субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:26

Трамп као Горбачов наших дана?

Да ли је могуће учинити Америку великом уз потенцијално наговештено дезангажовање, повлачење, изоловање, уз нову војну нуклеарну стратегијску модернизацију и надградњу
Аутор: Душан Николиш петак, 03.02.2017. у 08:15
Доналд Трамп у тренутку изборне победе (Фото Ројтерс)

Долазак Доналда Трампа на чело извршне власти у Сједињеним Државама, на положај председника моћне суперсиле, намеће једну само на први поглед јеретичку и мало вероватну асоцијацију. Историјску паралелу, за сада само потенцијалну, с Михаилом Горбачовим и његовом пресудном улогом у демонтирању тадашњег четири и по деценије важећег, пре свега европског (мирнодопског, без ратова у Европи), али и светског, техеранско-јалтско-потсдамског биполарног геополитичког и војно-безбедносног поретка равнотеже моћи две суперсиле, САД и СССР, и њихових војно-политичких блокова.

Да ли је у овом тренутку могуће размишљати у „формату” – Трамп као Горбачов наших дана?

Одигравши пре нешто више од четврт века улогу врхунског, историјског, агента Запада, односно Сједињених Држава, Горбачов је био прави творац тадашњег новог – униполарног, евроатлантског, америчког, натовског европског (као и светског) поретка неравнотеже моћи. Као и свега онога што непостојање глобалне равнотеже моћи собом доноси.

Без икаквих чврстих гаранција друге стране, он је једнострано „досањао” оно о чему је амерички спољнополитички естаблишмент, од Николаса Спајкмана, преко Џорџа Кенана, па до Збигњева Бжежинског, до тада само маштао. А то је апсолутна, неприкосновена глобална и, дакако, примарно европска, тзв. беневолентна глобална хегемонија САД. Изузетност америчке нације и државе, просветитељска и месијанска мисија преобликовања, уподобљавање преосталог „неслободног” света и сл. То је укључивало чак и отварање и обзнањивање највећег могућег и замисливог светског геополитичког и геоекономског апетита, оног евроазијског у виду стварања „конфедератизоване Русије састављене од Русије, Сибирије и Далекоисточне Републике”.

Досадашњи Трампови ставови, погледи и наговештаји у домену међународних односа и спољне политике, за сада на декларативном плану, могу се показати као велики, можда и највећи, заокрет, прст у оку и изазов упућен владајућем америчком идеолошком спољнополитичком и војно-безбедносно-обавештајном естаблишменту од завршетка Другог светског рата и конституисања САД у глобалну суперсилу.

Трампова водећа и кључна мисао – „учинити Америку (поново) великом” још је амбивалентна кад је реч о глобалној америчкој улози у међународним односима. Јер, Сједињене Државе су несумњиво глобално „велике”. Војно, нуклеарно стратегијски, интервенционистички, ратоводствено. Такође и обавештајно и кад су тајне операције и многобројне војне базе и прислушна инфраструктура широм света у питању.

Тим поводом намеће се неколико питања. Прво и кључно: да ли администрација председника Трампа намерава да већ велику Америку у међународним односима учини још већом, јачањем или слабљењем (трансформацијом) њених постојећих перформанси? Како и на који начин Трампова администрација мисли да учини Америку великом у међународним односима без рата, без војне интервенције, без глобалне хегемоније, насиља и државног тероризма суперсиле, без индукованих грађанских ратова, државних удара, без убистава председника држава и без свеобухватне контроле? Да ли је могуће учинити Америку великом уз потенцијално наговештено дезангажовање, повлачење, изоловање, уз нову војну нуклеарну стратегијску модернизацију и надградњу?

Да ли би таква претпостављена међународна (пре)оријентација и концепција САД задовољавала Волстрит, мултинационалне корпорације, војни научно-индустријски, као и политичко-идеолошки „комплекс”? Војна нуклеарна модернизација – упоредо с удаљавањем од глобалног ратног хегемонизма и војно-безбедносне контроле над Европом? Да ли је могућа нова велика Америка у међународним односима без Русије као главног старо-новог одабраног америчког глобалног архе непријатеља, и без Европе као приоритетног америчког геополитичког сидришта? И да ли у том случају Кина и западни Пацифик могу да преузму позицију Русије и Европе, или то већ чине? Односно, „пресељавају” ли се Сједињене Државе из Европе на Далеки исток и у Западни Пацифик? На крају, да ли би за нову велику Америку у свету то могла бити довољна „компензација”?

Уколико се покаже да ће Трампова администрација у свом мандату на већину ових и неких других непостављених питања дати позитиван одговор, онда би то водило Америци какву Америка, Европа и свет нису имали прилике да упознају од завршетка Другог светског рата до данас. Била би то својеврсна варијанта „горбачовљевизације” Америке и европског геополитичког и безбедносног простора и поретка. Односно, враћање клатна у другу страну, или можда чак и нешто даље. У том случају, на тапету „великог спремања” морао би се наћи садашњи европски америчко-ЕУ-натовски безбедносни поредак. Архитектура новог поретка неће бити могућа без Русије као једног од његових суштинских стубова носача.

Доктор међународних односа, политиколог, научни саветник


Коментари16
36d99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gnjatija
Tramp i Gorbačov razlikuju se samo po tome što je prvi pobedio u prvom a drugi u drugom poluvremenu. Amerika je svojevremeno formirala jedan antiruski pakt, zajedno sa svojim bivšim neprijateljima, usled čega je i Rusija morala da formira nešto slično. Tako je došlo do pat pozicije koju je Gorbačov rešio na svoj, kutuzovski način, tako što je celu Europu prepostio NATO-paktu. To je razultiralo pogubnim posledica i zato Trampu sada nije preostalo ništa drugo nego da nad njima izvede cup de grace. Te da sahrani spoljnu politiku svih američkih predsednika od rata do danas pa da se penzioniše zajedno sa Sorošom, Rotšildom, Rokfelerom i drugim korifejima globalizma.
Nenad
Članak je odličan. D.N. nudi predikcije i moguće posledice eventualnih poteza Amerike. Komparacija D.T sa Gorbačovom je sasvim u paraleli, jer su to radikalni potezi čiji rezultati su neizvesni kako po države koji ih izvode tako i po svetski poredak.
Милош Ј. Косовац
Упроређивати Трампа са Горбачовом могу разумиљиво да чине неинфоримасани. Но чуди што то прави др Николиш. Коа да је са свешћу остао када је можда био припадник или само програмиран под палицом нашег КГБ-а, Удбе, која је остала на нивоу свести из педесетих година, односно од времена када је била наша КГБ-е, до пред разлаза са Стаљином. Ви не знате да се у СССР-у избор кадрова једино које треба да раде у КГБ вршио не само према оданости Партији или Вођи за време Стаљина, већ се селекција правила и на основу IQ (интелигенције) вредности. Зато је имала далеко веће успехе у борби са Цијом и Британским тајним службама. Када је откривен супер способан руски агент под именом Абел, беше ли то 1961. Ви то боље знате, тадашњи шеф ЦИЈ-е Ален Далас је изјавио: „Дајте ми дванајест Абела да вам освојим свет“. Ви се сећате да су Британци прогласили мртвим свог врхунског агента Ким Филбија, када су пали у амок јер се појавио на бини на Црвеном тргу...
Dijaspora Düsseldorf
Ako pratimo dogadjaje od zavr. II SR do danas USA neprekidno pali pozar u svetu stime da prisili druge da gase! Oni u smislu reci ni jedan Rat nisu dobili! Koreja, Vijetnam,Afganistan. Libija, Irak sada Sirija (da brojim dalje)svugde ostavili rusevine pa sa povucenim repom povukli Ovaj bezvez. sankcija Rusima je kuhana u USA Ali posledice od svega toga nose ugl. drzave u EU!! Svaka cast Orbanu da uspeo izvuci iz ove idioterije pa neka oni u " Brüsselu (koji jos uvek ne "kopacaju) teraju svoje dalje!
petar
Ideja o Trampu kao Gorbacovu je samo pusti san. Pogledajmo danasnju Ameriku iz perspektive jednog prosecnog gradjanina Srbije. Da li je USA svetski policajac? Jeste. Da li se USA aktivno angazuje i mesa u svojoj spoljnoj politici u politike drzava na svim kontinentima? Odgovor je da. E sad ono sto svi propustaju. Da li je sve to koliko je USA velika danas malo Trampu? Jeste. Da li on hoce da USA budu ponovo velika? Hoce. Sad pitam ja vas sve ovde, koliko ce to biti velika? Koliko moze USA biti jos veca sila kada je vec sada toliko velika da je skoro neizdrzivo? Ljudi, u kom trenutku se vama pomesaju loncici pa pomislite da ce ono sto ce u ocima jednog megalomana izgledati vece u vasim ocima/merama biti manje??? Drugim recima, za ocekivati je pokusaj povecanje uticaja i pritisaka koji dolaze iz USA samo na jedan mnogo brutalniji, otvoreniji i egoisticniji nacin nego sto smo do sada imali prilike da vidimo. To je Tramp.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља