уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:52
(ЗЛО)УПОТРЕБА ЊЕГОША И АНДРИЋА

​Андрићево дело између „расизма” и „пророштва”

Недавна мостарска конференција о Иви Андрићу наставак приче у којој писца неки сматрају „расистом”, у чему други налазе испразно демонизовање
Аутор: Младен Кременовићуторак, 07.02.2017. у 09:05
Иво Андрић у Вишеграду (Фото Танјуг)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да ли је Иво Андрић, описујући у својим романима властито уметничко опажање стварности и историјских токова у вековима ровитој Босни, на својим страницама можда делимично описао и актуелне покушаје превредновања свог дела, у којима једни виде демонизовање највећег писца ових простора, јер они други у реченицама нобеловца препознају и „расизам”?

Добар део сарајевске академске јавности углавном се не изјашњава о оспоравању Андрића, Бранка Ћопића, Његоша или Меше Селимовића, које долази од дела бошњачких интелектуалаца и политичара, па остају упамћене изјаве академика Мухамеда Филиповића, који је о Андрићевом делу рекао да је „БиХ нанело више штете него ли све војске које су харале њоме”, или Алије Изетбеговића, за кога је Иво Андрић, како препричава режисер Емир Кустурица, „подворничко копиле пуно мржње”.

Андрић на новчаници БиХ

Последња у низу јесте мостарска конференција есеја Русмира Махмутћехајића „Андрићевство: Против етике сјећања”, с које су се у разним контекстима анализе Андрићевог дела, сем паралела с Хитлером, могле чути и квалификације „расизам”, а књижевност нобеловца оквалификована је као „великосрпска”, чиме су створене „претпоставке за геноцид”. Књижевне корене геноцида над Бошњацима некадашњи реис Мустафа Церић пронашао је и код Његоша, у „Горском вијенцу”, а један сарајевски лист недавно је објавио текст под насловом „Бранко Ћопић учествовао у масакру Бошњака у Великом Дубовику”, о злочинима почињеним од стране „партизана, то јест четника”.

Један од учесника недавне мостарске конференције, Нерин Диздар с Факултета хуманистичких студија у Мостару, говорећи за наш лист о Андрићевим личним ставовима у контексту „расног смисла”, цитира извод из Андрићеве докторске дисертације: „Подмитљивост коју су, како изгледа, Турци као порок своје расе испољили већ при првој појави, временом се, током опадања њихове моћи, све више повећавала, ширећи свој штетан и разоран утицај у земљи”.

Анализирајући ове реченице и наглашавајући нужност расправе о свим питањима, Диздар поставља питање: „Како називамо особу која говори о ’пороку расе’?”

„Уз тезе о претњи ’европском човечанству’ од очито ’нечовечних’ муслимана, Андрић детаљно елаборира тезу о ’пороку турске расе’”, образлаже Диздар замерке Андрићу.

Диздар верује у то како идеја да одређене групе имају одређени „менталитет” није ништа до „расистичко уверење о укорењеним облицима понашања и размишљања”, па пита који је, према томе, менталитет муслимана? „Муслимани у Андрићевој перспективи, с којим су дакле суочени Срби и Хрвати (’наши’), су набијачи на колац, подмукли страни елементи, претња хришћанској Европи, нагонски агресивна и примитивна раса”, износи Диздар своје тумачење за наш лист.

Тим поводом историчар Вук Бачановић за портал „дневник.ба” запажа: „Напокон, није ни свака антипатија расизам. Андрићева антипатија према умирућем и декадентном Османском царству, као и антипатија савременог слободоумног човека према режиму какав је нпр. данас саудијски или ирански, аутоматски не подразумева да тај неко прижељкује извршавање геноцида над Саудијцима, Иранцима или муслиманима генерално, већ, једноставно, његово право на слободу мишљења и антипатије”.

Покушаји оспоравања Андрића за професора Ранка Поповића са Филолошког факултета у Бањалуци нису ништа неочекивано, јер је та искра у латентној фази прво тињала док су политички услови били такви, али је све време постојала у оквиру афирмације муслиманске нације. Такве намере описује као „демонстрацију зловоље и бесмисла”, јер код Андрића „нема ништа од оног што покушавају да му припишу”.

„Његово приближавање српској литератури, имајући у виду његову светску величину, одредило је став оних који прекрајањем истине покушавају да га оспоре, што не могу било чиме бранити, ни правдати”, каже нам Поповић.

Вахидин Прељевић са Филозофског факултета у Сарајеву каже да је одлика сваког великог књижевног дела, које је по природи ствари слојевито и вишезначно, да изазива различите, па и опречне интерпретације, и додаје: „Немам ја проблем с тим што неко не воли Андрићеве текстове или их чита на другачији начин. Проблем настаје кад се у неким наводним ’читањима’ помешају фикција и факција, поетска визија и историјска истина, па се тумачења претворе у идеолошки, па и политички образац, који нема везе с Андрићем, али има с његовим наводним ’браниоцима’ и ’нападачима’ на свим странама подједнако.”

Оспоравање, каже бањалучки књижевник Ранко Рисојевић, долази од оних који се, као интелектуалци, теоретски гнушају теорије одраза, али који у пракси иду много даље и траже од писца да положи рачун на који начин бира своје ликове како би кроз њих описао Босну. „Андрићево дело даје Андрићеву Босну, а не историјски дату Босну”.

Игор Симановић, с Филолошког факултета у Бањалуци, појаснио нам је да није ништа ново да се нека матрица или друштвено-политички оквир покушава наметнути као модел за ишчитавање текста неког писца. „Слика Андрићеве Босне толико је снажна и уверљива да они којима се то не свиђа више говоре о себи него о самом Андрићу”. Примећује и да, кад би неко тако „искривљено читао” Андрића или било којег писца, онда би га могао са сваке стране оспоравати, јер „у сваком делу можете наћи речи да искривљеном логиком аргументујете такве квалификације”.

Историчар Вук Бачановић написао је како су се, након што је Бранко Ћопић дефинитивно проглашен четником и непријатељем „сваког иоле образованог Бошњака”, а Меша Селимовић неписмењаковићем иза чијих дела стоји мрачни господар Добрица Ћосић, конструктори бошњачке стварности вратили свом омиљеном узрочнику свих историјских недаћа – Иви Андрићу.


Коментари18
eceae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorica Avramovic
Ne brinu mene zamlate, poput ovih negdasnjih Srba, prezimena Filipovic. Blateci vrhunske stvaraoce, gromade poput Njegosa, Andrica, Selimovica, Copica, samo pokrecu na ponovno citanje i promisljanje, i nikakvu stetu delima neprolazne vrednosti, koliko god se upinjali, ne mogu da nanesu. Mene, a i mnoge ljude, brine cinjenica sto ce nasa deca, po EU merilima, izucavati Principa kao heroja, ali, i kao teroristu. Mene brinu istoricari, poput Dubravke Stojanovic. Pa, koliko kosta da kosta!
drag@drop
Zasto niste objavili moj odgovor Octoberfestu? (kojem sam greskom dala preporuku). Sada mu mozete pridruziti i 'mozda mozda'. Njima se ne dopada pojava naroda na mostu, jer da kvari sliku samog Andrica. A meni se bas to dopada, niska od naroda. Pa zato je valjda most i gradjen da narod prelazi preko njega s jedne na drugu stranu. Osim ako oni koji su ga gradili proklinjuci ga nisu ugradili u njega svoje kletve. No, slika sama sa narodom na mostu i Andricem u prvom planu je vrhunska.
Todor
''Tomislav K'''м I ja sam mislio kao vi . Dok pre neko vreme nisam gledao Jevtica na TV koji se vratio sa kongresa iz Ankare. On je pozvan od strane Erdogana, kao jedini islamolog nemusliman iz bivse SFRJ, da sa turskim hodzama i pred Majkaмa Srebrnice drzi predavanja o islamu. Dakle objasnite Erdoganu da je propagandista
Stefan Tvrtko I
Kako olako i sramno se zaboravlja 500 godina turskog zuluma i genocida nad Srbima, pravoslavnim hriscanima, koji su temelj onoga sto se danas predstavlja Bosnom. Zbog dobroregionalnih odnosa, nauka i svest se zatiru.
Dragan Pik-lon
Svaka rec je duboka,siroka i visoka.Koliko cemo je dokuciti zavisi od naseg pojmanja(apstrakcije).Zato su veliki pisci istovremeno i proroci.Recenica je jos sira i dublja od svake pojedinacne reci.Ona je istovremeno ljudska misao i lepota.Ona je most izmedju dusa i nesluzi nikakvom zlu.Dok je pasus,skup recenica jos siri i sam po sebi je literarni kosmos.Uvek je bilo ljudi koji na ovakav nacin(sa zasiljenim kolcem u desnoj ruci)negiraju Ivu Andrica,Branka Copica,Mesu Selimovica,Jovana Ducica,Crnjanskog,Njegosa.....Ustvari zele spaliti sve knjige osim Biblije i Kurana.Posle ce nam i njih tumaciti pogresno.Ici ce tako dok nedostignu svoj san i ambiciju.Dok se ne upisu u klub" mislioca(filozofa)" tipa Bin Ladena.To jest ,dok ne pojme izvrnutu percepciju!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља