уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:14

Речни вук упознат са тајнама Дунава

Последњих 16 радних година Мићо Петковић Пандур провео је као заповедник на два наша ледоломца који труле у Новом Саду – „Чакор” и „Вучево”. – Животно искуство испекао је пловећи на 125 бродова
Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 05.02.2017. у 21:04
(Фото: Д. Жарковић)

Замрзнути јануар чији су крај са олакшањем дочекали многи заузима високо десето место по хладноћи откако се у последњих 129 година мери температура у престоници. Иако ледена, ова зима ипак није пробила све рекорде хладноће и дужине трајања. Многи и даље памте ону из 1984/85. године када је борба са ледом на рекама трајала од децембра до краја марта. Међу њима је и речни вук Мићо Петковић Пандур који је искуство испекао пловећи на 125 бродова. Последњих 16 радних година, до 2000, провео је као заповедник на два наша ледоломца „Чакору” и „Вучеву” која данас труле у Новом Саду.

Купио их је приватник и већ неколико година због небриге пропадају.

– У јулу 1984. године укрцао сам се први пут на „Чакор”. Већ у децембру кренуо је хаос на реци. Дунав је заледио па смо све до 24. марта непрестано „тукли” ледене громаде. Кидали смо их на комаде величине собе. Код Даља смо чак четири дана ломили лед. Није било нимало лако. Радили су и „Чакор” и „Вучево”, а у помоћ су нам пристигли и Мађари. Као што обичај налаже, на реци су ледоломци радили увек у пару. Разбијали су лед са обе стране реке, гурали га ка матици, док су га на том путу уситњавали мали ледоломци – прича Петковић и напомиње да је у ледоломачкој флоти низбрдо кренуло почетком деведесетих година, у време увођења санкција нашој земљи. Наставило се, истиче, после 2005. године у време транзиције.

Проблема на реци ове зиме не би било, каже он, да је уклањање леда почело одмах када је покорица, такозвани снежник, тек почела да се ствара. Требало је већ тада да ледоломци буду код „Ђердапа” и да узводно крену у разбијање јер је уклањање санти, када се ледоломцем крене низводно, опасно по брод и посаду.

Мићо Петковић Пандур
„У престоници постоје бар три зимовника где власници могу да склоне чамце. А сплавовима и кафанама зими и није место на реци”

Највеће претње за кретање бродова по реци су лед, олупине из Другог светског рата, потонули делови мостова, сплавови...

– Постоје четири врсте леда. Снежник који се ствара по површини, поднац настаје по дну корита реке, санте и ведрац, који је опасна претња за све на реци. Он је и најгори јер све три врсте леда веже и буквално „зацементира” реку. Претња су нам била и потопљена пловила. После Другог светског рата у Дунаву их је евидентирано више од 500 не рачунајући део између Кусјака и Прахова где се налазило 135 објеката немачке ратне флотиле. Један део тих олупина извађен је претходних деценија, али има и оних који и дан-данас леже у дубинама Дунава – прича Петковић.

Он сматра да су сва пловила већ 15. децембра морала да буду на обали или у зимовницима.

– У престоници постоје бар три зимовника где власници могу да склоне чамце. А сплавовима и кафанама зими и није место на реци – напомиње Петковић.

Свака од наших река има своју ћуд и места која могу бити критична и где се за време зиме могу створити такозвани чепови. Дунав је свакако најмоћнији и најзахтевнији. Критичних места где се појављује ледостој има доста, и то од самог улаза реке у нашу земљу – од Бездана, преко Апатина, Даља, Бачке Паланке, Новог Сада, Бесног фока, Гроцке, Смедерево... на свим оним деловима где река прави кривину. На тим местима ствара се плићак па пешчани спруд, а на то се најлакше закачи лед.

Раније се, како каже Петковић, већ на основу ниских температура на рекама знало када ће Дунав да заледи.

– Лед се прво појављује на пловним путевима где се вода креће врло споро – Велики и Мали бачки канал, канали на Бегеју и Босуту. Ту увек прво замрзне само недељу дана после пада температуре испод нуле. Од пловних река Тиса се најбрже заледи јер је мирна. У случају да је велики минус, она може да смрзне за једну ноћ. На Драви и Дунаву формирање покорице траје нешто дуже, око десет дана, ако је температура минус десет степени. Сава се тешко леди јер у њој има доста шалитре и минерала – објашњава Петковић.

 

„Чакор” и „Вучево”

„Чакор” и „Вучево” су „рођени” у Мађарској и близанци су. Део њихове опреме изграђен је на Балатону, а део у Будимпешти. У употребу су пуштени 1971. године.

– Оба пловила су моторни тегљачи, а имају и класу за ледоломца. Челични труп им је дебео 36 милиметара. Изграђен је тако да се уопште не види вар, а могао је да сече санте леда дебљине до пет и по метара. Ледоломци су дугачки 41 метар, а широки око девет и по. На њима су се налазила по два мотора, укупне снаге 1.300 коња, и клатна за лупање леда тешка по 16 тона. Сваки од ледоломаца има по 12 кабина, 23 кревета, два купатила... – каже Петковић.


Коментари1
fec2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Кадровска памет и свест"
Браво за текст. Браво за човека са знањем и искуством. Таквих је данас све мање, или их уопште нема. Важи за све битне државне струке. Шта је са речним бродоградилиштима и ремонтним заводима? Све смо уништили, а имали смо их неколико. Ова држава сада нема где у држави да направи ледоломце (односно вишенамснске бродове - ледоломце, тегљаче, ватрогасне бродове и сл. које би опслуживала војна Речна ратна фотила - пошто нема више ко у држави, јер држава више нема ништа своје) за себе, већ ће морати да издваја девизе како би их купила у инострантву. Тако је исто и са локомотивама и са вагонима, путничким и теретним. Камионима, шаторима, шаторским крилима за војску и цивилну заштиту. Ништа више се не производи у земљи. За све је потребан међународни тендер, а онда кредит од странаца и нека странци узимају паре и тако у недоглед у провалију - наши унуци ће то да отплаћују.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља