уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:21
(ЗЛО)УПОТРЕБА ЊЕГОША И АНДРИЋА

Пуцњи из културних ћорака

Андрић јесте био Југословен, али Србин, и језик му је био српски, и Вук, Његош, Матавуљ, Кочић били су његова најближа књижевна родбина, каже Драган Лакићевић
Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 06.02.2017. у 18:50
Из серије поштанских марака Књижевни великани Србије (Фото Пошта Србије)

Мало-мало, па напади на Андрића и Његоша. Усуди се неки камичак да удари на планину. Као мува која слети на слона. Али, медији се хране тим сплачинама, да подигну тираж, да преживе. Андрића, ономад, прогласише – фашистом, Његоша одавно сматрају – геноцидним писцем. Извесни Аднан Муховић, функционер Бошњачке странке, колико јуче, не трепнувши, изјави да је Његош „највећи крвник Бошњака и ислама”.

Пре неколико година подигла се велика прашина без икаквог, озбиљног, разлога. А била је реч о најобичнијем судском процесу због ауторских права. Иво Андрић, наш велики писац, добитник Нобелове награде за књижевност, био је разлог што се из Сарајева, Загреба и Београда, као у недавном рату, пуцало из оружја великог калибра. На срећу, овог пута, муниција којом се пуцало звала се – културни ћорци. И то у години кад је требало обележити пола века од Андрићевог добијања Нобелове награде за књижевност.

Матица хрватска за БиХ обратила се 2007. Задужбини Иво Андрић у Београду са захтевом да добије право да штампа четири Андрићева дела у библиотеци „Хрватски писци у БиХ у сто књига”.

Управни одбор Задужбине није одобрио да се Андрић штампа у библиотеци која га сврстава у националне књижевности, ван оне за коју се он за живота определио – за српску. Матица хрватска из Сарајева, и поред упозорења, штампала је четири књиге у поменутој библиотеци. Пошто договора није било, Задужбина Иво Андрић из Београда, преко свог адвоката у Сарајеву, тужила је Матицу хрватску из Сарајева, због кршења ауторских права, и спор – добила.

Нико не спори, рекао је тада Драган Драгојловић, председник Задужбине Иве Андрића, да је Андрић рођен од оца Хрвата и мајке Хрватице, католичке вере, у селу код Травника, у БиХ. Међутим, писац не улази у корпус једне књижевности по месту рођења, већ по језику којим пише.

Око Андрића се и даље отимају српска, хрватска и босанска књижевност. Сви полажу право на њега, чак и они који су га се до јуче одрицали, замерајући му што се определио за српску књижевност.

Није Иво Андрић једини који је писао српским језиком, а био је друге националности. Има таквих случајева и у Србији, и у Хрватској, као и широм света. Значајан савремени амерички песник Чарлс Симић рођен је у Београду, од оца и мајке православне вере, али није српски песник. Б. Вонгар (рођено име Сретен Божић), рођен у Шумадији, пише у Аустралији на енглеском, и није српски, већ аустралијски писац, српског порекла.

– Апсурдно је и узалуд данас доказивати оно што се одавно зна, да ћоравом не вреди намигивати. Ми аргументима не можемо злонамерним Хрватима и Бошњацима било шта доказати, али богме ни нашим политикантима, трговцима светињама, па и као суза чистој Андрићевој књижевној припадности. Бошњаци и Хрвати могу радити што год хоће – у међународну правду ја не верујем. Али, шта ћемо ми урадити? Андрић јесте био Југословен, али Србин, и језик му је био српски, и Вук, Његош, Матавуљ, Кочић, били су његова најближа књижевна родбина. Погледајте шта је о њима написао – каже Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге.


Коментари1
aca48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Село гори а баба?
Ништа ново на брдовитом Балкану. Незреле балканске "елите" билу да су из света политике или уметности траже било који начин да се истакну своју приврженост нацији и националним клановима - свака част мањини! Добитник Нобелове награде за књижевност припада целом свету, па његово својатање од локалних патриота делује смешно. Важна су дела, а не место рођењаљ, јер оно не одређује величину човека и уметника. Тзв. културни радници и уметници без талента увек су се сакривали у локалне патриотске и партијске торове. Постајали су националне месије у својој области.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља