Umesto sto nudimo zemlju, ko hoce da plati, i stranci su dobro dosli, zasto nebismo pregovarali sa prodajnim lancima po Evropi, na primer? Ti lanci su toliko ekonomski mocni, da bi ugovorima mogli da garantuju ogroman otkup. Mozda ne definitivnim, ali nekakvim, `ako vi ispunite te i te uslove, mi sklapamo definitivan ugovor o otkupu'. Pod takvim uslovima bi i nasi ljudi, koji imaju pare mogli da investiraju u proizvodnju. Ako nas narod nece da radi, ima Kineza, izbeglica, ima ko ce da radi.
Ендру Мартин
Продајте, продајте...само упозорите будуће власнике да би то могло и мотком да се врати у руке народа...
Dejan
Ovaj narod nikako da se opameti . Dade sve što ima bud zašto lopovima . Lopovima i političarima . Tako mu i treba .
Jagodinac
Totalno ludilo. Znaci stranci ce nam odredjivati kakvu hranu cemo da jedemo i sta ce da stavljaju u nju?! Josh ima sta da se proda da se namakne koji Euro i da se pricaju price o uspehu u ekonomiji, diplomatiji.... Kada vise ne bude imalo sta da se proda bice kasno. A mi to sve mirno gledamo. I glasace kazhu svi opet samo za njih. Pa zaista i zasluzili smo da nam bude tako ako nam je.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља