субота, 22.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:47

Од рођака из света 2,7 милијарди евра

Дознаке, или новац, наших људи из иностранства годишње достижу око девет одсто бруто домаћег производа, док су странци у 2016. инвестиралиоко1,9 милијарди евра или 5,4 одсто БДП-а
Аутор: Александар Микавицанедеља, 05.02.2017. у 22:00
(Илустрација Новица Коцић)

Процењује се да је грађанима Србије у 2016. години са разних страна света стигло око 2,7 милијарди евра. Реч је о такозваним дознакама из иностранства, односно новцу који су наши људи слали својима у земљи, као и о пензијама и инвалиднинама које су стизале на банкарске рачуне оних који су се вратили у отаџбину. У Народној банци Србије кажу да је за 11 прошлогодишњих месеци по основу дознака у земљу стигло 2,45 милијарди евра, што је за 6,4 мање у поређену са истим периодом претходне године. Како је сваког децембра, уочи Нове године и Божића, та девизна инфузија од „драгих наших” већа него осталих месеци, Србија је вероватно и лани од дознака укњижила 2,75 милијарди евра, што је годишњи просек од 2010. наовамо.

Ако је тачан податак да дознаке из иностранства у Србију стижу на адресе око 800.000 људи, у 2016. је сваком примаоцу стигло, у просеку, по око 3.370 евра, или између 370 и 410 евра по становнику, кажу у НБС.

У нашој централној банци напомињу да наведену суму дознака чини регистровани део – који у земљу стиже путем банкарских рачуна и брзог преноса новца – и нерегистровани део који се процењује на основу мењачких послова и кретања девизне штедње становништва.

За разлику од страних директних инвестиција које варирају, Србија од дознака сваке године остварује релативно стабилан нето девизни прилив. Годишње се креће око девет одсто бруто домаћег производа (БДП), што је вредности свега створеног, док су странци, на пример, у 2016. уложили око 1,9 милијарди евра, или 5,4 одсто БДП.

Колико Србији значи прилив девиза од њених грађана расејаних по свету и како се он троши?

Одговор на ова питања пружају резултати истраживања др Гаљине Огњанове и Марка Владисављевића, истраживача Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

Никога не треба убеђивати да би се у Србији много теже живело без девиза које више од пола века редовно стижу од наших људи ,,на привременом раду у иностранству’’. Тај новац служи као неформална социјална помоћ, кажу аутори. Марко Владисављевић закључује да тај новац домаћинства која га примају штити од већег сиромаштва, јер у просеку чини трећину њихових укупних прихода.

– Чланови домаћинстава која примају дознаке у разговору са истраживачима најчешће су изјављивали да већину тог новца троше на основне потребе – храну, одећу, обућу и плаћање рачуна – каже Владисављевић. – Стари људи у селима тим новцем плаћају и лечење. Без разлике да ли живе у градовима или селима, сви истичу да би без тих пара њихов живот био много тежи. Ако би ова домаћинства остала без тих примања, држава би морала да преузме бригу о њиховој социјалној заштити, зато што дознаке не би могли да замене личном зарадом. Тај новац који стиже из иностранства штити многа домаћинства од веће социјалне рањивости.

Али, од дознака се граде и одржавају куће и станови, школују се деца. Девизни пензионери су велика подршка како својој деци, тако и унуцима. Овакав обилан и стабилан прилив девиза благотворно делује и на платни биланс земље. Да није дознака, тврде упућени, Србија би се протеклих деценија много чешће суочавала са „бауком банкрота”. Др Владимир Гречић, један од најбољих познавалаца наше миграције, указује да је недопустиво мало девизних дознака уложено у продуктивне инвестиције, које доносе доходак и отварају нова радна места. У првој деценији овог века дијаспора је директно инвестирала 550 милиона долара у српску економију и оснивањем малих и средњих предузећа запослила око 25.000 људи.

Према резултатима истраживања Гаљине Огњанове, прилив дознака из иностранства ће расти до краја ове деценије, али ће се истовремено повећавати и број емиграната из Србије. Стручњаци процењују да ће повећање миграције од 12 одсто донети раст дознака за петину.

Занимљиво је да примаоци дознака оцењују да су последице одласка наше деце у иностранство лоше – „зато што одлазе најобразованији”, док стручњаци сматрају да ће те последици бити позитивне. Струка верује да ће у наредних четири-пет година дознаке утицати на пораст запослености, а страх да једног дана може да пресуши прилив новца из туђине, подстакнуће децу „гастарбајтера” да мање седе по кафићима и да тај новац искористе да покрену неки посао.

Према табели Светског економског форума, Србија је на последњем – 140. месту, по способности да задржи образоване кадрове, што значи да је прва по „одливу мозгова”.

Подаци Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) казују да број оних који одлазе из Србије стално расте и више је него удвостручен од 2007. до 2014. године, када је из земље отишло рекордних 58.000 људи.

Упућени тврде да овај негативан тренд може да заустави само поновна индустријализација земље.

 


Коментари52
447c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Naopaka računica
Doznake, ili novac ,naših ljudi u inostranstvu možda su bitan razlog zašto se ne reaguje na iseljavanje Srba iz Srbije.
Filip
Divno bi bilo da se obrazlozi iz kojeg dela sveta novac stize, mozda je najveci deo iz Rusije, ili "kako stoje stvari moje luce".....sa anglo-saksonskog dela ove fine planete
Мики Контики
Доста више са помињањем факултетских диплома, магистарским и докторским титулама. Истичите То сваком приликом, као да сте највећи научници који су задужили човечанство. Знање које сте стекли је такво и толико да га заправо не треба посебно истицати. Једна чистачица је кориснија од многих који се диче дипломама, да не причамо о водоинсталатеру, механичару,...
Мики Контики
Примећујем да држава, а и обичан народ, посебно вреднују оно што наша дијаспора ради.
Nesa
Eto mene u Srbiji za 20 godina da trosim penziju.Imacu oko 5 hiljada dolara u sadasnjem novcu mesecno plus ustedjevina i bolje da potrosim u Srbiji nego u Americi. Sa tim parama mogu 10 porodica mesecno da potpomazem.Meni ne treba.Srbiji ostavljam 5 godina staza i ne nisam se skolovao o drzavnom trosku , pa zapalio, platio sam iz sopstvenog dzepa 25 hiljada dolara po godini napolju (zajmovi ,naravno). Tako da nista ne dugujem, samo dajem i sve sto pretekne ostavljam u dobrotvorne svrhe, mojoj Srbiji! Mija deca ce sama za sebe da zarade i bice im dobro, ne miram nista da im ostavim samo cu da im platim skolu, da se ne zajme.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља