понедељак, 29.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24
ИНТЕРВЈУ: ЗЕЛЕ ЛИПОВАЧА

Суштина су песме које погурају емоције

Данас су неке моје песме вероватно ствар опште културе, првенствено „Криво је море”, „Једина моја”, „Мотори” и можда још понека, каже оснивач групе „Дивље јагоде” пред промоцију другог самосталног албума
Аутор: четвртак, 02.02.2017. у 13:05
(Фото: Танјуг / Б. Гојковић)

Немам осећај да је прошло толико година и не бих ништа мењао, без обзира на то колико бављење музиком и гитаром, осим магије, доноси пуно проблема и фрустрације. Кад би требало да подвучем црту за све протекле године, више сам него задовољан. Имам осећај као да сам на годишњем одмору који траје више од 35 година.

Овако, у најкраћем, сумира протекле три и по деценије рада оснивач групе „Дивље јагоде” Зеле Липовача, који ће вечерас у Дому синдиката у Београду представити други по реду самостални албум „Internal Waves of Love”.

Генерације публике су се током тих деценија мењале, али ваше песме и ове најновије добро познају. Шта је заслужно за то?

Не постоји на светској сцени ни један пример било којег великог бенда, а да није било великих песама. Што више таквих песама, каријера је дужа и успешнија. Суштина су песме које остају, које могу да погурају емоције и које нас на неки чудан начин терају да их изнова слушамо. Данас су неке моје песме вероватно ствар опште културе. То би првенствено биле „Криво је море” и „Једина моја”, „Мотори”, можда још понека.

Нови сингл, нови самостални албум, други по реду, и једна нова музичка прича. Колико сте у њој нови, другачији, а колико сте се ослањали на претходни музички израз?

Албум „Internal Waves of Love” битно је другачији од свега што сам до сада радио, првенствено зато што је то углавном гитаристички инструментални албум, али је и потпуно другачији од сличних пројеката водећих гитариста који су тренутно присутни на светској сцени. Идеја за овакав албум родила се прилично давно, али сваки пут кад сам одлучио да кренем са реализацијом, било је много разлога због којих бих тада одустао. Два главна разлога што сам увек пролонгирао снимање „Internal Waves of Love” били су дилема како направити гитаристички инструментални албум, који неће досадити након првог слушања, али и чињеница да је то инвестиција високог ризика. Данас у свету постоји прилично мали број гитариста који су успели да направе каријере са оваквим пројектима и који су у исто време били мајстори свога заната, али и били успешни пунећи дворане широм света. Мислим да нема потребе причати у првом лицу, али ако би у једној реченици требало нешто да кажем, онда је „Internal Waves of Love” дефинитивно фузија различитих музичких праваца од којих ни један нема наглашену улогу, али и албум којим сам хтео да покажем колико гитара може да пробуди дубоке и искрене емоције.

Посебни гости су певач Тони Мартин али и чувени редитељ Дин Кар. Како је дошло до те сарадње?

Како је овај албум осим за регију углавном рађен за инострано тржиште, мислио сам да би било добро да се за пројекат вежу имена која нешто значе на светској разини. Албум јесте углавном инструменталан, али на њему се налази и неколико вокалних нумера. Желео сам да на једној од песама гост буде Тони Мартин, певач групе „Black Sabath”. Резултат наше сарадње је нумера „Missing You”, за коју смо у Лондону урадили и спот који би ускоро требало да се појави. Тони Мартин је пре свега велики уметник, али и невероватно духовит и симпатичан лик и како сад стоје ствари заједничка жеља је да наставимо сарадњу.

Договор око сарадње са Дином Каром трајао је прилично дуго, али је он, на крају, ипак стигао из Лос Анђелеса у Задар, где смо на релацији Паг–Задар, у савршено природној сценографији, урадили видео за песму „Internal Waves of Love”. Кар је режисер, дизајнер и фотограф, који је кроз своју дугогодишњу каријеру радио са многим светским звездама као што су „Ајрон мејден”, „Слеш”, „AC/DC”, Мерилин Менсон…

Колико је било напорно радити на релацији Лондон, Гетеборг, Загреб?

До места не које вреди стићи не води скраћен пут, па је тако некако било и са овим албумом. Много путовања, летова, непроспаваних ноћи, вечитих дилема шта урадити, неизбежне су ствари када је у питању било који албум па, наравно, и овај, чије је снимање трајало скоро две године. Прилично сам организован и једноставно волим то што радим па оно што многи други осећају као напор и тежину посла, код мене је супротно. До сада је увек тако било, а како ће бити сутра, то ћемо тек видети.

Како бисте описали музичку сцену региона? Да ли има кризе ауторства?

Више од десет година из неких мојих разлога не читам новине, не слушам радио и ако гледам ТВ, онда је то „VH1”, „Национална географија” или понекад Би-Би-Си, па вероватно нисам особа која је компетентна да прича о сцени у региону. Ауторска криза траје прилично дуго како у свету тако и на Балкану и резултат таквог стања су песме које су прилично неслушљиве. С друге стране, песме које имају нешто и које нису за бацање више или мање су плагијати. Да овакво стање буде још горе, бити аутор плагијатор у региону је постало нормална ствар и велика већина аутора и не покушава да уради нешто оригинално. Наравно, у том мраку постоје и аутори који су оригинални и квалитетни без обзира на то што то можда данас и није популарно.

Да ли бисте посебно издвојили неког аутора са српске сцене?

Генерално, не слушам, али то не значи да ту и тамо немам прилику да чујем неки бенд или неку песму како на концертима тако и у емисијама где гостујем. Недавно, приликом гостовања у емисији „Три боје звука” био сам угодно изненађен бендом „Земља Грува”. Они су изузеци о којима сам већ говорио и дефинитивно бенд чије постојање има смисла.


Коментари4
f841e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Komercijalizacija i globalizacija su upropastili Rock muziku ali i POP kulturu ... naravno netreba podceniti ni savremenu tehnologuiju koja je naravno unistvsi vinila sa ekspanzijom CD a i jos vise MP3 formata, interneta obesmilili muzicku industriju. Rock muzika je bila nosilac drustvenih promena seksualne revolucije i promovisanja crnacke umetnosti i kulture... danas toga vise nema cak naprotiv roceri sve vise izgledaju kao dinosaurusi. Ali Rock muzika nosi ne samo energiju vec i emociju a u vremenu tehnologija EMOCIJA je sve manje na ceni. Kada su Divlje Jagode 80 ih svirale Jugoslavija je po kvalitetu i produkciji bila druga zemlja posle Engleske a danas smo blizi Turskoj.
Л. Бранковић
ЕМОЦИЈА великим словима и треба да се не цени. Нажалост није тако. Млади не развијају ум и самостално одлучивање, него јефтину емоцију и фејсбук презентацију.
Препоручујем 0
Ko ribizla crn
Lipovaca je prevashodno svirac i tu mu se manje vise nema sta zameriti. S druge strane kao kompletan autor( muzika+ tekst) je groteskan. Zasto nije pomenuo svoje ogromno dostignuce za opstu kulturu zvano " apsolutno tvoj" ? I da zakljucim " Popu -pop a Bobu- Dilan"
Gitaristam prosečni
Najprecenjeniji živi gitarista na prostoru balkana. Svaki drugi klinac koji nešto zna da svira na gitari je bolji od ovog samoreklamnog gospodina. Kad se setim svojatanja oko Turskog maraša...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар / Ритам

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља