среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
ИНТЕРВЈУ Коста Николић, научни саветник Института за савремену историју

Како су Срби изгубили 20. век

Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца значило је напуштање националног програма краља Петра – ослобођење и уједињење српског народа
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 05.02.2017. у 12:30
(Фото лична архива)

Политичке елите које су владале Србима у 20. веку одабирале су решења која су готово уништила биолошку будућност српског народа кроз масовно страдање у ратовима и у покушајима остварења колективистичких идеологија, социјалних и националних, која нису имала упориште у реалности.

Ово је основна теза Косте Николића, научног саветника Института за савремену историју, којом је проткана његова недавно објављена књига „Једна изгубљена историја – Србија у 20. веку”.   

 

Где видите почетак националних илузија?

Почетак тог процеса везан је за Први светски рат у чијем изучавању остаје најдискутабилније питање – зашто је тај рат уопште почео и које снаге су највећи кривци за његов настанак?

Што се тиче Србије и њених ратних циљева, кључно питање јесте – зашто је већ од лета 1914. формулисан један потпуно нов национални програм који је Србија требало да уобличи и оствари у току трајања рата?

Њега су подстицали водећи српски интелектуалци, а прихватили политичари и престолонаследник Александар. Залагали су се за стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. То је значило напуштање националног програма краља Петра – ослобођење и уједињење српског народа.

 

Наглашавате да су све државе у којима су Срби живели у 20. веку биле недовршене. Подсећате и да је Краљевина Југославија утемељена на начелу „троименог народа”.

Изгледи за остварење југословенског програма нису били велики, нити је та политика била реална.

Ипак, српски владини кругови истицали како је стварање југословенске државе био трајни циљ српске историје, пут да се премосте верске разлике, да се оствари идеологија „свесловенства“.

Уверење да ће рат кратко трајати имало је у томе важну улогу. Како се показало, то су биле неосноване претпоставке.

Оне нису одговарале основним интересима српског народа и државе, и ван су њихове материјалне могућности. Њихово остварење довело је Србију у сукоб на живот и смрт са Аустроугарском и Немачком, изазвало нервозу и нетрпељивост код балканских суседа, недоумице и неодобравање међу савезницима, отворени отпор Италије и непријатељство Ватикана.

Била је занемарена жеља и воља оних који је требало да постану део те државе. То је било превише за малу земљу, изложену бројним невољама у борби за опстанак.

 

Због чега расправу о томe какву је политику требало да води Краљевина Југославија у време избијања Другог светског рата сматрате једнoм од најкомплекснијих у српској науци?

Због херојског, митског карактера државног удара 27. марта 1941. после кога је уследио напад нацистичке алијансе. Сматрам да тај чин не треба да има херојски ореол.

 

Али, пучем 27. марта, ушли смо у антихитлеровску коалицију.

То је тачно, али је српски народ уведен у катастрофу можда чак и већу од оне из претходног рата.

Ми свакако нисмо били на погрешној страни историје, али треба рационално размислити о искуству држава као што су Шведска, Швајцарска, Португалија и Турска које су остале ван Другог светског рата и нико им данас то не замера.

Да сам тог 27. марта био млад и ја бих био на страни пучиста. Убиство краља Александра покренуло је низ догађаја који су Југославију увукли у Други светски рат.

 

Како видите улогу кнеза Павла у овом контексту?

Кнез Павле је био приморан да усклади своју политику са силама Осовине. Кад се 4. марта 1941. у Бергхофу тајно састао с Хитлером, од вође немачког Рајха чуо је следеће – „Ако стане на страну сила Осовине, Југославија може да обезбеди „трајну гаранцију Немачке“ за свој територијални интегритет”.

Кнез Павле је отворено рекао да је донесена одлука супротна његовим осећањима – „Ја имам и своју савест и не смем да водим свој народ у рат кад у самом почетку знам да би нас водио у сигуран пораз“.

           

Титову Југославију описујете као још типичнији пример идеократске државе, од Краљевине Југославије. Откуда онда све већа носталгија за Титом у Србији, или је мој утисак погрешан?

Тачан је тај утисак, а он је последица квазирелигиозног карактера Титове државе. Југословенски идеолошки поредак одбацио је стара, наслеђена веровања, али се и сâм брзо претворио у религију засновану на жељи за моћи комунистичких вођа.

Историјско искуство показало је да је у комунистичком атеизму велики религиозни потенцијал. Југословенски комунистички поредак створио је бројне и богате ритуале и симболику како би потиснуо традиционална културна језгра која су била обликована традиционалним религијама.

У питању су биле ауторитарне аспирације вођства које је имало намеру да подведе све сегменте друштва под контролу КПЈ.

 

Слободану Милошевићу замерате на промовисању „одбране нације” и идеје о трагедији као српској судбини. Шта је требало да уради Милошевић после пада Берлинског зида?

Да уважи реалност насталу сломом биполарног света. Голим оком су уочљиве велике Милошевићеве заблуде из којих су проистекле грешке с катастрофалним последицама.

Србија је имала најмање разлога да прихвати ризик ратне авантуре, али идеја о ратном расплету југословенске кризе у њену корист изгледала је и реална и прихватљива.

Основна стратешка грешка коју је починио Слободан Милошевић настала је из уверења да ће рат у Југославији да остане ван фокуса западних сила, у неком мртвом углу њихових интересовања и да он неће бити претња европском идентитету на крају 20. века.

Такво уверење настало је због „велике еуфорије“ у којој је западна Европа после револуција на европском Истоку и слома поретка реалног социјализма, односно краха комунизма. У Београду се чврсто веровало да Запад није спреман на војну интервенцију или слање мисија за одржање мира.

 

Зашто је, барем у почетку, Милошевића готово листом следила српска национална елита?

Независно од самог Милошевића, у Србији готово да није било дилеме око тога шта треба радити кад је почео распад Југославије.

На јавној сцени доминирала је снажна представа, наслеђена из периода блоковске поделе света, да је Југославија значајан фактор глобалне равнотеже и да, по природи ствари, Србија треба да наследи ту позицију.

Та матрица заснивала се на превазиђеним хладноратовским поделама кад је Запад подржавао  Југославију као „добар и потребан пример“ да сваки комунизам није исти и да ту има разлика.

Тадашња српска национална елита није ни покушала да отвори дијалог о кључном питању – да таква позиција може да буде прихватљива само док су у Европи владали односи на којима се она и заснивала – блоковска конфронтација и хладни рат.

 

Тврдите да наше политичке и интелектуалне елите током 20. века нису водиле рачуна о последицама својих амбиција. Мислите ли да је таква и данашња владајућа и интелектуална елита?

Понекад ми се чини да је заиста тако, да историјско искуство не игра никакву улогу, да нису извучене никакве поуке из страдања у ратовима и животу у матрици колективистичких идеологија.

Ми смо данас на рубу биолошког опстанка јер су ратови, политичке и економске миграције, заједно с падом наталитета, обликовали тешке губитке популације од више милиона стварних и демографских жртава.

Зато сам књигу завршио суморним ставом да кад су у питању отпорност, снага и способност српског народа да се успешно организује, заштити и одбрани свој национални идентитет и животни простор, историјско искуство не улива оптимизам.

Због тога сам и написао да је будућност нашег народа потпуно неизвесна. Надам се да грешим.


Коментари221
231d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Алекса Ђ.
Очито да је господин Коста Николић промашио професију.
Hrvocid
Pun mi je kufer ove srpske kuknjave. Te dobili rat a izgubili mir, te dobili 19. a izgubili 20. vek. To me već podseća na urlikanje one Minervine sovuljage koja leti samo noću. Kao metafora da predmet mudovanja mogu da budu samo svršene stvari. Srbi su zaista krenuli grlom u jagode kad su krenuli u Jugoslaviju, ali to je bila drukčija logika od Minervine. I bolja i lepša. Investirali su sve što su imali u taj svesrspski, svehrvatski i svesolvenački projekt. Čak i svoje srpsko ime. Hteli su hegemoniju, da, ali ne srpsku nego jugoslovensku. Pre prvog rata u demokratskoj, a posle drugog u komunističkoj verziji. Uzalud. Drugi su imali druge ideje vodilje. Katoličku, muslimansku, pa čak i crnogorsku. Ali unatoč tome što su Srbi bili svesni da ne mogu sve da posrbe, i što su promovisali nešto između, Hrvati & Co. prave još goru grešku. Oni bi sve da pokatoliče, poturče, evropeizuju. Pa neka im bude. Centrifugalne i sile su uostalom jednako legitimne kao i centripetalne.
mani 20 vek - brini o 21-om
Prenemaganje i kukanje o pogresnom veku. Srbija je vec izgubila skoro 20 godina 21-og veka "braneci" Kosovo, bez ikakvih izgleda da ga odbrani. Samo gubljenje vremena, vodjenje pogresne i stetne politike, i dodatno ekonomsko iscrpljivanje. Onda Republika Srpska. Cist gubitak vremena. Srbi u RS su vec sada pod vecim uticajem Hrvatske nego Srbije. Taj uticaj ce se povecavati ako EU postane uspesnija drzava a kako Srbiji ide sve gore oni ce se okrenuti Hrvatskoj.
SRPSKA je Srbija
Za Kosovo si delimično u pravu, jer SEVER je naseljen Srbima, i trebalo bi da ostane u Srbiji.. Što se tiče Republike SRPSKE si totalno promašio jer SRPSKA je SRBIJA !! Naime, ona će iduće godine na referendum za spajanje sa Srbijom, jer braća znaju da hrvatski nacisti (sa katoličkim klerofašistima) imaju plan za "novu oluju" do Brčkog.
Препоручујем 14
Вида
Да није било пуча 27 марта, Хитлер не би срушио Југославију, наши официри и војници не би били у немачким логорима. Наша војска и жандармерија никад не би дозволиле једном камиону усташа да уђе у земљу, преузме власт у Загребу и прогласи НДХ.
Merlin
"Да није било пуча 27 марта, Хитлер не би срушио Југославију, наши официри и војници не би били у немачким логорима." Ne bi je srusio toga dana ali nisam siguran za neki dan kasnije. Ne ocekujem od vas da razmisljate o tako dalekoj buducnosti. Ipak sam siguran da bi tada nasi oficiri i vojnici bili na ruskom frontu ili u ruskim logorima, iz kojih se jedan od sto vracao ziv kuci. Verovatno Nemci ne bi bombardovali Beograd, a mozda i bi, ko zna? Sve ostalo bi verovatno bilo mnogo gore.
Препоручујем 6
Realista
Bravo Vido ! Kratko, a pametnima sve jasno !
Препоручујем 5
Леон Давидович
Зашто тако бројни људи за агресију Хитлера узимају 27. март као разлог. Та порука је јасна, будите покорни не буните се, не покушавајте да неком пружате отпор. Пустите га нека ради шта хоће. Неко рече Павле је дао Хрватима бановину Хр. да би Хрвати били неутрални ? Таман посла њихови захтеви тиме нису били задовољени, а добили су и делове БиХ јер су они сматрали својим границама границе будуће НДХ. Симовић званично није ни раскинуо пакт са Рајхом. Дакле Рајх је могао затражити поново проверу уговора. Али Рајх је одавно био спреман да раскомада Југославију. Ујединио је све своје немачке мањине у Европи , а да ови у Ју. остану ван система Рајха? А где су апетити Мусолинија, он је имао своје претензије на обалу Јадрана и он је једва чекао комадање Југославије. НДХ је била квислиншка творевина којој су силе Осовине овластиле да проводи своју геноцидну идеологију уништења Срба. НДХ је била подељена окупационим зонама Рајха и Италије и није то била никаква суверена земља .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља