недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

Путујући просветни земљотрес

Аутор: Сандра Гуцијансубота, 04.02.2017. у 22:00

Откако пишем о просвети у „Политици”, а то је више од 22 године, промењено је 17 министара образовања. Та бројка илуструје катастрофу која прати ову скрајнуту а ипак темељну област друштва. Ово министарство, нажалост, обично служи за поткусуривање приликом формирање владе и подмиривање апетита коалиционих партнера, има најмање пара на располагању и ретко посеже за драматичним резовима за којим српска просвета вапи одавно.

Иако се сви слажу да су нам промене у просвети неопходне (то зна свако ко има дете у школи), занимљиво је да се дигне и „кука и мотика” како се најави било која промена, под паролом „доста нам је експеримената над децом”. Резултат, примера ради – гимназијалци још уче из програма из 1991. године, који су додуше недавно „освежени”, али тек да би се избацили неки појмови које је прегазило време. Одавно не живимо у СФРЈ, рецимо.

Један министар је успео да уведе нове предмете, последњих година се постепено мења и матура, али остаје чињеница да је Стратегија развоја образовања до 2020. године остала мртво слово на папиру чији рок истиче за три године.

Зато оно што је Шарчевић урадио за неколико месеци, признајем, нисам видела више од две деценије: жестоко је продрмао школство. Може се с његовим идејама полемисати, као и са чињеницом да сам себе демантује три пута у току дана, али да има енергију и идеје – има. Од 1. септембра буквално није прошла ниједна недеља а да није усталасао јавност својим изјавама, најавама, реакцијама… Готово да не силази с насловних страна „Политике”.

Драган Стојановић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари23
9fd5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubisa
Jednog dana smeta plata, drugog dana visak a treceg manjak casova. Cetvrtog dana zasmetaju dosadni roditelji a petog djaci pa ispocetka. Kako bi edukacija bila lepa i primamljiva kad u skoli ne bi bilo tih nepredvidljivih a opet i dosadnih djaka...
Snezana
Postovana gospodjo Gucijan,skiristila bih ovu priliuku da stupim sa Vama u kontakt, posto pisete o prosveti. U javnosti kao i od strane sindikata ne istice se problem resavanja statusa zaposlenih koji putuju do posla ili iz zdravstvenih ili drugih licnih okolnosti zele da promene poslodavca kako bi radili u mestu koje je blize mestu prebivalista. U nedostatku jasnih propisa, postupak se realizuje kroz preporuke koje nemaju obavezujucu pravnu snagu, a koje je ministar utvrdio kao nacin resavanja statusa ove grupr zaposlenih.. Kao sto to uvek biva sa preporukama, direktori ih uglavnom ne primenjuju i ne postupaju na nacin na koji je ministar predvideo. Vec par godina u prosveti u preuzimanju ucestvuju radne podgrupe po skolskim upravama i centralna grupa koje formira ministarstvo. Ove radne grupe imaju odredjena ovlascenja koja obuhvataju i donosenje preporuka da se zaposleni uputi u odredjenu ustanovu radi preuzimanja. Praksa je pokazala da su ova ovlascenja nedovoljna a da direkto
srdja
Ja nisam pročitao ceo tekst, ali smatram da znam šta u njemu piše i mogu da kažem da se sa najvećim delom ne slažem. Jednostavno, ne može novinar da piše o obrazovanju na osnovu ličnog iskustva. To je provincijski pristup, naročito izražen i zapadnim delovima bosne i hercegovine. Broj časova nedeljeno nije najvažniji podatak o školstvu.
Nikola
Радим у високом образовањуи пратим годинама рад г-ђе Гуцијан. Иако се некада не слажем са њеним виђењем ствари, морам да признам да је доследна у свом послу што је за сваку похвалу и наставићу да је пратим и даље. Ретко искрен и професионалан новинар, што је по мени свакако обавезујући стандард за Политику. Прва велика замерка је за е-уредника, што је није написао датум штампаног издања у коме је био чланак, јер га ја данас нисам нашао у штампаном издању а по правилу буде у штампаном издању дан касније од објаве на порталу. Друго, нисам прочитао цео чланак г-ђе Гуцијан па не могу да судим о њему, али ако се г-ђа Гуцијан после толико година изјашњава позитивно макар и начелно позитивно о неком министру просвете, ја онда стварно морам да се запитам о чему је реч. Да ли је то искрено мишљење?Иронично? Или под неким притиском (у шта чисто сумњам)?Али је неоспорна чињеница она је до сада увек била врло критична у својим ставовима па је ово прави шок за нас који је прате. Поздрав
Милан
Мени се министар допада, ако ништа друго оно бар човек има свој став. Претходни министри су врло брзо ухваћени у коло друштва у министарству које само гањају пројекте и учествују у њима (наравно за велике паре) а наставнике нико ништа и не пита. Па су таквим понашањем учврстили став да је ученик увек у праву. Да је просветни инспектор (локални улизица) увек у праву, а тек после дуготрајних спорова наставник добија спор, а школе губе паре и блокиране су. Никако нисам страначки активан, али ми се неки поступци министра допадају

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља