субота, 21.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Живот у затвору преточен у документарац

Редитељ Дејан Петровић снимио је филм о највећим српским затворима и кроз дешавања из затворског амбијента испричао ону најважнију – о слободи
Аутор: Мирослава Дерикоњићпонедељак, 06.02.2017. у 09:05
Осуђеник у казнено-поправном дому за малолетнике у Ваљеву (Фото: П. Павловић)

Месецима је редитељ Дејан Петровић обилазио највеће затворе у Србији – у Сремској Митровици, Пожаревцу, Нишу и малолетнички у Ваљеву. Са екипом, коју су поред њега чинила још четири члана, разговарао је са осуђеницима, стражарима и члановима њихове управе. Све како би, признаје, уобличио своју идеју о снимању филма у српским затворима, односно да кроз дешавања из затворског амбијента исприча ону најважнију – о слободи.

У филму ће, открива Петровић за наш лист, бити приказане свакодневне активности у затвору осуђеника и стражара, које ће пратити искључиво аутентични звук казамата. Других звукова, попут музике или нарације, неће бити.

– Радни назив филма је „Осуђен да буде слободан”. То није прича о слободи или неслободи осуђеника, већ прича о слободи сваког од нас. Кроз причу о затвору, бавим се губљењем појединца у свету у којем живимо. Покушавам да одговорим на питање колико мислимо, причамо и понашамо се у складу са сопственим потребама, а колико, заправо, неке ствари радимо зато што се то од нас очекује. То је кључно питање које се провлачи кроз филм. Затвор је амбијент, простор који мења универзалну слику о неким питањима. Моја основна провокација јесте да се од најранијег детињства људи „припитомљавају”, прво преко вртића, потом школа, касније шефова на послу... Чини се да се у „спољном” свету, као и у затвору све своди на награду и казну. То је, негде, кључни елемент на којима се базира овај филм – открива Петровић.

Признаје да му је искуство са снимања у затвору најдрагоценије у каријери, али и да је продукционо јако захтевно. Документарни филм, какав ће бити овај који снима, како каже Петровић, подразумева неку врсту спонтаности, а снимање у затвору, пре свега због поштовања правила установе, то баш и не дозвољава.

– У циљу уобличавања прича, односно настанка филма, требало је помирити све те услове међусобно. Имали смо драгоцену помоћ људи из Управе за извршење кривичних санкција, запослених у затворским установама... Боравак у институцији каква је затвор, стресан је сам по себи. Са друге стране, требало је бити опуштен и бити креативан. Мислим да смо извукли максимално из оног што нам је омогућено и да смо разбили многе предрасуде кроз разговор са људима који су на издржавању казне... Покушали смо да „ухватимо” ту затворску аутентичност, емоцију и атмосферу – каже редитељ, сценариста и продуцент филма који ових дана улази у монтажу.

Као најупечатљивије звукове и сцене из затвора именује оне аутентично забележене тренутке људи кроз шибер на вратима, њихове свакодневне активности док седе, разговарају, пуше цигарету, играју шах... То су, каже Петровић, тренуци када су они међусобно најближи...

– Највећа разлика између живота „унутра” и „споља” јесте што се живот у затвору одвија споро. То је уједно и највећи контраст ритму живота ван затвора. Посебан утисак на мене су оставили звукови који су претходили уласку у ћелију, отварање тешких врата, међусобна комуникација осуђеника, врата која ударају када се затварају... Филм је интересантан јер је базиран искључиво на поетици покретне слике, тишини и аутентичности звукова... – прича Петровић.

Сматра да људи на слободи оне у затвору третирају као неслободне, а сигуран је да су појединци иза решетака много слободнији него људи „напољу”. Не у смислу да могу да изађу напоље или да располажу неким материјалним стварима, него на духовном плану, да могу да пронађу неки свој мир и окрену се само себи...

Филм чије је снимање интензивно трајало два месеца, подржан је на конкурсу Филмског центра Србије. Екипу која је радила и по 12 сати дневно чинили су, поред Петровића, Драган Вилдовић, директор фотографије, Никола Цвијановић, сниматељ звука, Стефан Красић, помоћник редитеља и Зорана Вучићевић, координатор продукције. Петровић очекује да ће он бити завршен до средине следећег месеца.


Коментари2
d0506
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danko B. Marin
Gube vreme na robiji umesto da zajedno rade sa SNS krimokratama!
zana
Dobro je sto ce zvukom biti receno mnogo toga, jer osudjenici nisu iskreni zbog straha od kaznjavanja, da zaista pricaju kako im je , ali dovoljno je i ovo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља