Дочекати ред за преглед на скенеру или магнетној резонанци у Србији коначно није више „немогуће мисија”, барем у највећим клиничким центрима. Хитни пацијенти се на ова снимања упућују одмах, примљени на болничко лечење буду снимљени у року од 48 сати, а свима којима је скенер неопходан преглед се заказује у року од 30 дана. Ово за „Политику” тврди проф. др Драган Машуловић, директор Центра за радио-терапију и магнетну резонанцу КЦС у Београду и донедавно координатор за област радиологије при Министарству здравља. Он додаје да више не постоји листа чекања, већ само листа заказивања прегледа.

У овој установи, која иначе пружа 40 одсто свих услуга лечења у Србији, у функцији је свих седам скенера и четири магнетне резонанце. Сада имају и најсавременији скенер, који је тако моћан да само у једном потезу (такозваној ротацији) прави велики број пресека срца, мозга, јетре и других органа и омогућава најпрецизнију дијагнозу болести. Др Машуловић наводи да је време прегледа на новом уређају краће, тиме је и зрачење мање, као и доза контрастног средства. Зато је подесан за преглед најосетљивијих болесника, пре свега деце.

Нажалост, сви скенери у Србији нису тако модерни и моћни као новопристигли у КЦС. У Министарству здравља објашњавају да у Србији „на стању” укупно има 72 скенера и 30 магнетних резонанци. Међутим, многи од ових апарата су ван употребе због честих кварова, а неки су прави музејски примерци. У ресорном министарству зато најављују да је за ваљевску болницу нови скенер већ набављен, плаћен и само што није почео да ради. Нова машина планирана је и за Болницу „Свети Сава” у Београду.

Под највећи притиском је београдски КЦС, а др Машуловић каже да се сви пацијенти збрину уз велико залагање запослених: у Ургентном центру у току дежурства на скенеру се сними просечно 150 пацијената. – Када сам на једном радиолошком курсу у Даблину предочио да дневно у просеку у нашој установи обавимо између 120 и 200 снимања на скенеру, председавајући је рекао да би волео да то „чудо” види својим очима. Огроман број пацијената нам стиже из регионалних центара на лечење и дијагностиковање, заобилазећи ближе, мање центре, а да претходно нису прошли ни рендген, ни ултразвук. Зато су наши капацитети на граници издржљивости. Лекари у Центру за магнетну резонанцу на два уређаја сада раде три викенда месечно, а размишљамо да и последњу нерадну суботу и недељу претворимо у радне дане – каже овај радиолог.

Велики проблем је и масован одлив радиолога из државног здравства у приватне клинике и дијагностичке центре, а и без тога их је фалило. Др Машуловић потврђује да је за две године из ове службе у приватне клинике отишло петоро, шесторо искусних и врло стручних радиолога, међу којима је и неколико професора Медицинског факултета. Разлози за „миграцију” су већа плата и мање дежурстава него у државном сектору.

Др Машуловић сматра да пацијенти код којих не постоје индикације за преглед на скенеру или магнетној резонанци немају потребе да ову услугу плаћају из свог џепа. Ипак, утисак је да приватни дијагностички центри овде имају исплативо тржиште. Ниједан није престао са радом, а ничу и нови клинике и медицински центри, иза којих неретко стоји страни капитал.

Проф. др Градимир Драгутиновић, власник првог дијагностичког центра за магнетну резонанцу и заменик председника Здравственог савета Србије, процењује да у републици има више од 30 скенера у приватном власништву.

– Приватним клиникама је важно да имају сопствене скенере или магнетну резонанцу да би заокружили процес дијагностиковања својих пацијената, а не да чекају и „мешају” се са државним здравством – каже др Драгутиновић.

Он открива и како опстају приватни здравствени центри, који искључиво раде прегледе на скенеру: „живе” од пацијента који хоће да „провере” да ли имају упалу плућа, оних са главобољама који проверавају запаљење синуса, или оних који хоће да провере да ли им је ударац у главу изазвао повреду мозга. Посебна категорија су особе које су опседнуте страхом од смрти и сваку евентуалну бољку хоће да провере на скенеру. Иначе, преглед на скенеру кошта између 6.000 и 18.000 динара, зависно од броја пресека и употребе контраста.

Често пацијентима приватних дијагностичких центара преглед плаћа нека агенција за приватно здравствено осигурање или осигуравајућа кућа у случају неке саобраћајне незгоде, закључује др Градимир Драгутиновић.