понедељак, 20.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28
(ЗЛО)УПОТРЕБА ЊЕГОША И АНДРИЋА

Од хуманиста до издајника и слугу

У последњих пар деценија кругови такозваних бошњачких књижевних тумача ове писце оптужују да су своје јунаке муслиманске вере сатанизовали и тиме проузроковали потоњу међунационалну мржњу
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 04.02.2017. у 22:00

Једна од првих ствари које професори књижевности говоре ученицима јесте та да литерарна дела схватају и тумаче као фикцију, као једну уметничку конструкцију различитих језичких нивоа, а не као пуко пресликавање стварности или још горе – као стварност саму. Опрезно се прилази и односима између пишчеве биографије и његовог књижевног дела.

То што се константно у последњих неколико деценија повампирује у круговима такозваних бошњачких књижевних тумача, а подразумева однос према литерарном свету дела Иве Андрића и Његоша као према стварности, у којој су, наводно, ови писци јунаке муслиманске вере сатанизовали и тиме проузроковали потоње међунационалну мржњу и геноцид, не заслужује прелазну оцену.

После недавног представљања књиге сарајевског инжењера електротехнике, босанско-херцеговачког министра енергетике из 90-их година и члана Краљевске академије Јордана Русмира Матхмутћехајића „Андрићевство: Против етике сјећања” у Мостару, када су поред аутора говорили и Нерин Диздар и Сањин Кордић, регион је обишла вест да је Андрић том приликом назван расистом који је негативно приказивао муслимане и да је чак упоређен и с Хитлером. Убрзо су учесници разговора демантовали све као нетачно навођење њихових речи.

Кордић је у нашем листу објавио деманти у којем је објаснио да ни његово излагање нити овај разговор у целини нису садржавали никакво оптуживање ни Андрића као писца нити његовог књижевног дела, већ да је то, напротив, била озбиљна научно аргументована расправа о питањима политичко-идеолошке употребе и злоупотребе књижевности, што су одавно прихваћена питања савремене науке о књижевности и култури, а да књига Махмутћехајића ни у ком случају није књига мржње према Андрићу или било коме другом.

Диздар је, поред осталог, како је рекао, не спорећи Андрићеву естетичност, подсетио на докторат нашег нобеловца и закључак његовог ментора да „порицање сваког за културу поспешујућег утицаја ислама и Турака неће остати без приговора”.

Професор др. Милош Ђорђевић, аутор „Нове књиге о Андрићу”, каже за наш лист да је и просечно образованом читаоцу јасно шта раде Махмутћехајић и антиандрићолози.

– Он своди анализу Андрићевог дела под одредницу андрићевство, вероватно као великосрпство, и полази од естетике геноцида и антимуслиманства као етичке и уметничке суштине Андрићевог дела. Измишља естетизацију антибосанства и политизацију естетике и гради анализу кроз призму теологије, на идеји да Андрићева уметничка и хуманистичка визија „искључује људе турског принципа из њихове људскости, без обзира на расу којој могу припадати и име које носе”. То је супротно налазима свих проучавалаца Андрићевог дела, који су закључили да су пишчева визија и слика света настајале на темељима хуманистичке идеје и идејама највећих светских писаца и филозофа – закључује Ђорђевић.

Миљенко Јерговић је, поводом нових и „учитаних” објашњења уметничких дела Његоша, Андрића и Ћопића, приметио да се у оквиру те демонизације писаца „комшијског менталитета” очекује да ако писац убије јунака своје приче за то треба да одговара као да је убио живог човека.

Писац и новинар Иван Ловреновић приметио је да је „доминантни дискурс о босанској историји код Бошњака отклизио у супротни екстрем, у некритичко идеализовање османске прошлости, у тумачење османског освајања Босне и уношења ислама као историјског и малтене есхатолошког спаса. У том тумачењу се потпуно губи историјско-политички моменат окупације и уништења средњовековне босанске државе и цивилизације, а у опису прилика и односа кроз векове османске власти систематски се избегава или минимизира чињеница обесправљености немуслиманског становништва...”

Опширна студија професора Београдског универзитета Душана Глишовића „Иво Андрић, Краљевина Југославија и Трећи рајх 1939–1941” (Службени гласник), објављена пре неколико година, поред осталог говори и о томе да је Андрићева докторска дисертација „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине”, предата Филозофском факултету у Грацу 1924. године у мају, као научни рад потекла од исте грађе као и књижевна дела писца о Травнику и Вишеграду. Професор Глишовић наводи централну тему Андрићеве дисертације: да је освајањем Цариграда европском човечанству нанета рана, а да је мало земаља које су удар теже поднеле од Босне. Међутим, Глишовић истиче и чињеницу да је Андрић волео ту и такву Босну, да је желео њену слободу и самосталност и да је за Босну остао заувек везан.

– Тако је из Рима 1921. године писао да „нема ништа без наше земље; а ја нити могу да живим с њом, нити без ње” – нашег нобеловца цитира аутор, уз напомену да је Андрић ликове Турака и босанских муслимана „сенчио до најфинијих нијанси, лишавајући их притом историјске конотације, чиме је доказана изразита човечност овога дела, док припадност непријатељској вери није препрека за показивање општељудских обележја”.


Коментари53
198da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Duafim Rovojdolic
Sintagma "neprijateljska vera" sve govori.
SADam
A kako bi je ti nazvao?
Препоручујем 5
артиљерац
Негде на почетку андрићеве књиге "Травничка хроника" појављује се лик, бег,који не може да заборави да су некада(до краја 17 века)имали огромна имања у Мађарској.Па каже:"Наше је,бирвактиле,било све до Беча".И кад то Андрић напише,ви кажете да је то расизам.А сви знају да није.И сад се тако Бошњаци понашају.Турско царство и у Турској заборављено,али није у Босни.И Ваше ће увек бити до Беча,у вашим илузијама.Босна наша,ми смо одувек већина у Босни,а на аустроуграском попису из 1911,у Босни живи 54% Срба,који држе 72% обрадиве земље и шума.Јесу ли и Аустијанци били расисти,просрпски оријентисани?
Dedo Kafa
Što bi se Bosni reklo, vi ne znate jeste's pošli, il' ste došli. Kakva je veza između navedenog citata iz "Travničke hronike" i navodnog nezaborava Bošnajaka da su nekada bili dio carstva "do Beča", to je valjda samo vama jasno. Narod koji je, bez ikakvog razloga (baš kao da neki razlog treba) iskorijenjen iz dobrog dijela svoje domovine Bosne, po vama, kao, mašta o nekakvom carstvu? Pri tome, bosanski Srbi na postrojavanju oružanih snaga BiH u Banja Luci nedavno sviraju "Marš na Drinu"!!
Препоручујем 10
Мила
"Дервиш и смрт" од Меше Селимовића Меша Селимовић о муслиманима из Босне Најзамршенији људи на свијету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мрзњом. Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо. Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње. А све се плаћа па и ова љубав.
Dragana Rosic
Draga" Mila",Bog te cuvao i sacuvao,rasplaka me istinom,istom i jedinom za sve nas,bez obzira gde smo okrenuti,pozdrav!
Препоручујем 3
dabz Bg
Mozete me nazvati sovinistom, ali je cinjenica da jedan deo navedene populacije sa ovih prostora negira bilo kakve veze sa Srbima, srpskim jezikom i kulturom. Kradjom i falsifikatima kreiraju neku svoju "povijest". Nipodastavaju svoje korene i poreklo, beze od onoga sto su im dedovi bili. Blizi im je Rijad od Beograda.
Pera Zdera
Kada bi Srbi izbacili iz jelovnika tursku hranu - umrli bi od gladi!
mozda mozda
sta ti lupas? turci nisu dosli iz mongolije. malo procitaj, prije nego sto odlucis pisati
Препоручујем 3
to je sve grčka hrana
To uopšte nije turska hrana, nego nasledjena - grčka, vizantijska. Turci su samo preuzeli hranu koja se već stolećima jela na tim prostorima. Nisu valjda iz neplodne okoline Mongolije, odakle su došli na konjima i sa šatorima, doneli sve te biljke, specijalitete i recepte?
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља