четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.02.2017. у 08:15 Чедомир Антић
ПОГЛЕДИ

Устав и облик владавине

Седми текст о уставном питању: Током протеклих четврт столећа показало се да је институција председника генератор ауторитарности, да је псеудомонархијска и у суштини окренута партократији

Историја Републике Србије, од њеног уставног конституисања као вишестраначке парламентарне демократије до наших дана, представља непрекидну политичку кризу. Настала еволуцијом једног грађанским ратом и хипертрофијом страног тоталитаризма формираног система, нашминкана (према потребама елита и народних мана) реформама копије најгорег устава Француске – република је своје сидро и темељ нашла у установи шефа државе.

Током протеклих четврт столећа показало се да је институција председника генератор ауторитарности, да је псеудомонархијска и у суштини окренута партократији. Уместо да промовише и штити републикански устав, председник републике служи да прикрије олигархијску природу власти. Током великих криза показало се да установа председника у Србији не штити, већ изобличава и крши устав. Добар пример су Милошевићеве злоупотребе председништва у време криза влада, фалисификовања избора, преговора у Дејтону, рушења других демократских установа...

Интереси политичког преживљавања, а касније и исхода суђења у Хагу, учинили су да Милошевићев наследник део или сва овлашћења заиста прво преда другоме, а потом другима. Његов избор омогућио је Милошевићу последње три године власти за коју није имао истинску народну подршку, уставни бедеми дозволили су му да кохабитира с ДОС-ом током пуне две године апсолутне компромитованости. Избор трећег председника Србије Бориса Тадића довео је до година кохабитација и кризе. Мада је, по логици наше уставности, могао одмах да преузме власт, чекао је да стекне већину, а да други пропадну с политиком за коју се наводно и он залагао. И четврти председник Томислав Николић започео је на сличан начин. Као и у ранијим случајевима (1997, 2000. и 2004.) његова победа променила је истовремено успостављен, а сасвим другачији однос снага у скупштини. Утицај у странци, а потом и у држави, је изгубио, али монархијски легитимитет, који ипак има, сада претвара редовне председничке изборе у чудо.

У Србији после 1990. председник републике често није имао истинску власт, али је био пут ка њој и њен обавезни предуслов. Иако је народ подељен око облика владавине и на поштено одржаном референдуму исход не би био известан, политичка елита је готово без изузетка привржена републици каква је дефинисана 1990. и 2006. године. У већини, ту није реч о републиканизму, већ о прагматизму. Председник републике је џокер у игри која се током протеклих деценија игра око двадесетак милијарди долара којима на различите начине располаже српска држава. Кад је реч о народу, ту нема сумње – већина је за монархију. Али какву? Како о принцу Александру Другом Карађорђевићу говори велика већина српских „републиканаца”? То нису критике противника монархије. Напротив. Не подржавају они модерну републику. Они су привржени застарелој, ауторитарној монархији... Неки од њих говоре о народном избору и смењивости власти, али извор, најважнији арбитар и утока власти је за њих председник који је доживотан и универзалан – води државу, партију, војску и „представља народ пред властима”.

Код нас нема смене власти док не падне председник. За најмање милион наших редовних бирача председник републике оличава државу. Њему верују, он има врховни ауторитет, од њега зависи много тога што устав нити прописује нити наговештава. Кад је на помолу било каква криза, на њега гледају а остале установе не примећују. Такав монархијски поглед на председништво чини да данашњи шеф државе има превише моћи и исувише је укључен у страначку борбу.

У Европи је монархија знатно еволуирала од четрдесетих година 20. века. Данас би код нас могла управо да обави улогу институционалног утемељитеља демократије, заштитника идентитета, интегративног фактора и међународног промотора који би симболично изашао у сусрет и пацификовао део бирача склоних ауторитарности. Монархија је 1945. укинута недемократски, није чак поштован ни споразум Тито-Шубашић о референдуму. Око обнове монархије могућ је и компромис. У суседним државама – Румунији, Албанији и Црној Гори – бившим монарсима или њиховим наследницима дате су одређене дужности а републикански устав је опстао. Држава би могла (попут САД, Руске Федерације, Мађарске, Румуније, Црне Горе...) да скрати свој назив. Именица „Србија” у модерно време је сасвим довољна. Председник владе добио би већа формална овлашћења и постао би само „председник”, краљ би обављао дужности које данас врше монарси на западу и северу Европе. Држава би тако остварила стабилност, утемељење, нову међународну афирмацију и нестало би партијских злоупотреба којима смо деценијама сведоци.

Напредни клуб

Коментари28
a14e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MarkoMarkovic
Opet ste preskocili "jogurt revoluciju" i sve ustave posle 1974.godine pa na ovamo, od autonomije je ostalo samo "a".
MarkoMarkovic
Vi ste ocigledno zaspali 1989.godine i juce se probudili, neka Vam neko kaze za "Jogurt revoluciju" i da smo od 1974. menjali 3 ustava, jedan savezni, jedan republicki i na koncu drzavni ovaj vazeci.
STOP NEZAVISNOSTI i DISKRIMINACIJI
Marko ti se baš praviš Majkl .. Pa i danas se primenjuju ustavna rešenja iz Ustava 1974., kada je Vojvodina (kao pokrajina) dobila autonomiju (latinska reč za NEZAVISNOST) tolikog obima da je čak kontrolisala i republičku skupštinu, a građanima pokrajine (sa centrom u Novom Sadu) omogućivala PRIVILEGOVAN položaj u odnosu na građane iz drugih delova Srbije : Šumadija (sa centrom u Kragujevcu) i Jugoistočne Krajine (sa centrom u Nišu)... Zašto nije ukinuta ta "nezavisnost" i privilegija koja druge građane Srbije stavlja u diskriminacioni položaj ??
MarkoMarkovic
Nisam procitao ni nekoliko recenica teksta u odmah sam pomislio, jel to ovaj hoce mobarhiju da vrati. Monarhija se nece vratiti iznosenjem neistina u tekstovima, to je sigurno. Nije kriva funkcija predsednika republike sto je neko tiranin kao Sloba, ili Tadic, nego je kriva funkcija predsednika stranke i to stranke koja ima vecinu u parlamentu, pa onda je svejedno sta je tiranin, da li je predsednik vlade ili republike ili kucnog saveta, sve dok ima 126.poslusnika i skupstini i ministre koji su beskicmenjaci. Mi evo vec 5 godina imamo englesku kraljicu i ne vidim da nam je bolje kad je tiranija na drugoj funkciji, makar se ona zvala i PPV. Gospon Antic, kad naucite barem jednog Karadjordjevica srpski, onda se javite. I pazite da se ne jave za presto Obrenovici ili Petrovici, podjednako su legitimni.
Predrag
Jasno je da su Sankiloti ,koji su na vlasti od '45, doveli Srbiju u današnje stanje,gde se više ni izlaz ne vidi. Da se neko izvini srpskom narodu što mu je proćerdao tolike godine I onolike nedužne ljude pobio u ratu za preuzimanje vlasti !
Realnost i Kraljevina
Gdine Marko, današnja srpska intelektualna elita (kojoj pripada i profesor Antić) smatra da je najbolje rešenje za XXI vek teritorijalno REALNA Srbija (sa Srpskom i severom Kosova) podeljena na 5 ravnopravne pokrajine bez autonomije, po mogućnosti kraljevina.. Slično je i Kralj Petar u XX veku hteo KRALjEVINU Srbiju u kojoj bi živeli svi Srbi pravoslavci (od Makedonije do Bosne). Danas je najopasnije rešenje radikalska "velika" Srbija, koja je pogubna za Srbe pravoslavce, jer bi u njoj bili manjina u vlasti, što bi odgovaralo lukavim latinima i osmanlijama, da Srbi opet postanu raja.
Poništiti ovlašćenja iz 1974.
Što pre novi ustav koji će da poništi državnička ovlašćanja data autonomnoj pokrajini Vojvodina (data još komunističkim ustavom 1974.)
Antisrpski kadrovici
Ukidanje autonomije u državnim nadležnostima će imati protivnike kojih je malo, ali su dobro raspoređeni (pogotovo u Novom sadu i Beogradu) !! I danas glavnu reč za kadrove vode deca i unuci komunista i Srba-janičara (koji naročito imaju veliki uticaj u politici, medijima, javnim kadrovskim službama,.) , pa na ključna mesta dovode nestručne, neiskusne ili kompromitovane Srbe, kako bi preko njih lakše vršili zloupotrebe u svoju korist, a na štetu svih nas.....
Kraljevina za sve pokrajine
Idealno rešenje i za Srbe i za mir na Balkanu je obnova Parlamentarne Kraljevine Srbije u kojoj bi bile sve srpske pokrajine (Vojvodina, Beograd, Zapadna Krajina (Srpska), Šumadija i Raška , Jugoistočna Krajina) !! Normalno sve pokrajine bi bile BEZ AUTONOMIJE u državnim nadležnostima.
Čeka se hrabri državnik
Eee kada bi u današnjoj Srbiji bilo pametnih političara dovoljno hrabrih da ponište komunističke granice i naprave REALNU Kraljevinu Srbiju !! Ali ako nema sada , biće za 10 godina !!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља