понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Дело Питера Бројгела Млађег откривено у Великој Британији

Иако је технологија напредовала, никада се стопроцентно не може тврдити да је ауторство неког дела несумњиво утврђено, сматра Велибор Андрић, стручни саветник Института Винча
Аутор: Милица Димитријевићнедеља, 05.02.2017. у 19:45
„Свадбени плес на отвореном”, Питер Бројгел Млађи, 16. век

Наићи на такозваног „спавача” испуњење је сна сваког трговца уметнинама. У овом случају није реч о термину који се колоквијално употребљава у криминалистичким романима и филмовима, и то за агента који чека, некад и деценијама, да га његова тајна служба „активира”, већ се ради о уметничкој слици, која за ситан новац бива купљена на аукцији, а за коју се, потом, испоставља да је ауторство неког великана. Копија дела из 16. века „Свадбени плес на отвореном”, која је тек недавно приписана Питеру Бројгелу Млађем, а којa ће од 11. фебруара бити звезда изложбе о династији Бројгел у Холборн музеју у Бату (Велика Британија), један је такав случај, о којем извештава Би-би-си.

Слика (уље на дасци), на којој је рустичан приказ венчања у шуми, део је музејске колекције још од 19. века и за њу се све до недавно сматрало да је продукт једног од бројних Бројгелових анонимних следбеника. Они су били ангажовани у атељеу Бројгеловог најстаријег сина у Антверпену, који је био посвећен стварању реплика очевих дела (продавана су по приступачној цени). Да 2014. Џенифер Скот, нова директорка музеја у Бату, иначе специјалиста за холандско и фламанско сликарство, није одлучила да организује поставку о стваралаштву ове познате уметничке породице, питање је да ли би озбиљног интересовања за ову слику уопште било. Како је објаснила за Би-би-си, њену пажњу привукла је усковитлана композиција на платну, која је била довољно упечатљива чак и на први поглед да би била производ непознатог аутора, док јој се учинило и да су боје, пригушене иза слојева лака, у ствари јарке. Посебно је био важан један детаљ – начин на који су међусобно изувијана стабла дрвећа и људске фигуре. Значај потенцијалног открића био је у следећем: оригинал слике „Свадбени плес на отвореном”, коју је насликао Бројгел Старији, одавно је изгубљен, док се сматрало да широм света постоји више од сто њених верзија, од којих је најмање тридесетак приписано Бојгелу Млађем. Ово дело могло је да буде прво сачувано за које би могло да се потврди да га је Бројгелов син заиста насликао. А све је указивало на то.

Иако је процес конзервације и потврђивања аутентичности чак и за дело малих димензија, као што је ово (37 са 49 сантиметара), могао да кошта и до 15. 000 фунти, музеј се ипак упустио у процедуру пронашавши донатора. Инфрацрвена рефлектографија омогућила је истраживачима да завире испод различитих слојева слике, чиме је откривен иницијални цртеж, који је претходио наношењу боје. Он је био такав да су стручњаци одмах препознали потез руке Питера Бројгела Млађег. Начин на који су урађени детаљи на драперијама такође је био иманентан истом аутору. Слика је снимљена и рентгеном, дубински очишћена, пигменти су анализирани и, када је виђена у пуном сјају, било је извесније да је откриће заиста откриће а не само спекулација.

Међутим, како за „Политику” каже Велибор Андрић, стручни саветник Институт за нуклеарне науке Винча, чија је Лабораторија за хемијску динамику учествовала у сличним процедурама када је реч о нашој земљи, иако је технологија напредовала никада се, према његовом искуству, стопроцентно не може тврдити да је ауторство неког дела несумњиво утврђено.

– Са једне стране, могућност грешке мања је када се ради о делима која су настала раније, односно пре 19. века или 20. века, будући да су се у то време користиле посебне боје и пигменти, који нису били индустријски произведени, већ су се аутори сами сналазили, имали сопствене начине доласка до материјала. Они који су радили  у савременијем добу куповали су боје у специјализованим продавницама што компликује сам процес идентификације аутора. Битно је рећи и то да некадашњи плагијатори нису могли ни да претпоставе шта ће све данас бити могуће анализирати, било је битно да слика само одговара визуелно делу које се имитира, док савремени фалсификатори одлично знају за научна достигнућа, па тако знају о чему да воде рачуна када праве смишљену превару. Са друге стране, у овом случају реч је о радионици која је, за то време, хиперпродуковала дела која су настала истим материјалом, што усложњава саму аутентификацију – објашњава Андрић.

Лабораторија у Винчи, чији део тима чини и др Маја Гајић Квашчев, научни сарадник Института Винча, до сада се бавила утврђивањем аутентичности десетак дела домаћих аутора, углавном на захтев Народног музеја у Београду, којем су се, између осталог, обраћали и приватни власници. Међу њима су и слике Надежде Петровић, Саве Шумановића, Мила Милуновића, Игњата Јоба...

– На нашем тржишту готово да нема слика великих мајстора, углавном се наилази на наше ствараоце. Ни за једно дело нисмо знали у чијем је власништву, нама то и није било битно, али су у целом процесу учествовали и стручњаци из музеја, пошто је сваки овакав подухват тимски рад. Ситуацију отежава то што је активност наше лабораторије спорадична, што не постоје базе података кад се ради о нашим ауторима па се онда, када се појави спорна слика, углавном прибегава упоређивању са сликом за коју је већ утврђено да је дело баш тог сликара. Сарађивали смо и са Централним институтом за конзервацију, где смо били део процеса рестаурације стваралаштва Петра Лубарде, уз сагласност његовог Легата, и тада смо направили анализу свих дела која су се тамо нашла па сада, када је он у питању, постоје систематизовани подаци – закључује наш саговорник, истичући да поред спектрометрије рентгенског зрачења, која је до сада коришћена у поменутим процесима у нашој земљи, од недавно постоји и нови инфрацрвени спектрометар, који омогућава анализу везива, премаза и лакова, које аутори користе у изради слика.


Коментари1
5f935
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Lazarevic
Pošto živim u Bath-u, znam za izložbu i, naravno, jedva čekam da je pogledam. G-dja Scott je nasledila krajnje nepopularnog direktora. Sudeći po reakcijama gradjana, izgleda da radi pravu stvar.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља