„Тојота” као да је чекала да многи у ауто-бранши истроше идеје на тему градског СУВ-а како би произвели нешто ново. Од дизајна, преко технолошких решења, „тојота це-ха-ер” је направила одскок у односу на класу, као и „Нисан” својевремено са моделом „џук”. Спојили су купе и „кросовер”– градски ауто за све прилике и добили сјајан резултат.
„Це-ха-ер” има доста заједничког и са премијум моделом „бе-ем-ве икс шест”, која је синоним за „микс класа”. Наиме, у моделу „икс шест”, када се појавио 2008. године, Баварци су приказали мешавину сегмената користећи искуства (дизајн и технологије) из релија „Париз–Дакар”, примењујући их у серијској производњи луксузног СУВ-а.
Прошло је нешто више од две године, од када је 2014. године „це-ха-ер” приказан као концепт возило, на Салону аутомобила у Паризу, до теста „Политике”.
Иако га нисмо возили на претпремијери у Мадриду, пре два месеца, сачекали смо га температурама у минусу, где се показао као прави самурај, непоколебљив на леду и снегу замрзнутог Београда. Само име „це-ха-ер” (C-HR) значи „купе – хај рајдер” или у слободном преводу „купе – високи јахач”.
Нови „це-ха-ер” је постављен на глобалној платформи (TNGA), познатој из четврте генерације „пријуса”, хибридног модела. У кокпиту, осмоинчни екран и централна конзола благо су закренути ка возачу, што подсећа на „бе-ем-ве” и одаје спортску црту.
Седишта, иако нисмо пошли на дужи пут, добро су профилисана и удобна. Амбијентално осветљење је пријатно у ноћној вожњи, а светлећи лого модела засија испред ваших ногу, на тротоару, пре него отворите возачка врата по мраку.
Међуосовинско растојање од два метра и 64 центиметра дају доста места за седење на задњој клупи. Солидна је и запремина пртљажника од 377 литара, равна просеку класе.
Многи ће код нас имати примедбу зашто у понуди нема дизел-агрегата, али фабричка истраживања говоре да ће чак 70 одсто нових купаца на Старом континенту пре да се одлучи за хибридни модел. Турбобензинац (који смо возили) од 1,2 литара и 116 коња је живахан, не пребрз и веома равномеран у вожњи, мада на предње точкове испоручује чак 185 њутн-метара обртног момента, са шестостепним мануелним мењачем.
Све „клизи”, а за то је одговорна и технологија. Наиме, „паметни” мануелни мењач исправља све неправилности, грешке или неискуство. Могу да одахну и почетници јер са „це-ха-ером” нема трзања и „урлања” мотора.
Међугас и равномерно „подизање или спуштање” обртаја мотора, сада врши технологија или ИМТ (интелиџент мањуел трансмишен). Заправо, мењач, који увек усклађује брзину окретања точкова са бројем обртаја агрегата, доприноси мирном раду и осећају „клизеће вожње”. Кочење и кретање било је сигурно по залеђеним путевима околине Београда и без погона на свим точковима.
Прецизан управљач, одлично подешени амортизери дају удобност у вожњи, без нагињања каросерије, што је често карактеристика појединих модела СУВ класе па и мањих кросовера. Нисмо импресионирани прегледношћу кад се вози уназад.
Допадљиво решење интегрисане браве у проширени „це” стуб и бочни прозори не дају превише видика позади. Међутим, ту је камера за вожњу уназад, велики спољни ретровизори и још гомила електронике да то надомести.
Цена од 20.000 евра је само полазна, док су хибриди скоро 7.000 евра скупљи. Декларисаној потрошњи од 5,8 литара нисмо били ни близу, али у леденим данима и са свим системима за грејање, укљученим на максимум, нисмо ни очекивали.
Техничке карактеристике
Мотор: турбо бензин 4 цилиндра
Запремина: 1.197
Тип: ЕУ 6
Снага: 85 kw/116 кс / 5.600 обрт/мин.
Момента: 185 Нм од 1.500 до 4.000 обрт/мин.
Максимална брзина: 190 километара на сат
Убрзање (од 0 до 100): 10,9 секунди
Потрошња: град 5,8 литара / 5 литара ван града – фабрика/тест 8 литара
Мењач: шестостепени мануелни
Маса празног аутомобила: 1.320 кг
Точкови: 18 инча
Резервоар (макс): 50 литара
Запремина пртљажника: 377 литара
Дужина: 4.360 мм
Ширина: 1.795 мм
Висина: 1.565 мм
