четвртак, 23.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:11

Да ли ће Србија поново мењати кривични поступак

Под лупом ће бити доказна улога суда, основи за одређивање притвора и тужилачка истрага као „немогућа мисија”
Аутор: Александра Петровићуторак, 07.02.2017. у 09:05
Новица Коцић

И лош закон је ипак закон, па се мора примењивати док је на снази, рекли су кривичари на Копаонику, када су расправљали о проблематичним решењима Законика о кривичном поступку (ЗКП). Најавили су могућност измена овог закона, који је већ пет година на удару критика стручне јавности, па чак и могућност доношења потпуно новог ЗКП-а.

– Законик о кривичном поступку је суштински заснован на погрешној концепцији, али обилује и конкретним правно-техничким грешкама. Кривичнопроцесна традиција је вид културног и правног идентитета, а наша традиција је да кривични суд има примарну доказну улогу на главном претресу и да утврђује истину. То је, међутим, већ неколико година у Србији потиснуто у историјску прошлост, јер је кривични поступак постао доказни двобој тужилаштва и одбране, док суд има пасивну улогу – подсетио је професор др Милан Шкулић, који води катедру „Право на слободу” у оквиру Копаоничке школе природног права.

Због великог одступања од досадашњег правног и културног идентитета у правном систему Србије, кривичари су се на Копаонику сложили са идејом да ЗКП треба да буде радикално измењен или да чак буде донесен потпуно нови ЗКП.

– Катедра је закључила да потпуно адверзијална конструкција главног претреса, која личи на оно што је главна расправа у парничном поступку, не одговара ономе што је дух и суштина кривичног поступка и да је посебно негативна по сиромашне окривљене, који су само формално равноправни са јавним тужиоцем, као државним органом, а да у пракси они имају веома подређен положај. Зато је потребно у предстојећој реформи кривичног поступка увести поново могућност да суд буде доказно знатно активнији на главном претресу – рекао је Шкулић, који је убрзо по окончању скупа на Копаонику изабран за судију Уставног суда.

У континенталној Европи, суд је суверени и неприкосновени „господар” доказног поступка.

Тужилачка истрага, која је у Србији уведена ЗКП-ом 2011. године, до сада је показала да није толико ефикасна као што је била судска истрага, коју су водиле истражне судије.

– Нови модел јавнотужилачке истраге, испољио је у пракси многобројне слабости, које су делом последица нерешених односа у вези са кадровским и техничким потенцијалом јавног тужилаштва, али су много више последица лошег решења сада важећег Законика о кривичном поступку, који је потребно што пре променити, са идејом да јавни тужилац, који је ипак једна странка у кривичном поступку, не може бити обична гола замена за некадашњег независног и непристрасног истражног судију – објашњава Шкулић.

Новим Закоником, реформатори су покушали остварење „немогуће мисије” – да истрага буде тужилачка, али да истовремено сви докази, које је јавни тужилац као несудски државни органи прикупио, могу да се путем читања записника о датим изјавама, користе на главном претресу, исто или слично као што је то чињено и са исказима који се дају истражном судији, када он у судској истрази испитује сведоке или вештаке.

– Тако нешто начелно није могуће, односно није оправдано, а потенцијално би се могло сматрати и кршењем права на правично суђење – напомиње наш саговорник.

Измене би требало да претрпе и одредбе о разлозима за одређивање притвора. Наиме, притвор је само једна од мера за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка. По правилу, одређује се када постоји опасност од бекства, затим опасност од утицаја на сведоке и друге доказе и опасност да ће окривљени поново учинити кривично дело. Међутим, споран је четврти законски разлог за притвор, а то је – узнемиравање јавности.

Четврти разлог за притвор односи се на тежину кривичног дела и узнемирење грађана, али није адекватно формулисан у закону, па у пракси постаје такозвана каучук норма, која је веома растегљива.

– Некада у пракси имамо и бизарна објашњења, попут онога да је узнемирена светска јавност, што се своди често на претерано паушално и сувише лако одређивање притвора, само због дела које је предмет кривичног поступка. То је нека врста „повампирене” одредбе из времена социјалистичке Југославије – каже Шкулић.

И судије и адвокати и тужиоци слажу се да је право на слободу од огромног виталног значаја за сваку правну државу. То право је неопходно заштитити и у кривичном поступку, а само је у неким ситуацијама неопходно да се направе изузеци и да се одреди притвор.


Коментари20
8508a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

035
Pravna struka i komora su ponovo krenuli na vetrenjače zakonodavca . Da su u Rumuniji imali bi šanse , ovde - mrka kapa !
Noca
Sve dok se u KZ-terminologiji ne zameni osnovana sumnja u cinjenicno stanje ,odnosno Sudi po tuzbi gde je sumnja kvalifikacija cinjenicnog stanja a ne dokazanost ucinjenog dela, nema pravedne presude.
John
"Наиме, притвор је само једна од мера за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка" Još samo da i 90% medija u Srbiji shvati da pritvor nije kazna već upravo ovo što piše... Zato svaki put imamo histeriju po tabloidima kad se sud "drzne" da nekome slučajno NE odredi pritvor, već bude pušten da se brani sa slobode. U komentarima na takve vesti samo što se ne poziva na javno streljanje sudije koji je donepo takvu odluku, jer svi oni već znaju da je taj i taj kriv i da ga svakako treba na doživotnu robiju ili smrtnu kaznu (nije mi jasno odakle ta opsednutost smrtnom kaznom).
Да ли ће Србија поново мењати кривични поступак
Хоће, да би били аболирани преостали криминалци.. Шта? Баш сви су аболирани, онда неће.
Jasna Pavic
Tuzilacka istraga je jedna glupost koju su Žuti prepisali iz anglosaksonskog prava. Videla žaba da .. ... Tuzilac svevlasan vodi istragu i normalno da drzi sam sebi stranu a ignorise povoljnosti za okrivljenog. S obzirom da njegova reizbornost zavisi od ucinka, ne preza od zloupotreba drzavnih sredstava. Okrivljeni je zrtva. Drzava ispituje i drzava sudi. Sud u ovom slucaju nije neutralan jer sudi samo na osnovu dokaza koje je prikupio tuzilac. Advokati ne mogu da izdaju naredbe i uputstva policiji. Ovakvom istrgom su u Americi mnogi neduzni oterani na elektricnu stolicu il decenijske robije. Poneki su kasno otkriveni i rehabilitovani. Tesko sirotinji !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља